[ М.М.Љ. ]

17. 05. 2023. 08:27   >>  08:27

ВЕЧЕРАС У КИЦ-У

,,Мислим да треба да разговарамо” представа koja пружа отпор отуђењу

Представа ,,Мислим да треба да разговарамо”, за коју је по мотивима дјела Ингмара Бергмана текст написала Драгана Трипковић, режирао Данило Маруновић, премијерно ће бити изведена вечерас у 20 сати у Великој сали Културно-информативног центра ,,Будо Томовић”.

Овом представом Градско позориште заокружује циклус савремене домицилне драме.

"У једном случају наслонили смо се на свевременског Нушића, али направили актуелну горко комичку вивисекцију друштвене стварности, у другом случају Стефан Бошковић и Лидија Дедовић донијели су нам аутохтону и оригиналну црну комедију, а сада ево комада на тему преиспитивања емотивних и брачних релација уздрманих и помјерених етичких параметера", казао је директор Градског позоришта Подгорица Стеван Копривица.

Према његовим ријечима, овај комад инспирисан је европским класиком Бергманом, али су га списатељица Драгана Трипковић и редитељ Данило Маруновић начинили врло нашки препознатљивим.

"Главни аргумент је глумачки ансамбл који игра на начин новог спонтаног позоришта бришући границе између театра и живота. Оно што је вриједно напоменути је да су сви ови комади повјерени домаћим креативним потенцијалима што скоро да представља преседан на овдашњој позоришној сцени", казао је Копривица.

Текст представе написала је Драгана Трипковић.

"Представа говори о људскости, интими и смислу живота. Ниједан Ал бот не може да утврди тачан број људи који су пронашли смисао. Ова представа пружа отпор отуђењу, одљуђењу и иде у сусрет потреби да се исплива са дна дигиталног базена, ђе је човјек најмања јединица мјере. Пред вама су глумци, у тоталном умијећу свог заната, као доказ да је смисао сам живот, умјетност, да су смисао ђеца и љубав. У овој представи нема ништа дигитално. Све је позоришно. Све је истинито! И зато - Мислим да треба да разговарамо“, казала је Трипковић.

 Редитељ Данило Маруновић осврће се на љубавну причу пара кроз вријеме, године бивствовања и на кључ пропасти породице.

"Јесте ли примјетили да свака породица мирише другачије? А све почне једним заљубљивањем. Једним стањем, попут емотивне грипе. Страст. Још страсти. И још. Па прође..., и одрасте у љубав. Па се из љубави деси дијете. Или дјеца. Па дијете добије грипу, а страст замјени забринутост. Пожуду почињу да даве богиње, заушке и јединице. Брачни кревет постаје све тише мјесто. Некадашњи врисци из оргазама постају тихе ноћи, па онда и оркестар хркања. Погледаш на сат, а видиш да је већ прошла деценија. Тек понекад, сређеног за одлазак на неки партy, партнера видиш очима пожуде. Оно, као некад. „На брзака“, док је мала у WЦ-у", пише Маруновић.

Крећу свађе. Па још свађа.

" Кад деценија званично пролети, почињеш да се питаш: „Јел' то то? Јел' то све што ћу добити од живота?“ Крив ти је он. Крива ти је она. Развод. Сломљено срце. Дуга и хронична грипа душе. Патња. А врата је једноставно немогуће само залупити, и побјећи. Дијете вас заувијек веже. Викенд код тате. Празници код маме. Буде ти мало боље, а онда те њен/његов нови партнер подсјети колико је лијепа/лијеп. Шта си изгубио/изгубила, будало једна?! „Шта сам то урадио/урадила!?“ Сумње, кривица, љубомора. Грипа мозга. Неизљечива. Дистанца провоцира привлачност. Привлачност провоцира страст. Ону, од онда. Викендом враћаш поспано дијете у тај стан, храм вашег некадашњег царства. Сјутра школа. На вратима су и даље рецке, од „мале/малог“. Оно, како је расло, па...", наводи Маруновић.

На растанку, након мало вина и које „безобразне“ реченице, на тим истим вратима изрезаним дјечијим годинама, деси се...

"Тако добар секс! Страст?! На почетку си. Таман кад си мислио/мислила да си коначно добро! И тако даље, унедоглед. Увијек је бивша/бивши привлачнија/привлачнији кад су туђи. Иако је то опште, готово свачије искуство, ипак– све породице миришу другачије.. Све се сруши једном реченицом. Обично то буде: Мислим да треба да разговарамо“, пише редитељ.

У представи играју: Миливоје Обрадовић, Вања Јовићевић, Милош Пејовић, Ивана Мрваљевић, Ивона - Човић Јаћимовић и Павле Поповић.

Сценографију потписује Смиљка Шепаровић Радоњић, костимографију је урадила Адријана Пајић, а избор музике Данило Маруновић.

Репризно извођење заказано је за 18. мај са почетком у 20 сати на Великој сцени КИЦ-а ,,Будо Томовић”.