dr Nikola Banićević

OSVRT

Energija i geopolitika

Pet godina je bilo potrebno radnicima na gasovodu „Družba“ za njegovu izgradnju i puštanje u rad. Volga je tog oktobra 1959. godine već počela da ledi i nagovijestila glavnom inžinjeru na projektu Ivan P. Kazanetsu, da će na izgradnji trase duge preko 4 hiljade kilometara imati brojna iskušenja. Pored teških uslova za rad, u surovim ruskim zimama, vrelinama stepa te močvara Bijelorusije, sistem je pušten u rad 1961. godine.

Пише: dr Nikola Banićević Види све колумне

Inžinjerski projekat vrijedan divljanja, postignut u vremenu oskudnih tehničkih uslova, pored svoje energetske imao je geostratešku funkciju.

Prilikom puštanja u rad, a prema pisanju moskovske štampe, Kazanets je izjavio: „Družba nije samo cijev za naftu, već žila koja povezuje narode“. Tada nije znao da će ta cijev biti jedno od ključnih mehanizama u novom hladnoratovskom vremenu u kojem živimo danas.

Posle šezdeset godina gas je prestao da teče „Družbom”. Ruska energetska firma „Gazprom” u srijedu je zaustavila rad gasovoda i time izvoz gasa za Evropu preko Ukrajine, jer je ugovor o tranzitu istekao. Ukraijnska firma „Naftogaz” nije produžila ugovor, koji je istekao nakon pet godina.

Tim povodom ukrajinski ministar energetike Galuščenko izjavio je: „Zaustavili smo tranzit ruskog plina. Ovo je istorijski događaj”. Na ovaj način ruska ekonomija gubi skoro polovinu izvoza gasa prema Evropi, čime će imati godišnje gubitke oko 5 milijardi dolara. Sa druge strane ukraijnska ekonomija ostaje bez prihoda po osnovu takes za tranzit u iznosu od oko 800 miliona dolara godišnje. Ovim potezom potencijalno može biti ugrožena energetska bezbjednost Mađarske i Austrije, koje će se okrenuti alternativnim izvorima energenata. Mađarska će to raditi gasovodom „Turski tok” iz prvaca Srbije, dok će se Austrija osloniti na energetske izvore iz Njemačke i Italije. Slovačka i Moldavija su najugroženije, jer im je jedini izvor gasa onaj iz cijevi „Družbe”.

Uticaj energetske bezbjednosti je geostrateškog i geoplitičkog karaktera i ima gotovo presudan uticaj na ljudsku bezbjednost. Energetska bezbjednost nije samo pitanje snabdijevanja energijom već ima ključnu ulogu u širem konceptu ljudske bezbjednosti. Sigurno, pouzdano i održivo snabdijevanje energijom omogućava stabilne i dostojanstvene uslove za život, dok energetska nesigurnost može destabilizirati društvo, ugroziti zdravlje i dovesti do konflikata. Prmijer za ovu tvrdnju je život građana moldavske regije Pridnjestrovlje, kojima je u srijedu ukinuto grijanje i izvori tople vode.

Jedna od ključnih karata u geoplotičkoj igri između EU i Ruske Federacije upravo je gas. Ruski gas je sve manje prisutan u državama EU. Uništen je gasovod „Sjeverni tok” ispod Baltičkog mora i isključen „Jamal” preko Bijelorusije. Jedina veza ostaje „Turski tok”. EU je uradila dosta na redistribuciji energetskih izvora i time smanjila ne samo ekonomski već i politički uticaj Ruske Federacije. EU koristi tečni LNG iz SAD, koji brodovima stiže u evrospke luke, a sa Katarom ima dugoročne ugovore u uvozu plina. Iz Alžira gas se koristi putem dva cijevovoda „Transmed“ i „Medgaz“, koji povezuju Sjevernu Afriku s Italijom i Španijom. Gas dolazi i iz izvora u Norveškoj, kao i iz Kaspisijkog mora, putem gasovoda Transanadolijski i Transjadranski, čime se ostvaruje saradnja sa Azerbejdžanom. Lokalne kapacitete imaju Danska, Poljska i Holandija.

Inžinjer Kazanets zalagao se da gasovod dobije ima koje će simbolizovati saradnju i slogu. Njegov inženjerski poduhvat i plemenita ideja, danas je pretvorena u suštu suprotnost. Bez obzira na geoplitičke odnose, jedno mora biti jasno, energetska bezbjednost ne smije imati negativne posljedice po ljudsku bezbjednost.