Н. Шофранац

20. 11. 2023. 08:33   >>  10:06 1

"СЛУЧАЈ МИЛЕНА"

Тиха елиминација

Прије двије седмице буру је изазвало удаљавање Милене Раичевић из првог тима Будућности и прича о људским правима. Као и за све код нас, јавност се узбурка два дана и онда пусти низ воду, на ту индиферентност већ и рачунају сви. Питао сам тада Милену да ли је звала Бојана, у смислу било какве подршке, а опет у свијетлу предтојећег списка за државни тим, јер ове сезоне репрезентација је знатно испред клуба по броју и значају обавеза. Пошто је одговор био негативан увукла се једна велика сумња у вези епилога, и поред свих убјеђивања, па и њеног личног да ће бити на списку, а јуче се оно најгоре и догодило.

Овај пут је у питању репрезентација, оно најсветије. И то не било која, већ она која је прославила црногорски грб једином олимпијском медаљом икад, низом епских подвига, и обновила све те емоције баш на овај дан прошле године у Љубљани кад је показала да смо након десет година и даље за медаљу. Црна Гора је баш на овај дан опет "полудјела" од радости.

Милена је била у свему томе, главни играч кад је освојена свјетска јуниорска бронза 2010.године у Кореји, сјајна карика у олимпијској медаљи, па опет најбоља играчица у освајању јединог злата, на ЕП у Београду 2012 кад је у полуфиналу и финалу била једноставно невјероватна. И након тога у свим подвизима Будућности, пласманима на ОИ са новим генерацијама, до те бронзе прошле године кад је играјући по ко зна који пут повријеђена против Шпаније оборила европски рекорд са 14 асистенција.

Овдје се сад ради о више аспеката. Најважнији је управо актуелни играчки, јер је јасно свима колико би она сад била важна кад смо остали без лидерки попут Јованке и Ђине Јауковић, и колико би на виталним позицијама средњи-лијеви бек са Итаном Грбић, Матеом Плетикосић и повратницом Јеленом Деспотовић направила осовину да се на овом СП опет надамо макар четвртфиналу. А онда по шеми тог пласмана и круцијалном олимпијском турниру на прољеће гдје ћемо поново пробати да добијемо домаћинство, у том периоду и два меча са Србијом за ЕП, и у јулу највеће могуће такмичење на стадиону у Лилу.

И за њу саму ова сезона је сигурно требала бити круна каријере и свих одрицања током 20 година. Дакле, играчица која је потребна свима и одлука која је практично на штету свих. А други аспект је управо тај што се у 34.години симбол клуба шаље у резервни тим, кад тешко може негдје и да оде, а потом тихом ликвидацијом из државног тима јој се практично гаси каријера туђом вољом, и након свега што је постигла и заслужила да се опрости на терену, у великом стилу попут Јованке.

Ради се о томе што је ово сад државни тим, скроз други контекст. Кад је био у питању клуб рекли смо да могу бити двије истине, да ту свако штити своје интересе, и ту је била дискутабилна прича о уговору и домену права играча, самом правном аспекту. Али што год је било у клубу какве везе има са списком за репрезентацију?

То што су Каћа и Бојана ту, главне јунакиње из Лондона које су са њом освојиле, требала је бити гаранција да се све ово неће догодити. Није тренерима лако у овим ситуацијама кад се умијешају други фактори и људи. И Драган Аџић није давао никакве изјаве кад је остао без Каће уочи полуфинала ЛШ 2011, иако је било јасно колико му је требала да освоји титулу и колико је био погрешан тајминг да се тражи нови уговор и добије суспензија од клуба.

Тако и сада, извори информација помињу дубље узроке ове ситуације. Нећу помињати име ни једне бивше играчице због свега огромног што је дала клубу, иако је ти извори упорно апострофирају као кључну у овом случају. Такође ни потезе нове управе клуба, јер видимо да се повратком бивших звијезда праве јаки планови већ за идућу сезону. Такође, подсјећам на велики допринос Бемакса прошле године током ЕП, прво да се обезбиједе изузетно скупе карте навијачима и да добијемо црвено гротло у Морачи, па онда и магичну кореографију, па масовни одлазак у Скопље и Љубљану који је задивио Европу. Све то у моменту кад је средстава било најмање за наш најтрофејнији спорт.

Али све то сада нећу помињати, јер ово је државни тим. Овдје ради јасноће мора да се огласи савез, јавност треба да зна. Јуче смо видјели емотивне реакције Радмиле Петровић, Соње Барјактаровић, Тање Бокан, и сигурно неће бити једине. Ова тема цијепа јавност. У реду је и подмлађивање, али то се ради након олимпијског циклуса, ова година је преважна. А колико је искуство лидерки битно видјело се и сада у случају Будућности, сјајан реми у Бресту, а онда изгубити од истог тима 13 разлике кући, још један од рекордних пораза који се нижу ове сезоне као никад.

Овдје на крају имамо још једну димензију. У Црној Гори је постао обичај да се преко ноћи уништавају каријере, имена, вриједности. Више је небитно ко припада којој струји или систему, довољно је да се неком замјери и преко ноћи систем га гута. Правду је све теже обезбиједити јер не функционише на шта нас упорно подсјећају извјештаји европских инстанци, а сад ни највеће спортске каријере више нису гаранција ни за шта, у односу на нечије интересе. Тако не иде и утисак је свих да се овај пут отишло предалеко. Зато у овом случају морамо тражити транспарентност умјесто тихе ликвидације једне легенде.