Пише: Неђељко Јекнић

21. 06. 2023. 07:25   >>  07:56 6

БЕСМИСЛЕНОСТ АСТРОЛОГИЈЕ ДАНАС

Зашто је хороскоп глупост

Дефиницију астрологије сам морао потражити на интернету, да бих могао прецизно описати ту појаву. Тамо каже да је то традиција и вјеровање према којем се положаји, односи и кретања планета и других небеских тијела у односу на зодијачке знакове, а посматрано са Земље, могу довести у везу са особинама и судбинама појединаца те њиховом интеракцијом са друштвом, нацијама или глобалним догађајима. Постоје варијације ове дефиниције, али мање више је то то.

Први помени везани за астрологију сежу до 3. миленијума прије нове ере и заиста се може рећи да је древна дисциплина. Важно је напоменути да су почеци астрономије као званичне науке и астрологије као данашњег хобија и начина стицања капитала неких људи практично заједнички. У Месопотамији се налазе трагови најраније и најједноставније астрологије којом су се бавили Сумери. Сумерска цивилизација рађа астралну теологију (планете богови) а и сам данашњи појам дијељења круга на 360 степени потиче управо од Сумера и битан је за наставак ове приче. Они су ударили темеље за много детаљније и озбиљније занимање небом које се развило током вавилонске цивилизације. Стога историја небеског прорицања какво данас познајемо почиње углавном у 2. миленијуму прије нове ере у текстовима са плоча писаних клинастим писмом. Ову, за тадашње доба напредну “науку“ касније преузимају и прилагођавају антички Грци. Даље прелази на исток и улази у исламски свијет као дио хеленистичке традиције, да би се онда поново вратила у европску културу током средњег вијека. Ни кинеска култура није била имуна на астрологију, чак је у новије вријеме популарна и у мас медијима западног свијета.

Током највећег дијела свог постојања, астрологија је сматрана за академску дисциплину или науку, да би тек у 17. вијеку изгубила тај званични статус и значај. Што због коперниканског система који је разбио геоцентрични поглед на свијет (који је основ астрологије), што због напретка науке уопште. Ипак, као и још неке области које су данас јасно означене као квазинауке, имале су битну улогу и усмјериле су неке научне дисциплине у правом смјеру. Вјеровање да небеска тијела утичу на нашу субину, мотивисало је људе током историје да доста времена проводе гледајући у ноћно небо и израђују пажљиве и врло прецизне записе. Они су сматрали да ће самим тим предвиђања бити прецизнија, па су та њихова запажања имала врло корисне, иако ненамјерне последице у астрономији. Код Вавилонаца је ово довело до неких нових открића у геометрији, а у античком добу су се развили и неки прецизни астрономски ручни инстументи захваљујући тим сазнањима. Слична претеча хемији је била алхемија. У алхемијским лабораторијама се никад није добило оно што су заправо хтјели али су случајно откривани неки непознати елементи и једињења.

Зодијак, што би се са грчког превело као животињски круг представља замишљени прстен на небеској сфери којим се привидно креће Сунце гледајући са Земље. Док се Земља у стварности окреће око Сунца, дјелује да се позадина иза Сунца мијења, па тако Сунце пролази кроз дванаест знакова модерног хороскопа. Само што није дванаест. И ту лежи један од главних проблема које има хороскоп.

Сунце привидно пролази кроз тринаест сазвежђа јер је из хороскопа изостављен Змијоноша. Сазвежђе Змијоноше лежи између Шкорпије и Стријелца, међутим из неког разлога га нема приликом тумачења “судбине” људи који су рођени у том периоду. Претпоставка је да су Вавилонци подијелили онај поменути круг од 360 степени на једнаке дјелове од по 30 и тако добили дванаест периода, односно дванаест лунарних циклуса. Тринаести знак се ту једноставно није уклапао иако им је био познат.

Но, ни са ових дванаест ствари нису посложене како треба. По хороскопу, сви зодијачки периоди трају скоро једнако, 29, 30, 31 или 32 дана. У стварности, ова сазвеђжа немају исти геометријски облик те Сунце не пролази баш тако једнако кроз сваки од њих. Рецимо, сазвежђе Дјевице траје 44 дана, Бика и Рибе 38 дана, а са друге стране Шкорпија траје само 7 дана или рецимо Рак траје 21 дан. Ово стварно стање на небу у масовно популарни хороскопски календар прави потпуну пометњу, па онај знак који сте заправо мислили да јесте уопште не мора бити тај јер је неко некад све ово поједноставио и апроксимизовао. И није само тринаесто сазвежђе проблем, од вавилонског времена за тих пар хиљада година осталих дванаест се помјерило за неколико дана, па чак и да занемаримо тринаесто и да им је заиста једнако трајање опет би имали другачије датуме постојећих дванаест знакова. Ово се дешава услед колебања осе ротације Земље и појаве о којој је било ријечи у једној од претходних колумни Миланковићеви циклуси (као линк) и која се зове прецесија. Услед овога, за пар стотина година еклиптика више неће пролазити кроз Шкорпију већ ће укључивати сазвежђе Орион. Слично томе, Сјеверњача (латински Поларис) неће показивати сјевер за неких 12 000 година већ ће орјентир бити звијезда Вега.

Неподударање астрологије са модерном науком се ту не завршава. Иако је геоцентрични поглед на свијет, онај у ком је Земља центар свега и све се окреће око нас, одбачен још прије четири вијека, у астрологији је темељ и срж цијеле приче и данас. Крилатица “ретргоградни Меркур” је што из шале, што из збиље ушла у свакодневни говор и представља одличан изговор за лоше ствари које се дешавају. Ово потиче из периода кад се ретроградно кретање планета приписивало неком лошем догађају, а заправо се планета само привидно креће уназад јер: окреће се око Сунца, не око нас.

Гравитациони утицај осталих планета на Земљу постоји, међутим, гравитациони утицај осталих планета на човјека на Земљи је практично никакав. Ово прозилази из Њутновог закона гравитације који каже да гравитација зависи од двије ствари: масе два тијела и њихове удаљености. Такође каже и да удаљеност много више утиче него саме масе. Сила којом Земљина гравитација привлачи човјека од 50 кг који стоји на њеној површини је око 500 њутна. Ако узмемо Сунце за поређење, оно има 333 000 пута већу масу од Земље, али је далеко 150 милиона километара па је његов гравитациони утицај на човјека на Земљи само 0.06% гравитационог утицаја који Земља има на човјека. Гравитациони утицај од стране Мјесеца је још мањи услед комбинације мала маса-велика удаљеност и износи тек  0.00035%, а највећа планета у Сунчевом систему – Јупитер, када је најближа Земљи има утицај од свега 0.0000037% утицаја који на човјека врши Земља. Ако би доктор који врши порађај био мало позамашнији, са неких 100 кг (ради лакшег рачунања) он би самим тим имао 10 пута већи гравитациони утицај на бебу у односу на утицај који планета Марс има у том моменту. Дакле, креатале се планете уобичајено или ретроградно, математика и физика су неумољиве, то апсолутно никако не утиче на појединца на Земљи.

Чак и ако занемаримо оно што је Њутн дефинисао још у 17. вијеку и узмемо да планете ипак имају утицај, интересантно је да се планете Уран, Нептун и бивша планета Плутон веома ријетко срећу у астрологији, из простог разлога што су откривене у скорије вријеме. Веома мала заступљеност у „прорицању“ је присутна и услед немогућности лоцирања ових небеских тијела без телескопа, за разлику од осталих које су се могле видјети голим оком. Да не помињемо то што се у прорачун не узимају бројне патуљасте планете (Ерис је величине Плутона) бројни астероиди или комете који знају прићи јако близу Земљи, а сличног су састава као планете. Ако на наше судбине утичу небеска тијела без обзира на удаљеност, онда би у калкулацију морали убацити и преко 5000 вансоларних планета које су откривене до сада, што додатно појачава бесмисао оваквих прорачуна.

Набрајајући све ове чињенице које астрологији не иду у прилог, остаје питање како је уопште преживјела све те хиљаде година и опстала до данашњег дана. Вавилонско учење о небу се проширило прво по античкичком свијету и римском царству па је издржало појаву и јудаизма, хришћанства и ислама. Очигледно је човјекова потреба да зна своју будућност и за шта је предодређен, те која је његова улога на овом свијету, била јача чак и од неоспорних чињеница које су говориле да је то превазиђено учење.

Но, астрологију стога треба посматрати као једну етапу, као једну карику у еволуцији науке до данашњег доба. Разумљиво је шта је астрологија значила у Вавилону и зашто је дошло до њеног успона, али је мање разумљиво да опстаје и данас, неколико хиљада година касније, уз сва могућа нова сазнања. Вавилонске грешке и погрешне претпоставке су оправдане – механика кретања небеских тијела и неки природни закони су били непознати до прије неколико вјекова. Данас, знања која руше темеље астрологије се добијају већ у основној школи.

Ипак, астрологија је и даље жива и свакодневно напада са радио станица, портала, друштвених мрежа и услед еволуције у форми нешто мање кроз штампане медије. Израде наталних карти, видовити водитељи ТВ емисија, wеб астролози на друштвеним мрежама су свакодневна појава и нарочито долазе до изражаја у примитивнијим, мање упућеним и мање образованим друштвима. Разни проблеми у животу, лоше здравље, сиромаштво су неки од најчешћих разлога за бјекство од рационалног у неки мистични и свијет сујевјерја. Или једноставно неприхватање одговорности за свој живот, те пребацивање одговорности на неку већ предодређену судбину.

Да се ради о озбиљним цифрама говори и податак да је у 2021. години астролошко тржиште носило 12.8 милијарди долара са процјеном да ће до 2031. године достићи 22.8 милијарди долара. Овако јак бизнис се ослања на појаву која је позната као пристрасност потврде и у суштини представља феномен из психологије који каже да појединци оцјењују као веома тачне личне описе и анализе личности који су уопштени и могу се односити на велики број људи (дневни хороскоп је исти за 650 милиона људи на планети). Данашњи главни играчи на тржишту су углавном америчке компаније које израђују софтвере који генеришу милионске приходе. И астрологија се дигитализовала и сада се услуге нуде преко Зоом апликације, видео позива или стриминга не би ли се добацило до што већег броја корисника. С обзиром да је за астролошке услуге потребно јако пуно података од корисника, све је чешћа и продаја личних информација корисника трећим странама што свакако представља додатни проблем. Саме наталне карте и хороскопе не праве људи већ су генерисани од стране АИ софтвера. Било како било, највећи број људи који само прочитају дневни хороскоп ради то више из забаве, но, једнака забава би била прочитати и састав течности за прање стакла, уз ограду да ово друго можда ипак има више утицаја на наш живот.

Мишљења и ставови објављени у рубрици "Колумне" нијесу нужно и ставови редакције Портала РТЦГ.