Пише: Данијел Гарић

27. 05. 2023. 07:43   >>  11:01

Париска киша

Представници из 175 држава прекосјутра ће се срести у Паризу у новој рунди преговора, са циљем да се покуша спасити још једном шта се спасиити може од преосталог живота на планети. Овог пута ће покушати да дођу до глобалног конзензуса о даљој употреби свеприсутне пластике. Мораће том приликом понијети и кишобране, али не зато што постоји шанса за кишу.

Пљусак

Знаћемо од понедјељка и званично да у француској пријестоници пада и нека друга киша, њу смо сами створили и послали у атмосферу. И, ето нам је сада назад. Милијарде микро честица пластике падаће с неба и представљаће истовремено прву званичну временску прогнозу о загађењу пластиком.

Предвиђени пљусак ц́е се кретати између 40 и 48 килограма слободно плутајуц́их пластичних комада, који ц́е прекривати Париз. Ако, пак, буде и праве кише, поменути „пластични пљусак“ ц́е се вјероватно повец́ати и до десет пута.

Пластично објашњење

То је све што треба да знамо о неслуђеним размјерама проблема који нам стиже на наплату. Све кесе, флаше, гардероба и гуме, играчке и све оно друго што у конформистичком лудилу масовне потрошње свакодневно користимо и брзо бацимо, сада нам се враћа као киша. Свакодневно је у нашој коси, у носу, у крвотоку. Кишобрани нам нису од користи, а нема ни кабанице да нас од ње заштити.

Научници изнова траже начине да пластично објасне креаторима политика размјере девастације животне средине, посљедице употребе фосилних горива, опасности од климатског слома и контаминацију разним полутантима, изазвану људским активностима.

Овог пута је пластично објашњење дословно тако- у Паризу ће се од понедјељка знати да тамо пада пластика, а дипломате ће на лицу мјеста имати “привилегију” да непосредно и виде и осјете како то изгледа кад се честице пластике разлажу у животну средину, а онда овај отровни коктел заврши у нашем тијелу и наноси незамисливу штету нашем здрављу.

Научници су открили да су вец́ина пластичних честица које падају на површину од двије и по хиљаде квадратних километара Париза најлон и полиестер, вјероватно од одјец́е. Остали дјелови су од гума, које се троше и осипају када возила коче.

Процјењује се да ц́е се до 10 метричких тона микропластичних влакана пасти на подручје Париза током ове године. Прва знанична “прогноза пластике” покрива само вец́е честице, углавном синтетичка влакна дужине најмање 50 микрона. Поређења ради, људска коса је пречника око 80 микрона. Париз је изабран као студија случаја и у њему се од 2015. године прикупљају узорци са више локација током цијеле године.

Трпеза

Забринутост због утицаја пластике на животну средину и добробит људи порасла је посљедњих година, заједно са истраживањима која документују њену свеприсутност и постојаност.

Сваког минута се један камион пластике баци у океан. Скоро 10 милијарди тона пластике је произведено у посљедњих 70 година, а сав тај отпад је завршио у животној средини и на нашој трпези. И није то само проблем површног, визуелног загађења- пластика мијења станишта и природне процесе, смањујуц́и способност екосистема да се прилагоде климатским промјенама, директно утичуц́и на животе стотина милиона људи.

Пластика је пронађена на Сјеверном полу и у тијелима риба које плове на неколико хиљада метара дубине, у најтамнијим дјеловима океана.

Седми континент

Ако бисмо ређали земље по величини, кренуло би се од Русије. Канада, Кина, САД, Бразил... И тако до првих 20, закључно са Монголијом. Онда, на 21. мјесту долази површина без иједног становника, без живота и рељефа. Она је одраз наше безумне, немилосрдне, сурове, безобзирне, бездушне, насилн(ичк)е, дрске, осионе владавине планетом, она је огледало наше свијести и савјести и плод наших (не)дјела.

Милион и четири стотине хиљада километара квадратних, односно територија већа хиљаду пута од Црне Горе налази се у свјетским морима. Није то, како се често погрешно тумачи, пластика сконцентрисана на једном мјесту која заузима толико територију, већ свеукупна процијењена пластика која би на тој површини плутала морима. Да ствар буде гора, само један одсто те количине се може сакупити, видљиво је и плута.

Наука у џубоксу

Научници широм свијета се окупљају и истражују размјере девастације узроковане пластичним отпадом. Једна од коалиција, названа “Сцепт”, окупља двије стотине еминентних експерата, који су првобитно позвани да дају коментаре прије самог паришког сусрета политичара, а онда је њихов извјештај (погађате) игнорисан.

Као у недавном случају креирања стандарда нове генерације бензинских и дизел мотора. Европска комисија је наручила истраживања, а кад је оно стигло, послушала је аутомобилску индустрију.

Није јасно чији је сада глас био јачи од гласа научника, који су за потребе самита направили извјештај. Позната игра кад дипломате дипломатски преговарају. Прво ће им, ваљда, политичари наручити какав им извјештај конкретно треба, а онда долазе научници. Опет смо кренули од репа.

Организатор се правда овог пута “техничким проблемима“, наводно и-мејл који садржи коментаре организације “Сцепта” није примљен на вријеме за објављивање. Научници тврде да им је одговорено потврдом о пријему. Ко ће га знати. Тек, још једном ће се, вјероватно, гледати интереси држава и корпорација, па можда се и прихвати неко научно сазнање. За сада, ће најважнији мултилатерални договор о заштити животне средине проћи без оних чији глас мора да се чује.

Шта очекујемо?

За почетак- готово ништа! Ипак, и макар нешто би било много. Завртјело би зупчаник. Макар на пола једног зупца. А, знамо да је само један довољан да механизам крене. Тек, 175 владиних делегација, представници корпорација и невладини активисти, пробаће да још једном идентификују (већ идентификовану) резмјеру проблема и пред себе ставе (одавно декларисану) амбицију и пронађу (већ пронађена) конкретна рјешења за елиминацију, смањење и рециклажу пластике.

Зар и рециклажу?

Е, рециклажа не долази у обзир. Све што смо до сад слушали о њој- заблуда! Макар тако тврди истраживање организације Гринпис. Рециклирање пластике, кажу, је чини још токсичнијом и не би се требало сматрати рјешењем за загађење.

Гринпис је објављивање истраживања темпирао за почетак паришког самита. Пластика и циркуларна економија- но wаy! Ту причу вам, тврде, пласирају корпорације, јер је и рециклирање веома исплатива корпоративна дјелатност. Индустрија пластике, компаније за фосилна горива, петрохемију и робу широке потрошње настављају да фаворизују рециклирање пластике као рјешење за загађење и то је веома опасна прича.

Заправо, само усложњава проблем и повећава загађење, јер се тим процесом ослобађа више хемикалија, него што штету прави пластична флаша у мору. Једино рјешење је да живимо са овим што смо бацили, да се надамо да ће се природа некако изботири са тим, а да у будућности избацимо пластику у највећој могућој мјери.

Па, како, онда?

Онда, почнемо од себе. Најлакши и најдиректнији начин да почнемо је смањење сопствене употребе пластике за једнократну употребу. Кесе, флаше, сламчице...

Одбијамо да користимо било коју пластику која нам баш и није толико потребна. У продавницу носимо стари добри цегер. Онда продавнице набављају мање кеса, сламчица и флаша, јер их мање продају, а фабрике их мање производе. Звучи једноставно? И логично?

Схватате да киша пластике пада и по вашим главама и да улази у крвоток ваше дјеце. То је она прича из Париза, с почетка. Зато вас убудуће много више занима нпр. закон о смањењу употребе пластике од неког другог закона који се тиче неких (како су нас учили политичари) много важнијих ствари. Онда подржите или форсирате законодавство које побољшава сузбијање производње пластике и пластичног отпада. Креатори политика, вођени вашим интересовањима, више улажу у ову област и покрећу ствари.

Јасно је да сада мислите: шта ја могу урадити? Тачно је, моја промјена понашање неће зауставити загађење океана пластиком. Позваћемо се на ону: мисли глобално- чини локално. А, локално, па национално стигне и до глобалног. А, пошто пластика у морима не зна за територијалне воде и границе, она је једнако проблем сваког од нас појединачно.