Небојша Шофранац [ И.Ш. ]

22. 05. 2023. 10:53   >>  14:10

ЈУВЕ И СПАЛЕТИ

Два италијанска чвора

Данас ће Савезни апелациони суд донијети коначну пресуду у случају Јувентуса, а прави земљотрес у Напуљу и врло вјероватан одлазак шампионског тренера.

Подсјећа само дјелимично на љето 2006. Иако су тада направили толико кривичних дјела и чинова спортске велеиздаје у озлоглашеном периоду тријаде Мођи-Ђираудо-Бетега, требало је из дана у дан објашњавати људима колико су криви, и након 17 година многима и даље није јасно. Сјећања ради, Јувентус је тада ухваћен и раскринкан у првим данима маја 2006, одмах након утакмице у Сијени (0:3). Дан касније домаћи играч Д'Аверса изненада је јавно проговорио о нечем што су сви знали (намјештању утакмице у моменту кад је Милан дошао на три бода), а онда су као по команди почели да излазе снимци и дескрипције телефонских разговора Мођија и судија, комесара за суђење, потом и разговора са противничким управама и тренерима као и ТВ новинарима. Пријетње, уцјене, наређења, подметање резултата, сугестије да се то прикаже другачије на телевизији. Чак 41 утакмица, 80% својих али и добар број туђих, доминантно везано за крими шампионат 2004/05 у којем су прешли све границе апсурда да би скинули Милан са трона. Нешто и за актуелни шампионат 2005/06, али пуно мање. Па је испливао и фамозни крај првенства 2001/02 и случај Леће-Удинезе, кројење туђих судбина, закључавање судија. Тешки методи изнуде, за оне који су из кола у коло свједочили и препричавали тај терор на пољу суђења ово је била лóгична и енормна сатисфакција, потврда кредибилитета, јер у то вријеме без ВАР-а све је било у магли и релативно за оне који нису хтјели да чују и виде.

Јувентус је послат у другу лигу са -9 бодова, иако је реалност била трећа лига са -30 као у првој пресуди. Политички утицај и промјена власти у Италији баш тог прољећа спасили су их тоталног понора, као уосталом и Интер о чему је недавно причао тадашњи савезни тужилац Палаци рекавши како су њихови разговори избрисани и како се за то побринуо Телеком. Али то је д(р)уга прича.

Јувентус као клуб никад није промијенио ћуд. Иако су за сва времена отишли Мођи и његова тријада, клуб је остао у власништву породице Ањели као већ читав вијек, а како су умрли Ђани 2003 и Умберто 2004, њихови нећаци браћа Џон и Лапо Елкан су суштински власници, и Јувентуса и Ферарија. Само три године је на челу био аристóкрата из Торина Коболи Ђиљи са којим су се вратили у прву лигу, али убрзо и у Лигу Шампиона. Већ 2009.године кормило преузима Андреа Ањели и враћа старе методе, само "модерније". Непризнати гол Мунтарија само је синоним једног скудета 2012 у пуном стилу Мођија којим је отворена нова ера доминације. Када није довољно ни да лопта пређе пола метра линију, данас изгледа да су прошли вијекови. Јуве је онда са 9 титула у низу потпуно доминирао италијанском сценом и на терену и ван њега, и како је онда опет дошао у ову ситуацију? Шта су заправо урадили? Не само да три године нема резултата и да су све даље и од саме борбе за трофеје, већ су поново направили читав низ малверзација.

Ањели је прво отјерао Контеа након што је овај поставио рекорд 2014, нашао рјешење у Алегрију, али отишао у погрешну инвестицију у Роналда 2018 од које се клуб није опоравио. Нити маркетиншки нити спортски се није вратило, након два финала ЛШ 2015. и 2017. он је јасно доведен да би је освојили, а с њим су били све даље од тога, а још су абдицирали и у Италији. И кад се крене у дугове онда се само тоне и питање је када ће све пући. Одлазак Мароте у јесен 2018 такође је збунио многе, и још је отишао у Интер и нацртао им тамо Контеа и њихову бившу клапу. Све због ината, а онда се кренуло у лутање, отказ Алегрију након пет титула што је форсирао Недвед и тражио љепши фудбал. Зато је доведен Шари и једва освојио, али су одмах отјерали и њега, па је доведен преко ноћи почетник Пирло. Ни ова опклада није успјела, напротив то је била година велике абдикације, задуживања са Кјезом, пуцања система. И онда након изгубљених година повратак на Алегрија и 2018-у, прави циркус. Али и са њим се само тоне, нема никаквих трофеја.

Ове године је само правио таблице са плус и минус 15, али игре није било никад и поред свих инвестиција. Бламажа у ЛШ и пораз на Хаифи, сада испадање и из ЛЕ, лоше и на другим фронтовима. А довели су Ди Марију, Влаховића и Погбу за велики новац, па Паредеса којег је лично тражио, као и Костића, затим супер траженог Бремера, поново куповали свог играча Кена. Да би му на крају играли младићи Илинг, Мирети, Фађоли..Рачуни се нису уклапали, а клуб је пријављивао нешто друго. Напокон су разоткривени и то на "кори од банане", такозваним плус валенцама (финансијски профит у тржишној валоризацији играча). Када је откривена та превара одмах су испливали лажни рачуни, превара са финансијским билансом и на крају маневар са лажним платама да би заварали и УЕФА- у и финансијски фер плеј. Одмах након те олује у новембру отишли су сви, и Ањели и Недвед и Керубини, а Паратићи је још раније побјегао у Тотенхем али га је и тамо стигла казна. Бјежао је ко је стигао.

Да би било јасније, ове ствари су противзаконите, осим тога то је превара система и духа такмичења, изигравање тржишта и самим тим утицај на друге клубове, њихов прелазни рок, њихове резултате. То не може никако да прође некажњено јер би се изгубио смисао свега. Јануарска казна била је 15 бодова, у априлу је враћена на ревизију па им је привремено и враћено свих 15, али данас је дан истине, све почиње у 10 ујутро. Очекује се да ће већ у касно поподне бити изречена коначна пресуда.

У Јувентусу знају да је казна неминовна и након бродолома у Севиљи помирени су са тим али ипак се надају да ће уз све остале казне и суспензије она бодовна бити мања. Помиње се опција опет 15 бодова али помиње се и мекша, а то је узимање 9 бодова. Занимљиво, онда би се нашли у отвореној ситуацији, ако вечерас славе у Емполију били би само бод иза четвртог Милана којег дочекују у недјељу вече. И направио би се директан окршај за Лигу Шампиона у претпосљедњем колу, тачно 20 година од њиховог чувеног финала ЛШ на Олд Трафорду. И Интер би био само три бода испред, а у суботу има тежак меч са Аталантом. Али поставља се питање, који је смисао казне ако им се њом даје шанса да уђу у ЛШ? Каква се порука тиме даје? На жалост дошло се до краја сезоне и сад је тачно јасно која висина казне шта доноси, нико није луд. Зато се тражи "афликтивна" казна од 12 бодова што би значило 4 бода испод Милана, а неко помиње и кнап -11, па би онда морали да јуре два разлике у недјељном дербију. У таквој психози неће им бити лако ни да играју вечерас у Емполију чекајући колика је казна, можда и сазнају тачно пред меч.

Постоји још једна ствар, а то су лажне плате. Ту иде нови процес од мјесец дана и ту ће ићи посебне казне, можда такође бодовна. Ако тај процес заврши до 30.јуна што је врло могуће онда би им скинули још бодова опет у овом првенству, ако буде након 30.јуна онда у наредном. А тек се чека што ће рећи УЕФА, помиње се .да им неће дозволити да наступе у било којем европском купу. Данас је свакако дан Д.

У Напуљу је фешта била епохална али као да је већ завршена. Иако су и јуче нашли мотиве и потпуно на плану игре а на крају и резултата декласирали Интер и потврдили класу шампионског тима, раскол између Спалетија и Де Лаурентиса сада је засијенио све. Хладан однос претходних дана само је погоршан синоћ. Нема још новог уговора за тренера који је донио ову титулу са 20 бодова предности, иако је одласком Инсињеа, Руиза, Мертенса, Кулибалија и Оспине Наполи котиран као чак шести кандидат (иза Милана, Интера, Јувеа, Роме и Лација) у августу. Али Де Лаурентис се врло ружно растао и са Шаријем који је био херој навијача и донио два друга мјеста на ивици скудета. Он тврди да су им неке титуле узеле судије, дакле да титула не зависи ни од Спалетија ни Осимена, већ од њега самог. И не либи се да га замијени.

Спалети је синоћ рекао да није сигуран да може да понови ову сезону и да пружи клубу оно што заслужује, то је све баш звучало као растанак, чак у овим данима. Други опет кажу да је уморан и исцијеђен, психолошки, у односима с људима. А и да вјероватни одлазак мага Ђунтолија у Јувентус, па неслагање с предсједником око појачања чине своје. Било би заиста сензационално али изгледа да ће се десити. И ко онда? Помиње се поново слободни Конте који је зимус био исцрпљен болешћу а и смрћу великих пријатеља Виалија и Велтронеа, али сада спреман да се врати. Помиње се и Аталантин чудотворац Гасперини, као и Готије којег ће сигурно испратити ПСЖ, а чак и Дионизи који се обликује попут Де Зербија и многих тренера у Сасуолу. Међутим, од синоћ одједном кружи и име Цола Симеонеа чији син игра у Наполију, а култни тренер Атлетика прима 18 милиона годишње и баш је крупна риба. Али и Де Лаурентис сад размишља крупно и циља освајање Лиге Шампиона. Само да се не заигра, као у Холивуду.