Влатко Симуновић

23. 04. 2023. 07:08   >>  07:32 1

ПОНАВЉАЧИ

Соко и мрцине

Њемачка има Њемце. Финска има Финце, а Италија Италијане. Црну Гору смо ми запали. Није њена кривица. Ономад су нам полуматуранти из школе дошли незавршеног посла. Један просвјетни радник поштено је радио свој посао на екстерном матурнском испитуи и открио у рукама ђака ријешен тест из предмета Математика. У цијелој земљи одложено је полагање испита.

Негдје друго, био би то инцидент због којег у цјелокупном сустему просвјете не би остао ни камен на камену док се не идентификује кривац. Овдје ће ђаци, с новим тестовима, полагати наредне седмице. Добићемо хиљаду овосезонских добитника дипломе Луча. Из дана у дан падамо на свим испитима зрелости. И баш се добро лажемо. Незрело друштво.

НИК КИРЈОС И ЦРНА ГОРА

Увозно смо орјентисана земља и та се орјентација прелила и ван економске сфере. Колективно прихватамо и туђе досјетке. Кад се у сад већ давне дане догодио приватни видео урадак с Северином Вучковић у главној улози лансирана је парола: Све смо ми Севе. Ових смо дана у фази идентификације с локалним јунацима на удару тужилачких истрага. Далеко смо од истине. Колективно, панорамски нас посматрајући, нијесмо ми ништа од оног за што се представљамо. И што смо ми? Сви смо ми Ник Кирјос, напознатија незрела личност у свијету спорта.

Што је нама с њим заједничко?

Кирјос је Аустралијанац, дијете рођено у браку жене краљевског рода који управља Малезијом и оца Грка. Игра тенис. Добар је у томе. Требао је бити стални члан групе ТОП 10 и освајач макар пет Гренд слем титула. Побјеђује најбоље играче и губи од аутсајдера. Има вилу на Бахамима. По конкретним резултатима далеко је од својих стварних могућности. Платио је и плаћа цијену лудој глави. Сви га обожавају и сви га се клоне. Могао је бити на крову свијета. Кажем, могао...

КОНТРА ВЈЕТРУ

А сад о сличностима. Црна Гора и Ник Кирјос резултат је сретног сусрета двије велике традиције - оријента и ортодоксног хришћанства. То је цјеловита насљедна основа наше нутрине и суштине. Кад смо већ на простору термина којима се одређује биолошка структира, фенотипски, што ће рећи по морфолошким и физиолошким основама, ми и с нама наша земља припадамо западној цивилизацији. И нијесмо без конкретних биљега западног система система вриједности. Није ни Ник Кирјос. Па папирима и он је грађанин свијета. И удара у контру вјетровима.

И он и Црна Гора знају правила игре и играју по правилима али ван такмичарског резона. За њега и нас свето је правило: Важно је учествовати. Све провеље које јој се додјељују с спољним омотом дипломатске љубазности, протоколарно, као потврда о учешћу, третирамо као медаља с побједничког постоља. Све што зна наша земља научила, научила је насумице, кроз сопствене потраге, надгорњавајући се сама са собом. Учи из књига у којима нема одговора на питања која је муче. Учи на примјерима који нијесу насљеђе просвјетитељске мисли. Учи мало и учи лоше. Преписује. Оснажила се, исправљала своје грешке, не развијајући побједнички менталитет. Отварала је и привремено затварала поглавља у преговарачком процесу за придруживање Европској унији. И стигла до неколико кључних. Онда се испоставило да тај свијет који нас треба “зна за јадац”.

Ђе је и што ради сазнала је када су професори престали да јој рјешавају тестове и делегирали Интерпол да из њега процуре црногорски материјали с елементима рачунских радњи сабирања и одузимања глава. Видјело се да ту има крви. Много крви. А крв вам је основица сваког уговора с ђаволима. Није то добра прича. То је кошмар који пријети и плаши. Ник Кирјос, кад се на њега усмјере свјетла великих позорница ломи свој рекет. Ми кривимо рефлекторе. Интелигентна рјешења?

НЕУЗОРАНА ЛЕДИНА

И Ник Кирјос и Црна Гора, ово вам је метафора, проблем са камичком који их жуља у ципели хтјели би рјешавато одсијецајући себи стопало и кидајући све жиле које их напајају енергијом, отварајући могућност да адекватно одговоре на изазове који треба превазићи и отпловити у сигурну будућност. Једино што имамо као само своје је наша прошлост. Због тога смо у очима просвијећених такмичара само прекрасна неузорана ледина.

Ник Кирјос има фантастичне физичке предиспозиције. Снажан, експлозиван, еластичан...Савршена биомеханика. Рођен као побједник. Но, његови су лимити психолошке природе. Он је експерт за преступе. Тумарајући из крајности у крајност у своју одбрану увијек потегне часне изговоре. И ето нове сличности с Црном Гором. Статистички, по свему што су иницијални инпути богатог друштва богатија је од држава које су симбол благостања. Хидропотенцијал, шуме, рудном богатство, обрадиве површине... По глави становника, свега имамо више него Њемачка. За разлику од ње, Црна Гора је незнатно прескочила линију крајњег сиромаштва. То није инцидент у процесима дугога трајања. То је вишевјековни индикатор некомпететивности њене елите и њених грађана.

СОКО И МРЦИНЕ

Наши најврједнији изданци у свијету спорта и ликовних умјетности врједнији су од свега што су свијету дали хиљаду пута бројнији и хиљаду пута имућнији народи. Из окршаја с неколико империја наша земља излазила је с штитом а не на њему. Појединачно, ђе год били, ми смо први или у врху. Као колектив, узузимајући неколико тимских спортских дисциплина, ниђе нијесмо приспјели. Не вјерујете? Зар се наши основци на европским тестирањима која су показатељ њихових когнитивних способности деценијама не држе зачеља. Из тога не извлачимо поуке. Не практикујемо самоиспитивање. Стварност и виц међу нама се често сусретну. Поражавајуће резултате својих кћери и синова ми третирамо као у старом добром вицу. Сви га знате. Иде овако: Гледао Црногорац младога унука на атлетском првенству. Њих седмина грабе а наш рекордер зури им у потиљке. Гледа га ђед и каже: Виђи сокола како је загна ове мрцине пред собом.

Засита, нема овдје ничега што је иронично и враголасто. Тој часној старини слична је заједница у којој не владају категорије узрока и посљедице. Не схватамо ритам јата. Уздамо се у случајност. Његујемо предрасуде. Не вјерујемо у то што видимо властитим очима.

Сви смо ми Ник Кирјос. Дефинитивно.