19. 03. 2023. 13:30   >>  15:28

ИЗБОРНА ТИШИНА

Страх од летјења

Има дана који човјека оставе без текста. Један од таквих је овај данашњи. Грађани данас бирају човјека који ће Црну Гору наредних пет година представљати у земљи и иностранству. Недјеља је и изборна је тишина. Има ли у Црној Гори ичега изван политике?

Пише: Влатко Симуновић

Била једном једна земља. Све што је од ње остало је питање да ли је у њој било живота прије смрти. Интелигентих облика није. Легенда каже да јесте. Историјских извора прве врсте који то доказују нема. Није то добар почетак.

Ево једног од бољих. Страх од летјења многима је промијенио живот. Не као фобија. Мијењао га као роман Ерике Џонг. „На лету за Беч компаније Пан Ам било је 117 психоаналитичара. Најмање шесторица њих су ми били терапеути, а за седмог сам се удала“ - тако почиње своју исповест Изадора Винг, страствена жена која чезне за слободом.

Седам је кандидата за предсједника Црне Горе. Међу њима је и једна кандидаткиња за предсједницу. Обавеза да се ћути на теме које су политичке човјека који пише и говори суочава са тешко премостивим преградама. Како писати а да у написаном изостану агресивне, шокантне досјетке из реона дневне политике и да свака случајност с садржином чувеног романа америчке списатељице списатељице, осим броја 7, буде случајна? Да покушамо.

КАРАКТЕР И ФУНКЦИЈА

Одавно смо заједница чији људи, уз сваку ријеч или синтагму везују низ асоцијација с укусима и мирисима из кужине политичке културе. Ријеч, на дан изборне тишине, има свој карактер и функцију. Има га она и другим данима али данас има посебну тежину. То сиротим коментаторима прави проблем. Има дана који и њих оставе без текста. Грађани данас бирају човјека који ће Црну Гору наредних пет година представљати у земљи и иностранству. А то је земља у којој ван политике нема ничег.

Осим протоколарних чињеница везаних за изборни процес, вијести о процентима излазности бирача, евентуалним неправилнострима и обавјештењења кад су и ђе гласали предсједнички кандидати, на данашњи дан новинари до 20 сати не би требали третирати теме везане за активности политичке природе. Правила су успостављена да би, примјењујући их, поставили одговарајући, за све једнак и за све обавезујући оквир. Правилно је поштовати правила изборне ћутње. Разлике и несагласности на ту тему не би требале постојати.

ЛИЈЕП ДАН

Ако пишете текст који треба бити објављен на дан изборне ћутње не можете га започети реченицом : Цио наш живот одређен је обимом и квалитетом нашег размишљања.

Та, другим данима недужна реченица, могла би да се тумачи као повреда изборне ћутње. Дио је овога текста да бих читаоцу илустровао техникалије којима се на дан изборне ћутње служи савјестан колумнист., па он свједочи како, за дан изборне ћутње неодговарајућу реченицу, писац хвата у лету, хвата за реп и одбацује. Одбацује јер би се, стављена у одговарајући контекст, могли читати као повреда изборне ћутње. Не жалимо за њом. Ријечи се најбрже троше и нестају. Само су неке недодер.

У земљи гдје Устав и законе читају као дневни мени у рибљем ресторану, па свак поручи што може и хоће, констатација да је освануо лијеп дан и да му је претходила ноћ пуна звијезда, захтијева ништа мање ригорозну провјеру. Мозак непрестано ствара мисли и мишљења. Љепота је у оку посматрача. Допустимо му да самостално донесу закључак и изјасне се.

Написати да је ноћ пуна звијезда претходила лијепом дану додатно је отежавајућа околност. Да се не правимо луди. Сви знамо што значи ниђе тако ведрих ноћи / ниђе тако рујне зоре и чији је то наратив. На дан када грађани Црне Горе бирају човјека који ће и у земљи и иностранству представљати наредних пет година, то му дође нешто једнако недопустиво као да по изласку са бирачком мјеста пјевушите моју стару мајку нађи у Никшићу...

СТАРЕ ФОТОГРАФИЈЕ

А тек прича о повратку у прошлост листањем старих фотографија... Увијек се ту подвуче питање - ко су ова чудна створења? Инаџијско питање у сред изборне ћутње. Не треба тако. Није ово земља у којој нечег имам ван политике. Укључујући и избор пића које пијете.

Ми јучерашњи нејасни смо нама данашњима. А тек обрнуто...Ако напишеш да си албум смјестио у крило, листаш га лијевом руком а у десној држиш чашу вотке, ту си га тек, колумнисто, себи ископао јаму која ће те прогутати. Вотка?! Чак и у најобичнијим данима та ријеч навлачи на човјека бијес криптољевичара и партријских комисија задужених за област друштвенога морала. У дану изборне ћутње вотка је то је црвена линија коју се ни најлакомисленији колумнист не усуђује прећи. Дефинитивно, ово са старим фотографијама и вотком, не да није добар, него је бахат, арогантан, с становишта обавеза које намећу неписана правила изборне ћутње богохулан почетак.

ПУТНИК

На дан изборне ћутње захвална би тема могла бити путовања. Одувијек су у моди. Најчувенији путник је Италијан с словенским коријеном Марко Поло. Скоро сви који су чули за њега, вјерују да је рођен на Корчули. Чувен је и као путописац. Његов “Милион” обавезна је лектира стотинама година. Војислав Д. Никчевић, Црногорац који се није задовољио достигнућима историје писане по сјећању и предању, па је истраживао арихиве и фокусирао се на архајска времена, прије двадесетак година, “периферним видом” уочио је документ који доказује которско поријекло Марка Пола. То је добра тема. Ипак, ни то није нешто чиме се може данас човјек навити у тексту а да на нарушава изборну тишину. Ђе је Марко Поло ту је Пут свиле. Ђе је Пут свиле ту је Кина. Ђе је Кина ту је геополитика, мека моћ итд...Сувише је то буке.

Поново смо на почетку, али и даље користимо мотив путовања. Успјех се данас мјери богарством фото архиве коју су најуспјешнији формирали обилазећи Барселону, Лисабон, Венецију, Тоскану, Париз, Амстердам. Најуспјешнији путују кориустећи предности авио саобраћаја. Њих би, да човјек познаје неког, могли питати: Вјерујете ли у живот након авионске несреће? На ту тему могла би се написати шаљива прича. Но, и ту има извјесних нејасноћа.

Шаљива прича и авионска несрећа у истој реченици! Ако се дубље позабавимо исувише је спољних момената који упућују на кршење изборне тишине. Да не говоримо какав је то индиректни, забрањени утицај на бираче. Авион је за данашњег човјека симбол раван оном што је човјеку у вријеме херојске Црне Горе био сиви соко. Нешто као - црмнички је оро сваки полећети готов вазда. Не, не...Хиљаду пута не! Та прича могла би утицати на излазност бирача у општини Бар.

Дакле, свак коме је на срцу изборна тишина не би смио себи дозволити ни могућност да ради, на дан када грађани Црне Горе бирају човјека који ће и у земљи и иностранству представљати наредних пет година, макар и анкету на тему: Вјерујете у живот након авионске несреће. Какво је то питање? Зашто бука на дан изборне тишине? Да не вјерујемо не би лећели. Чежња за слободом. Не причамо о политици. То је лична слобода.