04. 03. 2023. 07:52   >>  00:49 4

Лица из оптужница

Да није било двије фотографије, скоро да би ми промакла чињеница да је предсједнички кандидат Мило Ђукановић одржао промотивне скупове у Беранама и Петњици. Ђукановић је на скупу у Беранама, парафразираћу, причао нешто о томе како власт квари људе и да ни ДПС није био на то имун, па их је стигла казна 30. августа. 

Пише: Туфик Софтић

Из његовог изборног штаба, да ли у незнању или намјерно, медијима, који нису раније обавијештени о одржавању конвенција, прослијеђене су фотографије на којима се види како у првом реду у Беранама стоји поред бившег градоначелника, Вуке Голубовића, а у Петњици је у друштву са предсједником локалног парламента и доскорашњим предсједником локалног одбора ове партије у том маленом граду, Мехмедом Адровићем.  

Да фотографије нису стигле из његовог штаба, могло би се помислити како их је неко злонамјерно направио и послао да Ђукановићу као предсједничком кандидату нанесе штету.

Овако се једино може тумачити да је кандидат, који грађанима обећава да ће успоставити правну и функционалну државу коју су, како је рекао, власти послије 30 августа, разориле, амнестирао два лица против којих се воде истраге у Специјалном државном тужилаштву, и која су сви већ отписали.

Вука Голубовић је био носилац листе ДПС-а 2006. године, када је та странка на врхунцу славе, неколико мјесеци након референдума, освојила власт у Беранама. Постао је убрзо предсједник општине. Више кривичних пријава, мислим укупно шест, против њега и дружине му, поднио је нови градоначелник, Драгослав Шћекић, одмах по преузимању власти у овом граду 2014. године, и првом наговјештају да ДПС креће силазном путањом.

Никада нећу заборавити ту изборну ноћ. Сјутрадан је на насловници новина била невјероватна фотографија мога колеге, фоторепортера, Бориса Пејовића, мајсторски ухваћен тренутак када Тарзан Милошевић, тадашњи директор ДПС-а, и координатор за Беране, стоји испод Ђукановићеве фотографије из младих дана, оне поред двије тробојке, и јавља телефоном да је ДПС доживио пораз. Чини ми се да је наслов био - “Шефе, изгубили смо”. 

Сједјели смо у кафићу и чекали прве резултате, и када се на двадесет-тридесет одсто пребројаних гласова у штабовима партија усталио тренд пада ДПС, ја сам рекао Борису да је вјероватно готово и пошао у штаб тадашње коалиције “Здраво Беране” да чекам коначни резултат, а он је казао да мора направити фотографије и у штабу ДПС-а. Тако је настала та, рекао бих, легендарна фотографија.

Општинска ДПС администрација је прије предаје власти данима у џаковима износила и отуђивала архивска документа, па ипак, остало је довољно да се против Вуке напишу кривичне пријаве Специјалном државном тужиоцу.

Суђење је почело, али се из неких разлога до данас одуговлачи, и Вука је још на танком леду. Вјероватно се због тога примакао и смјестио у први ред, поред предсједничког кандидата Ђукановића, гдје су га ухватили фотообјективи изборног штаба његове партије.

Што се мене лично тиче, памтићу га по томе како је хтио да ми узме хљеб из руку. Знао је да моја супруга не ради, да само ја у петочланој породици имам приходе, да морам да радим додатни посао, па ипак ми је припремио отказ у локалном радију гдје сам, као дипломирани новинар и магистар, проглашен за технолошки вишак.

Знам да Вука није био једини који је тај отказ спаковао и вјероватно је то била много озбиљнија спрега него што је изгледало на први поглед. Вука је, ипак, био експонент те политике.

Не бих да понављам нешто сто сам већ написао, али морам рећи да је то био најгори и најтежи период који сам пролазио у животу. Сплет разних околности. Много нервирања, много непроспаваних ноћи, много питања од дјеце која нису била више тако мала, а на која нисам имао одговор. Послије дуготрајног надмудривања, отказ ми није уручен. Било  па прошло, не повратило се.

Никада му се због тога нисам светио, али је од његове фамилије то схваћено баш тако, када сам касније, професионално радећи свој посао, писао о свему, па и о његовим сумњивим работама. И никада ништа нисам објавио, а да га нисам позвао телефоном да му пружим прилику да каже шта има.

Наравно, када је одговарао на позиве. Једном ми је рекао како га наводно нисам позвао, онда када је био ухапшен, 2017. године, а када сам му казао тачно вријеме два позива, одговорио је да је то вјероватно било када је био “у исказу”. Тако се изразио.

Ђукановића је у Петњици срдачно дочекао Мехмед Адровић. Не бих ни на њега трошио превише ријечи. Човјек је, што би се рекло, бивши, али се мора јавност подсјетити да је то онај који је био ухапшен макар једном због сумње за шверц. Брзо се испоставило да је то била представа за међународну заједницу која је требало да покаже како се ДПС наводно бори против организованог криминала у сопственим редовима.

Није прошло дуго, ослобођен је. Не могу сада да тражим по архиви, али се одлично сјећам да је Мехмед хапшен још једном, прије или послије тога. 

Адровић је почео као власник једног аутобуса на релацији за Луксембург, а затим му је омогућено да купи беранско аутопревозно предузеће које се у најбољим временима звало Иванградпревоз.

Наравно да га то не би запало да није ускочио са обије ноге у ДПС. Руке су му остале у ваздуху, да хвата сто се дохватити може. Када је већ постало кристално јасно да ново предузеће, са новим именом Симон војаж, које је купио са држављанином Луксембурга, Симоном Бернардом, води стрмоглаво низ брдо, уграбио је још да о трошку ове фирме у својој кући, у петњичком селу Бор, са неким сумњивим бизнисменом из Турске, инсталира машине за фабрику пешкира.

Та фабрика је данас у стечајној маси Симон војаза и биће убрзо оглашена на продају. 

Адровић је код Специјалног државног тужиоца завршио по кривичној пријави свог пословног партнера из Луксембурга, који га је оптужио да је фалсификовао његов потпис и извршио низ кривичних дјела у привредном пословању која су заједничку фирму довела до пропасти.

За ширу црногорску јавност, мање информисану о локалним кабадахијама са сјевера, да кажем да је то она недоприцана прича о аутобуској станици у Беранама, која никако да се заврши већ скоро три године.

Неће, ипак, бити да су фотографије из Берана и Петњице настале баш случајне. Прије ће бити да предсједнички кандидат Ђукановић у Беранама покушава да анимира и оне који су љути на њега због пуштања низ воду Вуке Голубовића, а у Петњици да пошаље слику и поруку дијаспори да је још у љубави са њиховим омиљеним шофером, Мехмедом Адровићем.

Прошле године је моја најмлађа кћерка постала пунољетна и ово ће бити први избори на којима има право гласа. Појачани смо, сада имамо пет гласова у породици. Наравно да нећу, нити имам право вршити притисак на дијете. У кући је можда запамтила ко је хтио да нас остави без хљеба, са друге стране, мислила је да студира криминалистику. Па нека види.