LISTING

B. Vojičić: Medojević kao multiplikator

Od avgusta na ovamo više nije teško provaliti šemu da funkcioner opozicionog Demokratskog fronta Nebojša Medojević, proučava, i uveliko praktikuje, neki udžbenik iz ekonomskih doktrina. Elektroinženjer (odsjek elektronike) po struci, postao je samoodrživi ekspert za krizu i mafiju u regionu, ali ne kao multipraktik kako ga olako etiketiraju, već kao - multiplikator.

Пише: Види све колумне

Dospio je do lekcije - Kejnzov princip multiplikacije, i mnogo je zavolio. Novopečena saznanja prvo je autorizovao u dnevniku Dan. „Imamo problema sa paljenjem (anlaserom)“ – potencira stav čuvenog ekonomiste Džona Kejnza iz 1939.godine,  zagovornika doktrine fiskalne ekspanzije kao odgovor na veliku ekonomsku krizu u SAD, poznatijeg po izjavi:“Dugi rok ne postoji. Na dugi rok svi smo mrtvi“.

Medojević detektuje da i mi imamo problem sa paljenjem i rokovima. Veli: kad ekonomska mašina ne može sama da upali, potrebno je da Vlada pogura. Ali ne ova, Đukanovićeva, mafijaška. Već ona u kojoj bi, baš on, baš sada, primjenjivao novostečene, tranzicione, ekonomske tehnike. Samo, dok  pokušava da upali, prvo - na kurblu( Tadićevu), ne ide, a  nastojanje da upali  na guranje  Lekićevog fronta,  još ne daje rezultat. Ostala je nada solo  paljenja.

To je i učinio, na svom tviteru,  vrelih avgustovskih dana, dok se  crnogorska politička elita odmarala u ladovini. Koristeći nove tehnologije Medojević je varnicu prebacio na Beograd i čačkajući mečku istjerao, ni manje ni više, vučića.

Potencirajući temu koju, kako veli, najbolje poznaje („o uticaju kriminala na politiku jako puno znam“), Medojević je iz crnogorske perspektive optužio srpski državni vrh da su pod uticajem mafije i da su, uz Đukanovića, dio „balkanske konfederacije organizovanog kriminala“ koji predvodi Stanko Subotić zvani Cane.Uz to, zna da vicepremijer Vućić štiti optuženog za međunarodni šverc kokaina Darka Šarića, miješa se u unutrašnje stvari Crne Gore i izdaje državne interese Srbije, te da u Srbiji vlada jednoumlje...

Bio uticajan ili ne, tek  Medojević je tako isprovocirao brza i britka reagovanja zvaničnika iz Beograda i Podgorice ( čak i svojih koalicionih partnera), pa je a obje strane, kao rezultat naglog otopljavanja odnosa vlasti Srbije i Crne Gore, naglašeno afirmisana „nova osjećajnost“ dvije samostalne i suverene države. Čak je i premijer Srbije Dačić i u telefonskom razgovoru sa liderom DF ukazao na „potrebu prevazilaženja nepotrebnih polemika“ , što će Medeojevićev bivši partijski kolega Svetozar Jovićević prokomentaristi : „Nije mudro što Medojević napada Dačića i Vučića, neka krupne teme prepusti Lekiću“.

Medojević, međutim, za negativan publicitet ne mari, jer zna da je javno mnjenje „nesubjektivna uvjerljivost i neobjektivna zasnovanost“, pa poziva na televizijski duel premijera i prvog potpredsjednika Srbije, baš kao što je ovdje Đukanovića, da na najvišem nivou, tako sebe doživljava, ukrste argumente o uticaju organizovanog kriminala na vladajuće strukture u Srbiji i Crnoj Gori.

Kako je to bila nemoguća misija, na kraju se zadovoljio intervjuom „Monitoru“, prozivajući Vučića da nije navikao da mu neko kaže istinu, pa mora on, i da koristi stare propale floskule DPS-a o njegovim vezama sa zemunskim klanom. A nakon izjave potpredsjednice SNS Zorane Mihailović da je plaćenik Zemunskog klana, Medojević je fajterski poručio da će „istetovirati lik Maršala Vučića na čelu“, ako se, i posredno dokaže njegova veza sa tim klanom.

I ovoga puta se pokazalo da je taktizirati teško, te da lijeva rukavica prevrne li se, može da se navuče i na desnu ruku. Sad je Medojević prinuđen da se brani: „Ja se protiv mafije borim 15 godina i nema viđenijeg mafijaša a da me nije optužio da me je plaćao ili da ga napadam zato što me neko plaća“. Novina je u tome što je Medojeviću lekcija stigla iz državnog vrha voljene Srbije koju je mnogo zadužio i svojim modelima privatizacije po tajkunskim uputima, od apatinske pivare pa nadalje. Smješten je i u  rang koji mu pripada: na tv duel odazvao mu se potpredsjednik Izvršnog odbora SNS Aleksandar Jovićević koji je kazao da bi se rado sreo sa njim:“Sa nestrpljenjem čekam priliku i da dokažem da je on nosilac organizovanog kriminala, taj čuveni pisac tekstova u listu Dušana Spasojevića Šiptara – Identitet. Takođe, spreman sam da pričamo o novcu koji je tada dobijao za blaćenje političkih protivnika, kao i o tome ko danas stoji iza njega, i ko upravlja njima“.  

Naravno da s „malim, podlim režimskim kerovima“ naš spretni tviteraš nije želio da gubi živce. Sad  sakuplja energiju za nova paljenja, kao da ništa nije bilo. Multiplikacija tamo, komplikacija ovamo. I obrnuto. Pun publicitet. Makar jedan dan. To se parama platiti ne može.