ODLAZAK PRVOG ŽANDARMA

I.Cvejić: Kako upokojiti duh JSO

Policijski general Bratislav Dikić odnedavno je pomoćnik Milorada Veljovića koji ga je formalno i smenio s čelne funkcije u Žandarmeriji! Hoće li odlaskom prvog žandarma biti upokojen duh JSO i Legije, koji je provejavao iz Dikićevog nastojanja da od žandarmerije napravi zaseban entitet?

Пише: Види све колумне

Smenjivanje Bratislava Dikića, komandanta Žandarmerije, najveće specijalne jedinice MUP-a Srbije, zamirisalo je na tragično doba iz nedavne istorije Srbije, kada je rasformirana Jedinica za specijalne operacije, a njene vođe pohapšene, ali tek pošto su obavili posao ubivši Zorana Đinđića. Dugo se govori o Dikiću, korpulentnom prvom žandarmu Srbije i o njegovim momcima. Prate ih poslednjih godina nimalo herojske priče o tome da reketiraju poštene, štite i obezbeđuju kriminalce, da se bave zelenašenjem, a pominjala su se i ubistva.

Eskaliralo je nedavno stravičnim dvostrukim ubistvom u okolini Jagodine, zbog kojeg je uhapšen pripadnik Žandarmerije Aleksandar Krstić. Navodno, ubio je dvojicu momaka i zapalio ih u autu kojim je trebalo da im vrati dug od pet hiljada evra. To ubistvo "prelilo je čašu", kazao je direktor Uprave policije Milorad Veljović, obrazlažući svoju odluku da smeni prvog žandarma Dikića.

U javnosti su tada, kao zli duhovi, počele da se javljaju jezive reminiscencije  na početak prošle decenije. Da li je moguća pobuna u elitnoj policijskoj jedinici? Da li je moguć neki potez ljutih specijalaca protiv državnog vrha? Ima li u zemlji dovoljno jake jedinice koja može da spreči eventualnu pobunu žandarma i da ih razoruža?

Javnost u Srbiji imala je pravo na paranoju u ovoj situaciji, jer su joj u svežem sećanju pobune JSO, a potom i atentati koje su njeni pripadnici činili pre samo desetak godina. Da je tako, potvrđuje i činjenica da je jedan od najbližih saradnika ministra policije Ivice Dačića, njegov šef kabineta Vanja Vukić, bio prinudjen da ekspresno izađe pred kamere (inače ne govori u javnosti), tvrdeći da je stanje redovno i da nema govora o pobuni.

Kako su srpski žandarmi i njihov doskorašnji šef Dikić uspeli da u srpskoj javnosti obnove psihozu nesigurnosti i straha od prevrata? Najkraći odgovor glasio bi – zato što im je to neko dopustio. Ali, ostanimo na trenutak na samom generalu Dikiću i njegovoj jedinici.

                                      "Moja zemlja" - "mačo" izdanje srpske žandarmerije

Taj ogranak MUP-a Srbije pod vodjstvom Dikića poslednjih godina gradi u javnosti imidž zasebnog entiteta. Nisu više samo uniforme to što Žandarmeriju razlikuje od ostatka sistema, već su to postali i karakteristični rituali – himna jedinice, zakletva jedinice, sletovi i pokazne vežbe praćeni jakom medijskom propagandom. Pripadnici Žandarmerije glavni su junaci skupog muzičkog spota grupe Amadeus bend, za njihovu sladunjavu, patriotsku baladu "Moja zemlja".

Istina, u mnogim zemljama specijalne jedinice policije i vojske imaju slične mačo-spektakle, a oni svoju publiku. Srpska Žandarmerija i njen šef, međutim, imaju pride i jasan politički stav, koji javno iskazuju što ih u celoj ovoj priči umnogome razlikuje od kolega u Francuskoj ili Britaniji, na primer. Ne samo što policijski specijalci ne bi smeli da javno manifestuju svoj politički stav, kao što to čine žandarmi u Srbiji, već se taj stav kosi sa zvaničnom politikom koju vode čelnici zemlje, formalni šefovi i policije i Žandarmerije.

Bratislava Dikića, policijskog generala i doktora menadžmenta, položaja je koštalo i to što je prošle godine za svoju jedinicu spevao zakletvu u kojoj se kaže i da "bez Kosova nema Srbije" i da će žandarmi, ako treba, poginuti za Kosovo, sve uz poklič "S verom u Boga, za krst časni i majku Srbiju"! Koštalo ga je i to što je poslednja javna vežba Žandarmerije u Beogradu u maju održana pod geslom "Bog i Žandarmerija čuvaju Srbiju".

Međutim, najviše ga je koštalo to što je ovaj militantno-nacionalistički koktel bogato začinio očigledno brojnim, uglavnom nerazjašnjenim, kriminalnim radnjama pripadnika Žandarmerije širom Srbije, a posebno na njenom jugu, u Nišu i okolini. Kao po definiciji, po kojoj je nacionalizam utočište nitkova, neki su se pripadnici Žandarmerije osilili u ambijentu viteških branilaca Srbije, koji je kreirao Dikić i pomislili da je u njemu dozvoljeno reketirati, postavljati eksploziv pod automobile, ubijati ljude…

Nema sumnje, Dikić je bio ljut kada je prošle sedmice smenjen, a kao da je pomalo i pretio -  "Građani Srbije, braćo i sestre, očigledno je da nekome smeta moj starosrpski način ophođenja i moje izjašnjavanje kao Srbina u svojoj i našoj zemlji Srbiji. Doći će vreme kada će se i to promeniti".

Nema sumnje ni u to da je Dikić žrtva nadmetanja u političkom vrhu oko kontrole nad službama bezbednosti, koja se u Vladi vodi još od pre godinu dana kada je Dačićev kabinet izabran. Taj famozni lanac komandne odgovornosti, koji se od Dikića spušta do žandarma-ubice iz okoline Jagodine, zategnut je istovremeno i u trouglu izmedju Dačića, Aleksandra Vučića i šefa policije Milorada Veljovića i obmotao se oko vrata, opet, Bratislava Dikića.

Taj policijski general, odnedavno je pomoćnik Milorada Veljovića koji ga je formalno i smenio sa čelne funkcije u Žandarmeriji! To je ironični, ali uobičajeni epilog stare, bezbroj puta viđene, igre moći i uticaja u kojoj ima pobednika i poraženih. Za utehu je to što u ovoj igri nisu izmenjene uloge i što su o smenjivanju, kako i treba, odlučivali oni koji su gore, a smenjeni bivali oni ispod njih. Pre deset godina bilo je obrnuto, a Srbija je bila u vanrednom stanju i na ivici haosa.