MEĐED U PARLAMENTU

B.Vojičić: Bravo, "avetinje i bitange"

Kako samoodbrana prelazi u agresiju i oružanu prijetnju “do posljedenjeg metka”.

Piše:Vidi sve kolumne

233388

Branko Vojičić

Koliko je situacija kompleksna - Podgoričani već valjaju viceve. Valjda ste čuli onaj o teroristi u pokušaju, Branki Milić, i vrhovnom komandantu - baćuški Kneževiću. Razlika je, kao, u tome, što bi se ova prva, borila samo do prvog, a hrabri komandant do posljednjeg metka. Tako, nekako, naš lik, poslanik s “Rejbankama “, reče da je Crna Gora “na ivici građanskog rata”. A mogla je ta  pjesnička duša tanana i slikovitije da se izrazi: da smo na ivici malograđaskog rata ili, još tačnije: seljačke bune! I, da će se, on, u saomoodbrani, boriti “do zadnjeg metka”. A trebaće mu metaka, zna on dobro zbog čega, a znamo i mi.

Neće biti potrebe  za malograđanskim ratom, jer, Knežević treba da sprema odbranu za “državni udar”, zbog ljubavi sa Šišmakovom i Sinđelićem sa zadatkom da mu doturi kriptovani telefon, pa da on na čistom ruskom, izda komandu: razvaljuj!  Knežević je pouzdan, temeljan i borben; pokazalo se to onih dana kad  su frontovci razapeli šatore  (za snimatelje “Raše tudej”) pored spomenika kralja Nikole. Specijalni reporter po zadatku portala Analitike, u kasne sate, zabilježio je dirljivu scenu: Knežević je u svom šatoru, poput Moše Pijade u Lepoglavi, pod šterikom, prevodio Kapital. Pravio kraću verziju. Za novi početak i - vječnost! 

Sad, dok bojkotom brani  Ustav! (a sebe i Mandića od  odnarođenog i podivljalog  NATO režima), on bi da se obračuna, jednom za vazda. Ni njegov kompanjon, Mandić, ne oprašta. Zakazao je megdan kod O.K. korala, u Parlamentu, sa specijalnim tužiocem Katnićem, kako reče, “starim Katunjaninom, koji maše sa svojom katunskom krvi”.  Onim Katnićem koga je u javnim pismima nazivao “vucibatinom i špijunom KOS-a”. I to, kad dođe sudnji dan, a to je - ukidanje Medojevićevog imuniteta.  “Katnić na Administrativni odbor nije došao, iako smo ga zvali. Pozivam ga da stisne petlju, opaše levor i  dođe u plenarnu salu”. Znači: Mandić će žrtvovati koljenice u “Kristalu” za obračun sa „kukavicom“ Katnićem, oči u oči, po sistemu: drž ‘ levor, drž’ gaće.  I vratiće se u “Sinđin nelegitimni Parlament” samo zbog toga. Holivud je već ponudio milione za  horor priču!

Elem: dramska scena na beogradskom aerodromu. Pejović: “Kad me ne znaš što laješ”. Medojević: “Posao mi je da lajem”. Za tačan odgovor Medojević je junački  istrpio šamar u prisustvu svoje prve dame. A onda  je smogao snage da svijetu pošalje internet poruku , da se Đukanovićev teror ne može trpjeti, i zatražio da državni tužilac smjesta reaguje. I, hapsi.Baš, kao i kad ga je mali -veliki Mićunović udario nogom u “gornji dio donjeg ekstremiteta”, tražio je pravdu . I dobio. Svejedno, i dalje grmi sa tribiuna DF: “Kad Front dođe na vlast odgovaraće svi koji su kršili zakon”.  No, pošto je to na dugom štapu,  u međuvremenu  se  tužilac i još specijalni, Katnić , našao u čudu: pere li to Medović pare za naše dobro; dvije hiljade kompjutera kupio Medojević?  Da nije kojim slučajem hakovao američke izbore? Medojević ima spreman odgovar: “Katnić monstrum i ratni zločinac, mrzi me lično”. Sad se sve zagovnalo, pa Mandić i Knežević prijete građanskim ratom, ako Katnićeva ruka pravde zakuca na Medojevićeva uska opoziciona vrata.

Kad je  Katnićevu sitnu knjigu gavran donio u Parlament, ka`no sinja kukavica, zakukao je  naš junak, Mandić: Lako je udarit na Meda, ali udrite na mene i Medvjeda, ako smijetete. Batina ima dva kraja, ne jedan.  Optužnicu 1908. za bombašku aferu pisao je Sekula Drljević, a danas to čini Katnić. Otkriva strašnu zavjeru : sluge režima jednog od 39 opozicionih poslanika hoće da smjeste u zatvor, kako ne bi bilo nove parlamentarne većine. Zbog toga  Mandić  ima pune ruke posla: prijeti,  sprema spiskove. Za odstrel? Ne. Za reciprocitet. Za  braću Ruse, da ne puštaju naše NATO-ovce da ne konzumiraju  Putinovu  demokratiju . Bože, kako je Mandić dirljiv i zagonetan kad podiže palac, obrvu, vilicu, da će Katnić  i Mušika Dujović platiti za sve.  Ali, nije ubjedljiv, kao kad je štrajkovao glađu, do prve infuzije, zbog crnogorskog piznanja Kosova. Mada, kako tada, tako i danas, on i sada, nema dilemu da se sve radi po direktnom uputstvu, čovjeka koji je formalno niko i ništa, a  koji  komanduje i naređuje poslušnicima iz pravosuđa da nasrnu na DF. O vlastitim komandama, tek će se čuti.

Mandić je, ipak, u pravu. Veli, da batina ima dva kraja. I da se zlo, zlom izbija. A što on  traži u toj priči, ako za sebe tako tvrdi da je ta druga strana batine, konkretno: zlo? Kome onda ide deblji a kome tanji kraj? Kuraži se, kad unaprijed, za eventualne izgrede svojih fanova, preuzima odgovornost.  Pa i za onog koji je Katniću prijetio da će završiti kao Zoran Đinđić, a možda i kao Ivan Stambolić.  I za podržavaoce koji su kod kuće predsjednika Apelacionog suda Mušike Dujovića nosili poruku “Pravda će zakucati i na tvoja vrata”. Epski, nema što. Zato, bravo, povratak u „Sinđin nelegitimni parlament“. Bravo za retoriku „avetinje“ i „bitange“. I eho s režimske bande.