Nemanja Mitrović - BBC novinar  [ BBC ]

14. 03. 2025. 20:11   >>  22:21

'Kuvaćemo za studente dok god treba'

Obilje hrane, topli smeštaj, udoban taksi prevoz i prva pomoć na pešačenjima širom Srbije, samo su neki od vidova samoinicijativne podrške koju građani pružaju studentima u blokadi.

Uplakana baka sa kiflicama u šumadijskom selu, saniranje krvavih žuljeva tokom pešačenja po brdima i planinama istočne Srbije ili udoban prevoz od Kragujevca i Niša do Novog Sada ili Beograda, samo su neki primeri samoinicijativne podrške studentima od početka blokada.

„Sve dok bude trebalo, makar ono što možemo - pite, gibanice, sokove. I suze uz sve to", govori Leposava Milutinović, penzionerka iz Niša, za BBC na srpskom.

Pored građana, taksista, prosvetara i zdravstvenih radnika „svakodnevnu podršku - od obezbeđivanja hrane i osnovnih potrepština za boravak studenata na fakultetu, do organizovanja redarenja tokom petnaestominutne tišine", pružaju i univerzitetski profesori.

„Solidarnost postoji i, uprkos drugačijim narativima u neslobodnim medijima, ujedinjuje nas zajednička težnja ka boljem životu", govori Dragana Purešević, docentkinja sa Odeljenja za pedagogiju i andragogiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, za BBC na srpskom.

• Psihološki izazovi studenata u blokadi
• Ritam blokade: Koji su hitovi studentskog protesta
• Ko je sve u blokadi u Srbiji i zbog čega

Dobrovoljnu pomoć studentima pružaju i poljoprivrednici i motoristi, kako na protestima, tako i pred fakultetima, dok je jedan novosadski preduzetnik krajem prošle godine odvojio dva miliona dinara novčane podrške.

Blokade studenata, koji traže odgovornost za pad nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici 1. novembra 2024. kada je poginulo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno, traju više od tri meseca.

Dok vlast uporno tvrdi da su svi zahtevi ispunjeni, studenti kažu suprotno.

'Majanje po Niš' punih stomaka

Obilje hrane.

Uz zagrljaje, suze i snažne emocije, to je sigurno jedna od najupečatljivijih slika sa studentskih „hodočašća" širom Srbije.

Toga nije manjkalo ni u Nišu, na poslednjem velikom protestu, 1. marta, uoči koga je rukave zasukala i Leposava Milutinović.

„Napravila sam tri pleha gibanice i dve tepsije štrudle i poslala u gimnaziju '9. maj', unuk mi je rekao to da spremim", kaže 73-godišnja penzionerka iz trećeg najvećeg grada u Srbiji.

Hranu je zapakovala u plastične kutije, uz salvete i vlažne maramice, a poslala je jastuke i posteljinu.

„'Nano, gibanica je bila super, tako kažu gosti'", preneo joj je utiske unuk gimnazijalac.

Nije joj prvi put da učestvuje u ovakvoj akciji - ranije je slala štrudle na Filozofski fakultet gde njena druga unuka studira novinarstvo.

„Imam pištaljku još od 1996, kada sam demonstrirala protiv Slobodana Miloševića (nekadašnjeg predsednika Srbije).

„Ovo sada je nepodnošljivo i sramota me što se moja deca i unuci bore za mene, plačem kada ih gledam", odgovara Milutinović na pitanje zašto pomaže studentima.

• Protesti u Srbiji: Nekad studenti, danas profesori, ponovo na ulici
• Veliki protest studenata u Nišu: 'Cela Srbija je ovde'
• „Pohitajte u Pazar": Veliki studentski protest u Novom Pazaru

'Rođaci sa sela' u pomoći studentima iz grada

Obroke na beogradske fakultete šalju i Rođaci sa sela, višečlano porodično gazdinstvo nadomak Beograda koje proizvodi domaću hranu.

Prvi paket je otišao na samom početku, u tek blokiranu zgradu rektorata Univerziteta u Beogradu, zahvaljujući klijentkinji koja je insistirala da njihova hrana bude deo njene pomoći studentima.

„Mislio sam da je to neka neozbiljna priča, a kad sam shvatio da su vrlo dosledni u tome šta su naumili, postideo sam se jer smo došli u situaciju da nas deca brane", govori Damir Tolja iz ovog domaćinstva za BBC na srpskom.

Od tada gotovo svakodnevno spremaju nekoliko stotina kuvanih obroka za fakultete - od sarme i paste, preko pasulja i graška, do pita i druge domaće hrane.

U pomoć im priskaču dobrovoljci donacijama i oko razvoženja hrane.

Studenti su, kaže Tolja, prezadovoljni, a on je oduševljen njima jer su mu „probudili nadu u bolje sutra".

„Naša generacija je spustila glave i gurali smo da othranimo decu i spremimo ih za beg.

„Sada, kada su se ta deca pobunila, naše je da slepo slušamo i pustimo ih jer su pokazali nešto što niko na svetu nije uspeo", smatra Tolja.

Skromni studenti u Zaječaru i mini plenum u stanu

Studenti su prevalili više stotina kilometara širom Srbije i na tom putu spavali po plastenicima, salama i teretanama, ali i toplim domovima stanovnika koji su im otvorili vrata u mestima gde su noćili.

Tako je bilo u Zaječaru, prvoj stanici na studentskom hodu od Bora do Niša krajem februara, gde je u bratovljevom stanu, posle zajedničkog dogovora, devetoro beogradskih mašinaca ugostila i Marija Nikić.

„Bio je to minimum koji sam u tom trenutku mogla da pružim za ono što su oni uradili za celo društvo u poslednjih nekoliko meseci", kaže Nikić, turizmološkinja, za BBC na srpskom.

Gradonačelnik Zaječara Boško Ničić ponudio je, „bez obzira jesmo li ili nismo istomišljenici po nekim pitanjima", smeštaj u dve hale za više od 600 ljudi, što su „šetači" odbili.

U stanu Marijinog brata bilo je mesta za šest, sedam studenata.

Naposletku su tamo spavali šest momaka i tri devojke, nosioci upečatljivog transparenta „Mašinci protiv mašinerije".

Bili su skromni, zahvalni i zadovoljni toplim vodom i krevetima, prepričava Nikić.

Podelili su spremljenu hranu, nijedan sok i kiselu vodu nisu otvorili, dok su na jedvite jade prihvatili sendviče za usput.

Ujutru su, kaže Nikić, održali i mini plenum pred polazak.

„Gledaš ih koliko su različiti, a za čas se dogovorili oko svega, nema sujete - imamo jedan cilj i radimo da zajedno dođemo do njega", priča Zaječarka.

Za rastanak su joj poklonili i majicu.

„Posle te večeri srce mi je bilo puno, kao da sam pretrčala maraton, jednostavno te napune pozitivnom energijom", kaže ona.

Prva pomoć po istoku Srbije

Desetak studenata na počinak je primila i Sanela Marjanović Zavolovšek, koja je u rodni Zaječar došla iz Slovenije da prisustvuje lokalnom protestu i velikom skupu u Nišu.

Prvobitna ideja je bila pomoć za smeštaj i hranu, ali je posle emotivnog dočeka rešila da novac od rođendana „upotrebi na najlepši mogući način", bolesna sedne u kola i sa mlađom sestrom prati kolonu.

Budući da je Sanela završila srednju medicinsku školu, njena mlađa sestra, studentkinja aktivna u plenumu Farmaceutskog fakulteta, došla je na još jednu ideju.

„Samo mi je rekla: 'Prijaviću te za prvu pomoć, dođi tamo i reci da želiš da pomogneš', i tako je krenulo", priča Marjanović Zavolovšek za BBC na srpskom.

Već na sredini puta od Zaječara do Knjaževca, izašla je iz kola i do Niša nastavila peške, kako bi se solidarisala sa studentima koji su jedva hodali.

Briga i pažnja bili su uzajamni, pa je tako doživela da je, dok im previja povređene noge, hrane krem bananicama ili da joj donose vodu.

Posebno joj je u sećanju ostala borbena devojka koja, uprkos žuljevima punim gnoja i krvi, nije odustala od puta i poslednje deonice od Svrljiga prema Nišu.

„Posle previjanja sam je pitala da li želi u kola moje sestre da odmori, a ona je rekla: 'Ne, nema stajanja, mi znamo zašto idemo, mogu to ja, izdržaću'.

„Otišla je sa njima, a meni su krenule suze", kaže Marjanović Zavolovšek.

'Otvorena zbornica' i 'Pobunjeni univerzitet'

Filozofski fakultet u Beogradu je od početka blokade uz studente, „što je bilo prirodno s obzirom na tradiciju slobodarske misli" u ovoj obrazovnoj instituciji, kaže pedagoškinja Dragana Purešević.

Inspirisani „načinom kako su se studenti samoorganizovali", zaposleni na fakultetu su pokrenuli Otvorenu zbornicu.

Prvobitni cilj je bio, objašnjava Purešević, „osmišljavanje pravca delovanja kako bi podržali studente u ostvarivanju njihovih zahteva, koji su vremenom postali i naši, ali i jačanje međusobne povezanosti zaposlenih na fakultetu."

Nastavnici, saradnici i istraživači organizovali su brojne tribine i blokadni bazar, kaže doktorka pedagoških nauka.

Iz te ideje razvio se i Pobunjeni univerzitet - mreža zaposlenih u visokoškolskim ustanovama i naučno-istraživačkim organizacijama širom Srbije, „okupljenih oko zajedničkog cilja - očuvanja akademskog i društvenog integriteta".

„Pobunjeni univerzitet je platforma za solidarnost i akciju, a cilj joj je da se akademska zajednica aktivno uključi u otpor daljem propadanju znanja i dostojanstva", ukazuje Purešević.

Višestruka pomoć taksista

Od međugradske vožnje posle velikih protesta, do razvoženja paketa po gradu i među fakultetima, novosadski SOS taksi višestruko je pomagao studente u blokadi.

„Kad je teško ljudi iz sebe izvuku najbolje ili najgore, studenti i mi smo, čini mi se, izvukli ovo prvo", govori Mirko Jovanić, novosadski taksista, po zanimanju diplomirani ekonomista, za BBC na srpskom.

Jovanić je prevozio pripremljenu hranu do fakulteta, dovozio dušeke i druge potrepštine u kampus, a učestvovao je i u organizaciji skupljanja novca za studentske obroke među taksistima.

Učestvovali su i u obezbeđivanju pešačkih kolona, pošto su studenti strahovali za vlastitu bezbednost posle nekoliko nastrtaja vozača automobila na protestima.

Posle napada grupe muškaraca na dve studentkinje i trojicu studenata krajem januara, u kojima je jednoj devojci dislocirana vilica, njegova firma je otvorila posebnu liniju za hitne pozive.

Napadači su kasnije privedeni.

„Nije bilo novih incidenata, ali nam je bilo bitno da možemo da im pomognemo", objašnjava novosadski taksista.

• Studentski bunt u regionu: 'Nikad nismo bili apolitični'
• Ko je 'Ćaci' i kakve veze ima sa studentskim protestima
• Utiču li studentski protesti na privredu Srbije

Besplatni tečaj samoodbrane

Učestali napadi na studente naveli su i Dragana Đakonovića, vlasnika crnog pojasa - prvi dan - u brazilskom džijudžicu, da im ponudi besplatne časove samoodbrane.

„Podrazumeva se da treba da smo svi protiv agresivnog sistema i ako napadaju našu omladinu, kao da napadaju moju decu", objašnjava majstor borilačkih veština zašto se odlučio ovaj korak, za BBC na srpskom.

U pitanju su kursevi na kojima studenti uče kako da se zaštite, podignu samopouzdanje i dobiju znanje o veštini.

„Pokazujem im kako da sakriju lice, uđu u klinč, izbegnu borbu, sruše protivnika i reše stvari na drugačiji način, praktično bez udaranja", objašnjava Đakonović.

Više devojaka i mladića su mu se javili pošto je podelio poziv, a bilo je i priče o velikom seminaru na Poljoprivrednom fakultetu.

„Dok traje ovo, svi su dobrodošli", kaže Đakonović.

'Dokle su na ulici, radimo'

Saneli Marjanović Zavolovšek su oba palca poplavela posle šetnje do Niša, ali ne žali.

Sve bi, kaže, ponovila „zbog te naše dece".

„Bez bilo kakvog motiva, osim želje da jedni drugima pomognemo u nevolji", kaže rođena Zaječarka sa prebivalištem u Sloveniji.

Ako se studentske blokade oduže, i Leposava Milutinović iz Niša planira da nastavi da pomaže akademce.

„Sve što mi moja deca kažu", dodaje uz osmeh.

Isto razmišlja i Damir Tolja iz domaćinstva Rođaci sa sela.

„Dokle god su na ulici i dokle god je potrebno, radimo."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk