Džejms Galager - BBC svetski servis, zdravlje  [ BBC ]

18. 03. 2025. 07:08   >>  18:38

Kako bučni svet ozbiljno šteti našem zdravlju

Džejms Galager, novinar BBC-ja, istražuje zvukove i buku - tihim ubicama ljudi.

Okruženi smo nevidljivim ubicom. Toliko je uobičajen da ga jedva primećujemo, iako nam skraćuje život.

Izaziva srčane udare, dijabetes tipa 2, a najnovija istraživanja ga čak povezuju i sa demencijom.

Šta mislite o čemu je reč?

Odgovor je buka.

A njen uticaj na ljudsko telo je mnogo širi od oštećenja sluha.

„Ovo je kriza javnog zdravlja.

„Ogroman broj ljudi je svakodnevno izložen buci", kaže profesorka Šarlot Klark sa Univerziteta Sent Džordža u Londonu.

Ali, to je kriza o kojoj ne govorimo.

• Buka u gradu, zdravlje o koncu
• Kako da se zaštitimo od buke u Beogradu

Zato sam istraživao kada buka postaje opasna, razgovarao sa ljudima čije je zdravlje ugroženo i pokušao da saznam da li postoji način da se izborimo sa svetom prepunim buke.

Počeo sam posetom profesorki Klark u sablasno tihoj laboratoriji za akustiku.

Ispitaćemo kako moje telo reaguje na buku, a nosim uređaj koji izgleda kao veliki pametni sat.

On će meriti moj puls i količinu znoja.

Možete i vi da učestvujete, ako imate slušalice.

Obratite pažnju na to kako ovih pet zvukova utiču na vaše osećaje.

AUDIO: Poslušajte pet različitih zvukova za manje od minut - kako se osećate?

Zvuk koji meni najviše smeta je saobraćajna buka u Daki, prestonici Bangladeša koja nosi titulu najbučnijeg grada na svetu.

Odmah sam dobio osećaj kao da sam u ogromnoj, stresnoj saobraćajnoj gužvi.

Senzori beleže moju uznemirenost - puls mi naglo raste, i više se znojim.

„Postoje vrlo jasni dokazi da saobraćajna buka negativno utiče na zdravlje srca", kaže profesorka Klark dok priprema sledeći zvuk.

Jedino što ima umirujuće dejstvo na moje telo su razigrani dečji glasovi iz školskog dvorišta.

Lavež pasa i žurka u komšiluku u ranim jutarnjim satima izazivaju negativan odgovor mog tela.

Ali, zašto zvuk utiče na moje telo?

„Zvuk izaziva emotivnu reakciju", objašnjava profesorka Klark.

Uvo detektuje zvuk i prosleđuje signal mozgu, gde amigdala, područje mozga koje je između ostalog zaduženo za emocionalne odgovore, vrši procenu osećanja.

Ovo je deo telesnog odgovora „bori se ili beži", koji se razvio da bi nam pomogao da brzo reagujemo na zvukove kao što je pucketanja grmlja dok se kroz njega približava predator.

„Dakle, puls vam raste, nervni sistem se aktivira i oslobađaju se hormoni stresa", kaže mi profesorka Klark.

Sve je to korisno u hitnim situacijama, ali dugoročno počinje da nanosi štetu.

„Ako ste izloženi buci godinama, vaše telo neprestano reaguje na taj način, što povećava rizik od srčanog udara, visokog krvnog pritiska, moždanog udara, i dijabetesa tipa 2", objašnjava profesorka Klark.

Ovo se podmuklo dešava čak i dok čvrsto spavamo.

Možda mislite da se prilagođavate buci.

I ja sam to mislio dok sam živeo u iznajmljenom stanu blizu aerodroma.

Ali biologija govori drugačije.

„Nikada ne možete da isključiti vaš sluh; čak i dok spavate, vi i dalje slušate.

„Dakle, te reakcije, poput ubrzanog rada srca, dešavaju se i u snu", dodaje profesorka Klark.

Buka je neželjen zvuk.

Prevozna sredstva - vozila, vozovi i avioni - glavni su izvori buke, ali takođe i zvukovi naših zabava.

Dok neko uživa u sjajnoj žurci, za drugog je to nepodnošljiva buka.

Srećem Koko u njenom stanu na četvrtom spratu u istorijskoj četvrti Vilji de Grasiji u Barseloni, u Španiji.

Na njenim vratima visi kesa limunova koje joj je poklonio komšija, u frižideru je tortilja koju je pripremio drugi komšija, a nudi mi i fine kolače koje je napravila treća komšinica koja pohađa kurs poslastičarstva.

Sa balkona se pruža pogled na čuvenu crkvu Sagradu familiju.

Lako je shvatiti zašto se Koko zaljubila u život u Barseloni, ali za to plaća ogromnu cenu i misli da će biti primorana da se odseli.

„Izuzetno je bučno… buka traje 24 sata dnevno", kaže mi.

U blizini je park za pse gde ljubimci „laju u 2, 3, 4, 5 ujutru", a dvorište je javni prostor koji se koristi za sve – od proslava dečjih rođendana do celodnevnih koncerata koji se završavaju vatrometom.

Vadi telefon i pušta snimke muzike koja trešti toliko glasno da vibriraju stakla na njenim prozorima.

Njen dom bi trebalo da bude utočište od stresnog posla, ali buka „donosi frustraciju, dođe mi da plačem".

Već dva puta je smeštana u bolnicu zbog bolova u grudima i potpuno je uverena da joj buka izaziva stres koji joj narušava zdravlje.

„Osećam fizičku promenu, buka definitivno čini nešto mom telu", kaže ona.

Prema istraživanjima dr Marije Foraster, koja je analizirala dokaze o buci za Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO), saobraćajna buka u Barseloni svake godine uzrokuje oko 300 srčanih udara i 30 smrtnih slučajeva.

Širom Evrope buka se povezuje sa 12.000 prevremenih smrtnih slučajeva godišnje, kao i milionima slučajeva ozbiljnog poremećaja sna i teške uznemirenosti usled buke što može negativno da utiče na mentalno zdravlje.

Sa dr Marijom Foraster se nalzim u kafiću koji je parkom odvojen od jedne od najprometnijih ulica u Barseloni.

Moj merač zvuka pokazuje da je buka udaljenog saobraćaja ovde iznad 60 decibela.

Možemo normalno da razgovaramo bez potrebe da podižemo ton, ali to je već nezdrav nivo buke.

Ključna brojka za zdravlje srca je 53 decibela, kaže mi dr Foraster, a što je nivo buke viši to su zdravstveni rizici veći.

„Nivo od 53 decibela znači da treba da budemo u prilično tihom okruženju", objašnjava dr Foraster.

I to važi samo tokom dana, a za dobar san potrebni su nam još niži nivoi buke.

„Noću nam je potrebna tišina", kaže dr Foraster.

Međutim, ne radi se samo o jačini zvuka, jer način na koji zvuk narušava naš mir i stepen kontrole koji imamo nad njim utiču na našu emocionalnu reakciju na buku.

Dr Foraster tvrdi da je uticaj buke na zdravlje „na nivou zagađenja vazduha", ali da ga je mnogo teže razumeti.

„Navikli smo da shvatamo kako hemijska jedinjenja mogu da utiču na zdravlje i da su toksična, ali nije tako jednostavno razumeti da fizički činilac, poput buke, utiče na naše zdravlje mnogo šire od sluha", objašnjava ona.

Glasna žurka može biti trenutak radosti koji život čini vrednim življenja, ali za nekoga je to nepodnošljiva buka.

Saobraćajna buka ima najveći uticaj na zdravlje jer je izloženost ljudi njoj velika.

Ali saobraćaj je ujedno i zvuk odlaska na posao, kupovine ili vođenja dece u školu.

Rešavanje problema buke podrazumeva tražiti od ljudi da promene način života, što samo po sebi stvara nove probleme.

Dr Natali Miler iz Instituta za globalno zdravlje u Barseloni vodi me u šetnju centrom grada.

Krećemo sa prometne ulice gde moj merač nivoa buke pokazuje više od 80 decibela, a zatim se upućujemo u mirnu aveniju sa drvoredima gde buka pada na 50 decibela.

Ali ova ulica je drugačija.

Nekada je bila prometna saobraćajnica, ali je pretvorena u prostor za pešake pun kafića i bašti.

Po obliku cvetnih leja mogu da naslutim kako je nekada izgledala raskrsnica.

Vozila i dalje mogu ovuda da prolaze, ali sporije.

Sećate se da smo tokom eksperimenta u laboratoriji otkrili da neki zvukovi mogu da umire telo.

„Ovde nije potpuno tiho, ali je doživljaj zvukova i buke drugačiji", kaže dr Miler.

Početni plan bio je da se napravi više od 500 takozvanih „superblokova", zona namenjenih pešacima koje se stvaraju povezivanjem nekoliko gradskih blokova u celinu.

Dr Miler je sprovela istraživanje koje je predviđalo smanjenje buke u gradu za pet do 10 odsto čime bi se sprečilo oko „150 prevremenih smrti" godišnje izazvanih isključivo bukom.

A to bi, kako kaže, bio „samo vrh ledenog brega" u pogledu zdravstvenih koristi.

Međutim, napravljeno je samo šest superblokova.

Gradske vlasti su odbile da komentarišu.

Urbanizacija

Opasnosti od buke nastavljaju da rastu.

Urbanizacija dovodi sve veći broj ljudi u bučne gradove.

Daka, prestonica Bangladeša jedan je od najbrže rastućih megagradova na svetu.

Zbog toga je porastao i broj vozila na ulicama, što je stvorilo kakofoničnu, neprekidnu buku sirena.

Umetnik Momina Raman Rojal dobio je nadimak „usamljeni heroj", jer su njegovi tihi protesti skrenuli pažnju na problem buke u gradu.

Svaki dan, oko deset minuta stoji na raskrsnici nekoliko prometnih ulica držeći veliki žuti transparent, optužujući vozače koji preglasno trube da stvaraju ozbiljan problem.

Ovu misiju je počeo posle rođenja ćerke.

„Želim da zaustavim svu buku sirena, ne samo u Daki, već u celom Bangladešu", kaže on.

„Ako pogledate ptice, drveće ili reke, ništa ne stvara buku osim ljudi, dakle, ljudi su odgovorni".

Ali ovde se takođe naziru i prvi znaci političke akcije.

Sjeda Rizvana Hasan, savetnica za životnu sredinu i ministarka u Vladi Bangladeša, rekla mi je da je „veoma zabrinuta" zbog uticaja buke na zdravlje.

Vlada pokušava da smanji upotrebu sirena strožom primenom postojećih zakona i kampanjom podizanja svestii o štetnosit buke.

„Ovo je nemoguće rešiti za godinu ili dve, ali mislim da je moguće učiniti grad manje bučnim, a kada ljudi vide da se bolje osećaju kada je nivo buke niži, sigurna sam da će se i njihove navike promeniti".

Rešenja za buku mogu biti teška, složena i izazovna za sprovođenje.

Ono šta sam naučio iz ovog iskustva je da poštujem prostore u našem životu gde jednostavno možemo da pobegnemo od buke.

Jer, kako kaže dr Masrura Abdula Kadera sa univerziteta Bangladesh University of Professionals, buka je „tihi ubica i otrov koji sporo deluje".

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk