Slađan Tomić - novinar saradnik  [ BBC ]

14. 03. 2025. 15:20   >>  20:03

Ide li Republika Srpska ka nezavisnosti: Šta piše u nacrtu novog Ustava

Ustavom je planirano je da se oduzmu mnoge nadležnosti državi BiH poput vojske, imenovanja ambasadora i načina donošenja zakona.

Bojana Šešlija već osam godina živi u Kanadi, u mestu udaljenom 3.000 kilometara od glavnog grada Otave. Državljanka je Kanade i Bosne i Hercegovine.

Do 2017. je živela u Istočnom Sarajevu koje je Dejtonskim mirovnim sporazumom smešteno u Republiku Srpsku, jedan od dva entiteta u BiH.

Poslednjih dana je u poseti domovini - Bosni i Hercegovini, a dok se sprema za odlazak na kafu sa prijateljicom s čuđenjem odbacuje mogućnost da će uskoro možda morati da se odrekne jednog državljanstva.

„To nije u redu", kaže Šešlija za BBC.

To je samo jedna od novina novog Ustava Republike Srpske koji su poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srpske (NSRS) usvojili u fazi nacrta u četvrtak uveče, 13. marta.

Bosna i Hercegovina je Dejtonskim mirovnim sporazumom, po okončanju rata 1995, podeljena na dva entiteta - Republiku Srpsku gde živi većinski srpsko stanovništvo i Federaciju BiH u kojoj su većinom Bošnjaci i Hrvati.

• Ustavni sud privremeno ukinuo sporne zakone, Tužilaštvo BiH naložilo privođenje Dodika
• Dodik osuđen na godinu dana zatvora zbog nepoštovanja Visokog predstavnika za BiH
• Dodik i zakoni: Kad i organizacije koje pomažu ljudima sa poteškoćama u razvoju postanu agenti stranog uticaja

U odnosu na postojeći vrhovni pravni akt u entitetu RS, novim je planirano je da se oduzmu mnoge nadležnosti državi BiH poput vojske, imenovanja ambasadora, ukidanja funkcije potpredsednika i načina donošenja zakona.

„Meni to izgleda kao igranje sa vatrom i pokušaj Milorada Dodika i vrha režima da se suprotstave možda i celoj državi", kaže Đorđe Vučinić, poslanik opozicione Liste za pravdu i red u NSRS.

„Kao neka vrsta pokušaja da se spasu od svih onih posledica koji čekaju pred Sudom Bosne i Hercegovine i nekih eventualnih novih procesa koji se najavljuju."

Ugrožavanje Dejtonskog mirovnog sporazuma

Prethodnih nedelja Narodna skupština Republike Srpske usvojila je niz spornih zakona kojima se na polovini teritorije Bosne i Hercegovine oduzima nadležnost Suda BIH, Tužilaštva i bezbednosne agencije, što je Ustavni sud BiH privremeno ukinuo.

Zatim je Tužilaštvo BiH izdalo nalog za privođenje predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, koji je potpisao sve te zakone, jer ga sumnjiče za „napad na ustavni poredak".

Sve je počelo kada je Dodik prvostepeno osuđen na godinu dana zatvora zbog nepoštovanja odluka Visokog predstavnika međunarodne zajednice – vrhovnog autoriteta u zemlji poslednjih 30 godina.

Dodik čitav proces naziva „političkim progonom i hajkom".

„BiH nikada nije predviđena da bude nadređena Republici Srpskoj.

„Mi nastavljamo svoj put, ne odustajemo. Pokrećemo proceduru izmena Ustava RS, jer je vreme da jasno i glasno kažemo ' o Srpskoj će odlučivati samo njene institucije, a ne strani centri moći", napisao je na Iksu.

https://twitter.com/MiloradDodik/status/1899807824412098942

Najava usvajanja novog ustava izazvala je brojne reakcije.

Iz kancelarije visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita upozorili su narodne poslanike da trenutni proces u Skupštini RS predstavlja ozbiljnu opasnost.

„Predloženi nacrt Ustava Republike Srpske jasno krši i Opšti okvirni sporazum za mir i Konačnu arbitražnu odluku za Brčko i suštinski ih dovodi u rizik", saopšteno je iz Kancelarije.

Iz Misije OEBS-a na čije mišljenje se pozvao Ustavni sud prilikom privremene suspenzije nedavno usvojenih zakona u NSRS kažu da Nacrt Ustava Republike Srpske direktno krši ustavni poredak BiH.

„I predstavlja opasan pokušaj narušavanja pravnog okvira države, slabljenja institucionalnog integriteta i produbljivanja političkih podela."

https://www.youtube.com/watch?v=OHWTUhz13vA

Dvojno državljanstvo

Prema aktuelnom Zakonu o državljanstvu BiH, građani imaju mogućnost dvojnog državljanstva sa državama sa kojima je BiH potpisala bilateralni sporazum, ali ne postoje mehanizmi kontrole ni za one koji imaju pasoše i zemalja sa kojima nema ovakvog sporazuma.

„Nama koji živimo u nestabilnoj zemlji odgovara da imamo dvojno državljanstvo. Ovde je uvek nestabilno i volimo da imamo tu otvorenu mogućnost", iskrena je Šešlija.

Međutim, to bi izmene ustava mogle ograničiti.

U članu 11 nacrta Ustava navodi se da građani „Republike Srpske mogu imati i državljanstvo Srbije u skladu sa međudržavnim ugovorom Republike Srpske i Republike Srbije."

Za Vučinića to je jedan od naspornijih delova novopredloženog Ustava.

Podseća da BiH trenutno ima sporazum o dvojnom državljanstvu sa Srbijom, Hrvatskom i Švedskom.

„To je u ovim okvirima nesprovodivo, ovo je samo neki pokušaj u trenutnoj situaciji da se atmosfera dovede do usijanja", kaže Vučinić koji je u sredu izbačen sa sednice NSRS.

Podseća da u RS ima dosta Srba koji su tokom ratnih devedesetih došli iz Krajine, sa prostora Hrvatske, pa se postavlja pitanje da li oni gube pravo na državljanstvo Hrvatske, koja je i članica Evropske unije.

Opozicija: Novi ustav nesprovodiv

Mnoge najavljene promene u novom Ustavu su nemoguće, ocenjuje Nurko Pobrić, profesor ustavnog prava iz Mostara.

„Njihova primena je nemoguća", kaže Pobrić.

Nacrt Ustava je usvojen sa 50 glasova za od 83 poslanika prisutnih u sali Skupštine.

Većina opozicionih zastupnika nije prisustvovala glasanju, a poslanici Socijaldemokratske partije, Strannke demokratske akcije i Liste za pravdu i red glasali su protiv nacrta.

Poslanici opozicije koji su protiv nacrta novog Ustava kažu da su pokušaji donošenja novog Ustava nesprovodivi, nerealni i da su ishitreni.

Poslanici vladajućih stranaka misle suprotno. Kažu da ono što ne valja mogu popravljati u hodu - na javnim raspravama.

„Nema stvari koja može biti neprovodljiva", kaže Danijel Jošić, poslanik vladajuće Dodikove stranke SNSD za BBC.

Mnogi noviteti u novom Ustavu u suprotnosti su sa zakonima na nivou države, smatra narodni poslanik i student Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

I samo pokretanje procedure ustavnih promena smatra nepromišljenim i bespotrebnim jer sada „nije vreme za to".

„Idemo u jednu avanturu koja je pre svega neozbiljno pripremljena. Nekako se ide sve da to završimo kroz pet minuta bez neke ozbiljnije rasprave", stava je Vučinić.

Dan kasnije za skupštinskom govornicom Dodik je poručio kako „Ustav nikada nije avanturizam".

Pravo na samoopredeljenje

Novi Ustav predviđa i pravo na samoopredeljenje i povlačenje iz Okvirnog sporazuma za mir kojim je završen krvavi rat devedesetih.

U nacrtu ustava se pominje i kako je Republika Srpska „država srpskog naroda i svih naroda koji u njoj žive".

Za Vučinića je to već viđena priča o samostalnoj Republici Srpskoj.

„Nacrt smo dobili možda dva sata pre sednice, tako pa je vrlo neozbiljno da na taj način diskutujemo o jednoj tako važnoj temi, ako uopšte misle ozbiljno da se bave ovim."

Poslanici opozicione Srpske demokratske stranke izbačeni su pre glasanja sa sednice.

Osnivač SDS-a Radovan Karadžić pred Međunarodnim mehanizmom za krivične sudove pravosnažno je osuđen na doživotnu kaznu zatvora.

Proglašen je krivim za genocid, zločine protiv čovečnosti te kršenje zakona i običaja ratovanja.

Danas njegov SDS poziva na mir i racionalno vođenje politike, optužujući predsednika Republike Srpske da radi protiv interesa entiteta.

Milorad Dodik je krajem februara nepravosnažno osuđen na godinu zatvora i šest godina zabrane obavljanja funkcije predsednika RS jer nije poštovao odluke visokog predstavnika u BiH.

Istog dana je najavio izmene zakona kojim se zabranjuje rad državnog pravosuđa u RS.

Ustavnim promenama predsednik ne može krivično odgovarati zbog poteza napravljenih u službi.

Opozicija misli da je upravo proces protiv Dodika, za kojeg je Tužilaštvo izdalo naredbu o privođenju jer se nije pojavio na saslušanju, stvarni razlog predloga novog Ustava.

„Ovo samo može da predloži čovek, odnosno grupacija ljudi koji prije svega ne vode odgovornu nacionalnu politiku prema svom narodu, samim tim prema Republici Srpskoj i BiH", rekao je za Ognjen Bodiroga, narodni poslanik SDS-a, koji je u jednom trenutku udaljen iz skupštinske sale.

Smatra da predložene ustavne promene proizvode atmosferu straha i ugrožavaju položaj Republike Srpske.

„Ovo je jedan avanturizam koji racionalnom čoveku ne mogu pasti na pamet", kaže za BBC u pauzi skupštinskog zasedanja.

Kako se donosi novi Ustav u RS?

Za usvajanje Nacrta novog Ustava potrebna je opšta većina, a za usvajanje Ustava u formi predloga je potrebna dvotrećinska većina poslanika od njih 83.

Koja je procedura za donošenje neophodna zavisi od toga da li je reč o izmenama ustava ili donošenju novog Ustava, kaže Dejan Lučka, pravnik i direktor Banjalučkog centra za ljudska prava.

Ustav Republike Srpske je donesen pre rata u BiH, 1992. godine i od tada je dopunjavan sa ukupno 122 amandmana.

„Ustavom Republike Srpske je definisano da samo Narodna skupština ima ustavotvornu vlast, dok Veće naroda ima zakonodavnu vlast i odlučuje o izmenama postojećeg ustava, zajedno sa Narodnom skupštinom, dok je u samom ustavu definisana 'promena ustava'", pojašnjava Lučka.

Trenutno zbog ustavnih praznina postoje različita stanovišta o donošenju novog ustava Republike Srpske.

„Možda i najveća tačka sporenja odnosi se na potrebu potvrde ustava u Veću naroda.

„Jedna strana smatra da ovo telo treba da učestvuje u donošenju novog ustava, dok druga smatra da Veće naroda nema tu nadležnost."

Veće naroda je posebno telo koje odlučuje o tome da li je povređen vitalni nacionalni interes, ali i o promeni Ustava Republike Srpske.

Bodiroga ipak smatra da je odluku o pokretanju izrade novog ustava moralo potvrditi i Veće naroda.

„Jer ukoliko Veće naroda potegne vitalni interes, ono može da odbaci ovu odluku", stava je Bodiroga.

Profesor Pobrić smatra da ako bi bio usvojen novi ustav on ne bi bio u skladu sa državnim Ustavom, što bi se moglo proveriti pred Ustavnim sudom BiH.

„Nesumnjivo da bi taj ustav bio proglašen neustavnim", uveren je Pobrić.

Ukoliko bude nastavljen proces usvajanja Ustava to će potrajati mesecima.

Bojani to ostavlja dovoljno vremena za razmišljanje.

„Još ne znam da li bih se odrekla kanadskog ili bosanskog državljanstva."

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk