Nebojša Šofranac

MADRIDSKA SAPUNICA

Rivalstvo bez granica

Atletiko je osam dana nakon drame u Rijadu uzvratio pred svojim narodom. Savladao je Real u transu produžetaka 4:2, fenomenalnim golovima Grizmana i Ljorentea, eliminisao branioca Kupa Kralja i danas čeka rivala u četvrtfinalu. Ali to je tek posljednji čin jedne priče bez kraja.

Sinoć je Atletiko imao više energije od vječnog rivala koji je platio ceh finala sa Barselonom i znatno kasnijeg povratka iz Arabije. Anćeloti sa svojim mladim zvijezdama naprijed (Vinisijus, Rodrigo, Belingem, Valverde) i onima koje tek uključuje (Díaz, Pas, Guler, Endrik) i uz ratnike od hiljadu bitaka (Kros, Modrić, Karvahal) uvijek uliva strah, i sinoć su imali dvije prečke i stizali po starom običaju dva puta rezultat u finišu, izgledalo čak da su bliži trijumfu na kraju regularnog toka, ali imali definitivno manje snage u produžecima. I još kad Grizman izmisli onakav gol i zapali čitav jedan narod..

Kad je Morata promašio zicer za 3:1, a samo 40 sekundi kasnije Hoselu izjednačio na 2:2 bio je to nevjerovatan dežavi, koliko puta viđeno. Prije samo osam dana u vrelom Rijadu, Karvahal je nakon one kanonade uspio izjednačiti na 3:3 u 85.minutu, pa je Real na produžetke slavio 5:3, i poslije osvojio trofej. Mnogi pomisle na kultni gol Ramosa u 92:49 u Lisabonu 2014, kad je Atletiko već degustirao slast titule šampiona Evrope. Ali nije to sve, i u šampionskoj sezoni Atletika marta 2021 Benzema je u 90.minutu iščupao 1:1, prošle sezone je ulazak Urugvajca Alvara Rodrigeza donio 1:1 na Bernabeu u samom finišu, prije tačno godinu u četvrtfinalu kupa Real je takođe iščupao 1:1 u finišu pa ih izbacio 3:1 na produžetke i na kraju osvojio pehar, bilo je još i još. Ali daleko od toga da je Atletiko samo tragičar, nanio je i on njima puno patnje.

Ova sapunica zvana "Madrilenjo" nastaviće se već 4.februara na Bernabeu utakmicom šampionata, tu je Real u trci za títulu sa Đironom, ali ne zaboravimo da mu je jedini poraz nanio upravo Atletiko i to 3:1 u septembru u svojoj tvrđavi. Ali moguće da ni to neće biti posljednji, u osmini Lige Šampiona Real igra sa Lajpcigom, a Atletiko sa Interom, nakon toga moguć je njihov novi dvomeč ili čak jedan epski sudar na Vembliju.

Ali pazite sada ovo. Važan ugaoni kamen u cijeloj ovoj priči je meč finala kupa na Bernabeu 18.maja 2013. Iz više razloga. Prije svega, Atletiko do tog dana nije imao pobjedu nad Realom čak 14 godina, ama bas nikakvu pobjedu. Posljednja je bila 30.oktobra 1999, kad su baš na Bernabeu slavili 1:3, pod palicom Klaudija Ranijerija, kad su Haselbank i Hoze Mari odigrali sjajno, bio je to jedini meč koji su odigrali dobro te sezone i opravdali novac Hesusa Hila. Na proljeće je Solari (kasnije igrač Reala) donio 1:1 na Kalderonu, ali te sezone Real postaje šampion Evrope, a Atletiko ispada iz lige! Prvo je smijenjen Ranijeri, a onda je agonija zavrena sa Antićem. U tom periodu 2000-2002 nije ni bilo zvaničnih derbija, ali su povodom 100 godina Reala odigrali prijateljski meč koji je Real sa maestralnim Zidanom dobio 4:2. Atletiko se vratio sa ambicioznim timom ljeta 2002, u januaru 2003 pamti se gol Albertinija u 96.minutu za 2:2 na Bernabeu kojem se puno obradovao Sosijedad. Ali u junu kad se lomila titula Brazilac Ronaldo donio je 0:4 na Kalderonu.

I ta agonija Atletika bila je beskonačna. Uz mladog kapitena Toresa dovodili su strašne asove, Petrova, Maksi Rodrigeza, Agera, Forlana i koliko još zvijezda, igrali čak briljantne utakmice sa Realom, dešavalo se da vrše opsadu, imaju 30 šuteva na gol, a izgube 0:3! Rušili su i moćnu Barselonu, znali dva puta da je dobiju sa 4:3 u epskim mečevima, čak i kad je osvajala tripletu 2009, ali Real nikako. Novembra 2009 Kaká i Iguain su vodili Real do 0:3, Agero je donio 2:3 i imao nevjerovatne šanse da izjednači, ali su opet izgubili. Više nije bilo ni remija nego čak 16 pobjeda Reala zaredom do tog finala 2013. Čolo je stigao na klupu svog voljenog tima decembra 2011, preporodio ga odmah i promijenio mu ličnu kartu, doveo odmah do pehara Lige Evrope 2012, razbio Čelsi 4:1 u Super Kupu. Ali nije ni on uspio odmah protiv Reala aprila 2012, Falkao jeste izjednačio na 1:1, ali Ronaldo donio čak 1:4 za Real. Izgubio je Atletiko i oba derbija 2012/13, iako je dugo bio drugi, dakle ispred Reala. Kad su 27.aprila 2013 izgubili na svom Kalderonu Čolo je rekao "ne znam kad će se ovo prekinuti, daj Bože 18.maja".

Taj 18.maj je bio u suštini oproštaj Murinja od Reala i tada najtraženijeg špica na svijetu Falkaa od Atletika. Real je poveo, Falkao prešao tri igrača i namjestio svom nasljedniku Dijegu Kosti gol za 1:1. U produžecima pobjeda Atletika 1:2, pobjeda za trofej i oslobođenje od košmara dugog 14 godina.

To je bio početak jednog ogromnog rivalstva na ravnoj nozi, često čak i većeg od rivalstva Real-Barsa koje mnogi smatraju najvećim na svijetu. Već naredne sezone 2013/14 Atletiko je senzacionalno šampion Španije i to u punoj eri Mesija i Ronalda, 38 kola ispred Reala i Barse, a sve krunisao u posljednjem kolu remijem na Nou Kampu. Već septembra 2013 su golom Koste slavili na Bernabeu, kompleksa više nije bilo, tada mladi Morata (sada skroz zaljubljen u Atletiko) je umalo izjednačio na kraju. U martu je Real iščupao 2:2 na Kalderonu, uspio da ih izbacio u kupu Španije koji je i osvojio, ali finale u Lisabonu maja te 2014.godine je bilo istorijsko. Prvi put ikad dva tima iz istog grada. Atletiko je vodio golom Godina, imao sve, nedavno je Benzema i otkrio da su on, Bejl i Ronaldo bili svi povrijeđeni, jedini je probijao odlazeći Di Marija, ali sudbina je htjela da Ramos izjednači u 93.minutu, i da se povrijedi Huanfran a Čolo ostane bez izmjena, i padnu 4:1 u produžecima. Nije se dalo da jedan autsajder osvoji za Ginisa i špansku ligu (tada najjaču na svijetu) i Ligu Šampiona.

A bio je to samo uvod u nevjerovatnu sezonu 2014/15 kad su igrali čak osam puta! Prvo u Super Kupu Španije, 1:1 na Bernabeu, pa 1:0 i pehar za Atletiko u revanšu, odmah septembra 2014 opet slavi Atletiko 1:2 na Bernabeu, a kući su ih slomili čak 4:0 februara 2015, i to je bila savršena lekcija fudbala. Tačno tada Atletiko ih je izbacio i iz kupa Španije, 2:0 kući, pa 2:2 na Bernabeu. Treneri su bili isti kao i sinoć, Anćeloti i Simeone. Isti kao i Lisabonu, ali tada vec Anćeloti nije znao šta da radi protiv njega. Čak šest mečeva u sezoni 2014/15 nije vidio loptu, nije imao rješenja za presing, Ronaldo, Bejl, Benzema i Modrić minimizirani. I već u aprilu te godine se sastaju opet u četvrtfinalu LŠ, 0:0 na Kalderonu, a u revanšu džoker Ćićarito u 90.minutu donosi ipak prolaz Realu sa igračem više. U osmom meču sezone konačno su ih dobili.

Necemo ići do kraja, ali recimo samo da su i u sezoni 2015/16 bili opet rivali do kraja u prvenstvu i opet nevjerovatno u finalu Lige Šampiona na San Siru maja 2016. Bio sam s navijačima Atletika čitavog tog vikenda u Milanu, izbacili su dvije najjače ekipe na svijetu Barsu i Bajern, osjećali da je konačno njihova ta najveća titula, ali gol iz ofsajda Ramosa, promašeni penal Grizmana, Karasko 1:1, produžeci, ovaj put čak i penali, ali opet ništa. I jedna velika tuga. Od finala s Bajernom 1974 izmiče im šokantno evropska kruna. I naredne sezone 2016/17 opet igraju s Realom u polufinalu, opet puno nadanja kad su u revanšu poveli rano 2:0, ali opet ispadanje. Čak četiri godine zaredom im Real ruši san Lige Šampiona, tako blizu cilja.

A opet toliko puta su oni srušili Real, toliko im planova pokvarili i dana zagorčali, da se tu ne zna ko od koga pati. Titula Atletika 2021 osvojena je bod ispred Reala, kako su iščupali dvije posljednje pobjede nad Malagom i Valjadolidom preokretima, sa hiljadama svojih vjernih navijača čiju pjesmu čuli iako su morali ostati ispred stadiona u kovid vremenu.

I za kraj nešto nevjerovatno. Od ovog čuvenog finala 2013 oko kojeg se sve vrti i otkad počinje ravnopravno rivalstvo pa sve do sinoć Atletiko i Real su osam puta igrali eliminacione duele na jedan meč. I svih osam puta se išlo u produžetke! Svih osam. Dakle, prvo finale kupa 2013 koje je pripalo Atletiku, pa veliko finale LŠ 2014 Realu, pa još jedno finale LŠ 2016 Realu, pa finale Super Kupa Evrope 2018 koje je pripalo Atletiku 4:2 na produžetke na sjeveru Evrope, onda finale španskog Super Kupa 2020 koje je Real osvojio na penale, pa prošlogodišnje četvrtfinale Kupa koje je Real dobio 3:1 na produžetke, nedavno polufinale Super Kupa 5:3 za Real, i konačno sinoć 4:2 za Atletiko! Svaki put produžeci, ne može drugačije. Šta je napravio Čolo Simeone, bitka sa imperijom, sistemom, galaktikosima u više era. Nekada sa Kostom, Falkaom, Raulom Garsijom, Gabijem, Kokeom, Huanfranom, Godinom, Mirandom, Filipeom, danas sa Savićem, Ermosom, Rikelmeom, Ljorenteom, De Polom, Grizmanom, Moratom, Depajom... Nastavak za 15 dana, Atletiko ostaje na tri fronta, Real na dva.