[ Blic/Beta ]

LITAS IDE U ISTORIJU

Litvanija sjutra uvodi euro

Prvog dana Nove godine Litvanija prelazi na euro kao sredstvo plaćanja, čime će ta zemlja, koja bilježi brz privredni rast i nije mnogo zadužena, postati 19. članica zone eura.

Litvanija, članica EU od 2004. godine, posljednja je baltička zemlja koja je nacionalnu valutu zamijenila evropskom - Estonija je to uradila 2011., a Letonija 2014. godine.

Do sredine januara u opticaju će biti i euro i litvanski litas, a nakon toga samo evropske kovanice i banknote.

Premijer Litvanije Algirdas Butkevicius kaže da vjeruje da će uvođenje eura dopriijneti ekonomskom razvoju zemlje i blagostanju. U EU je u julu 2014. odlučeno da se litvanska valuta menja po kursu od 3,4528 litasa za euro, što je kurs fiksiran u Mehanizamu deviznog kursa (ERM) EU, tzv. čekaonici u kojoj zemlje provedu dvije godine prije prelaska na euro sa ciljem da se potvrdi stabilnost deviznog kursa.

Umjesto litasa, za tromilionsku populaciji Litvanije spremno je 370 miliona kovanica eura s nacionalnim simbolom - vitezom Vitisom na konju, i 132 miliona banknota eura.

Tek nešto više od polovine (53 odsto) Litvanaca obuhvaćenih istraživanjem Banke Litvanije iz sredine novembra misli pozitivno o usvajanju eura, dok je 39 odsto skeptično po tom pitanju.

Oni koji imaju pozitivan stav o prelasku na euro kao razloge za optmizam navode uklanjanje troškova zamjene valuta, dalje približavanje Evropi, stabilnost i ekonomski rast.

Oni koji su sumnjičavi prema evru strahuju od rasta cijena ili ne žele da ostanu bez nacionalne valute ili ih brine da li će se snaći kod promijene valute.

Za Litvance pristupanje zoni evra predstavlja i dodatno jačanje veza sa Zapadom u vrijeme napetosti u odnosima s Rusijom.

"Moram priznati da je i bezbjednost među razlozima za podršku euru", rekao je za AFP litvanski ministar finansija Rimantas Šadžius. On je istakao da cijene ne bi trebalo da skoče više od 0,2 ili 0,3 odsto.

Litvanski litas je od 2002. po kursu "vezan" za euro.

Litvanska privreda se nakon bolnih mjera štednje povratila i rast u proteklih nekoliko godina iznosi u prosjeku tri odsto. Udio deficita u BDP-u je pao na 2,1 odsto u 2013, dok je državni dug krajem 2013. iznosio 39,4 odsto BDP-a, znatno ispod granice predviđenih kriterijumima iz Mastrihta do tri odsto za deficit i 60 odsto za javni dug.

Međutim, neki ekonomisti upozoravaju na rizik od postepenog gubitka konkurentnosti litvanske privrede, ako se ne poboljša produktivnost, pošto plate rastu pet odsto godišnje.