Mina business [ Objavila R.B. ]

KOMPROMIS MINISTARSTVA

Oporezovaće pošiljke vrijednosti preko 75€

Ministarstvo finansija pristalo je da poveća vrijednost pošiljki iz uvoza koje će se oporezovati, sa prvobitnih 22 na 75 eura, saopštio je generalni direktor Direktorata za poreski i carinski sistem, Novo Radović.

Prvobitno je, Predlogom izmjena zakona o porezu na dodatu vrijednost (PDV), koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, predloženo da se smanji granična vrijednost za komercijalne poštanske pošiljke za koje se ne plaćaju carinski troškovi i PDV, sa sadašnjih 150 eura na 22 eura.

Radović je, na sjednici Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, ocijenio da je granica od 22 eura ipak radikalno sniženje i da bi bila dobra mjera da to bude 75 eura.

Na pitanje zašto je prvobitno bila određena granica od 22 eura na male pošiljke, Radović je odgovorio da su se u Ministarstvu finansija rukovodili velikim brojem tih pošiljki.

"Prema podacima Pošte Crne Gore, u prošloj godini je bilo 319 hiljada pošiljki, tako da smatramo da taj iznos ne treba da prođe neoporezivo. Srbija i Bosna i Hercegovina imaju limit od 50 eura, a Hrvatska i Makedonija od 22 eura. S obzirom da smo mi imali iznos od 150 eura, dobro je da polako idemo ka tome smanjenju, pa bi 75 eura bila polovina toga i to je prihvatljivo, ako se i poslanici slažu“, rekao je Radović.

Predsjednik Odbora, Vujica Lazović, kazao je da bi taj predlog formulisali kao amandman Odbora, koji bi predlagač usvojio i on bi postao sastavni dio teksta zakona.

Odbor je danas raspravljao o Predlogu fiskalne strategije Crne Gore do 2020. godine, o predloženim izmjenama i dopunama Zakona o PDV-u i o akcizama i predložio Skupštini da usvoji te pravne akte.

Radović je kazao da se, kada su u pitanju izmjene i dopune Zakona o PDV-u, osnovna izmjena odnosi na povećanje stope sa 19 odsto na 21 odsto, koja bi se primjenjivala od 1. januara.

"Po tom osnovu procijenjen je prihod na godišnjem nivou od oko 43 miliona EURA, u cilju stabilizaicje javnih finansija. Predviđeno je povećanje samo opšte stope, a zadržava se osnovna i na taj način se štiti životni standard građana“, rekao je Radović.

On smatra da povećanje stope ne narušava konkurentnost Crne Gore.

Značajno više stope su, kako je kazao Radović, u Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Grčkoj.

On je saopštio i da su predviđene izmjene akciznih stopa kod proizvoda koji ne utiču direktno na standard građana, a to su duvanski proizvodi, etil alkohol i gazirana voda sa dodatkom šećera. Novina je da se uvodi i novi akcizni proizvod - ugalj, na koji bi se akciza plaćala od 1. januara 2019. godine.

Generaln direktorica Direktorata za ekonomsku politiku i razvoj, Iva Vuković, kazala je da su Fiskalnom strategijom definisani ciljevi i prioriteti ekonomske politike i izazovi koji stoje pred Crnom Gorom na putu održivog rasta i prosperiteta.

"Strateški cilj ekonomske politike je pametan održiv i inkluzivan rast koji će doprinijeti povećanju kvaliteta života građana. U tom pravcu utvrđeni su prioriteti Vlade za period do 2020. godine, a to su jačanje fiskalne stabilnosti i stvaranje uslova za odživ ekonomski rast i razvoj u dugom roku“, rekla je Vuković.

U funkciji ostvarivanje ciljeva i prioriteta, Vlada će, kako je dodala, u narednom periodu realizovati mjere ekonomske politike kojima će obezbijediti fiskalnu stabilnost, a kojima neće značajnije uticati na ekonomski rast i konkurentnsot ekonomije.

"Fokus je na fiskalnoj konsolidaciji odnosno na mjerama kojima ćemo ostvariti suficit budžeta u 2020. godini i uspostaviti opadajući trend nivoa javnog duga od 2019“, rekla je Vuković.

Ona je saopštila i da je redefinisana socijalna politika i da se vodilo se računa o zaštiti određenih kategorija stanvništva u smislu da neće doći do smanjenja penzija već će se obavljati njihov redovno usklađivanje.

“Efekti mjera fiskalne konsolidacije procijenjeni su u iznosu od 117 miliona eura i odraziće se na makrofiskalne indikatore na način da će se budžetski deficit kontinuirano smanjivati i od 2020. godine ući u zonu suficita u iznosu od 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP)”, kazala je Vuković.

Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Predrag Sekulić, saopštio je da se ne bi složio sa konstatacijom da povećanje stope PDV-a neće uticati na konkurentnost ekonomije.

On smatra i da se Crna Gora u tom smislu ne može upoređivati sa evropskim državama, već sa onima iz okruženja.

“Sa povećanjem od dva odsto imaćemo najveću poresku stopu u okruženju”, rekao je Sekulić.

On je, kada su u pitanju akcize, poručio da bi posebnu pažnju trebalo obratiti na sivu zonu.

Sekulić smatra i da bi inspekcije trebalo da povećaju kontrolu.

Kada je u pitanju oporezivanje pošiljki, Sekulić je rekao da je to roba, kao i svaka druga i da je treba oporezivati, ali ne, kako je kazao, tako radikalno na iznos od 22 eura.

Poslanik DPS-a, Filip Vuković, takođe smatra da je neumjesno poređenje stopa PDV-a sa Evropom.

“Suština je da smo mi mala država sa jako velikim administrativnim aparatom”, kazao je Vuković.

Članove Odbora je zanimalo i da li će se nakon isteka 2020. godine stopa PDV-a vratiti na 19 odsto.

Predstavnici Ministarstva finansija tvrde da povećanjem stope PDV-a Crna Gora zadržava konkurentnu poziciju.

“Viša stopa koja će biti 21 odsto ostaje konkurentna. Slažemo se da povećanje PDV-a nije popularna mjera, ali smo se za nju opredijelili da bismo obezbijedili fiskalnu konsolidaicju. Sa druge strane, očekuejmo povoljnije uslove zaduživanja”, rekla je Iva Vuković.

Ona je dodala da su u Vladi svaku mjeru pažljivo analizirali.

“Odabrali smo mjere koje imaju najmanji negativan efekat na ekonomski rast u narednom periodu”, zaključila je Iva Vuković.