Objavio: B.V.

BOGDAN O TRENINGU

"Kod Vujoševića sam i ručao u hali"

U Partizan sam shvatio koliko je trening značajan. To je učinilo da mi šut postane bolji. Duško Vujošević mi je svakog dana govorio “da bi došlo do automatizma, moraš da imaš pet do šest hiljada ponavljanja na sedmičnom nivou“, kazao je jedan od najboljih evropskih šutera, Bogdan Bogdanović.

Šut je, kako je naveo, zaista prava nauka i potreban je mukotrpan rad kako bi se on usavršio.

“Dok sam igrao u Partizanu, išao sam i na po hiljadu ubačenih tokom jednog treninga – nekada sam i ručao u hali, pa i spavao. Prije jutarnjeg treninga, pa nastavimo poslije, pa uveče ponovo prije treninga. Kada je bio slobodan dan, tada nam je zapravo bilo najteže – jedan, ali baš jak individualni trening. Ne fizički, nego psihički težak”, kazao je Bogdanović za portal Sportifico, objašnjavajući kako se postaje odličan šuter.

Bek Fenerbahčea priznaje da nije volio da trenira u mlađim godinama.

“Htio sam samo da uživam i da se igram basketa, to je normalno dječačko razmišljanje. U Partizanu sam uvidio koliko je trening značajan – takvi treninzi naravno jesu učinili da mi šut postane bolji, ali su još više uticali na izgradnju mog karaktera i na sticanje radnih navika. Vujošević mi je svakog dana govorio - da bi došlo do automatizma, moraš da imaš pet do šest hiljada  ponavljanja na sedmičnom nivou”, kazao je Bogdanović.

On je pojasnio kako postoje brojni načini da se radi na šutu.

“Kada sam bio povrijeđen, šutirao sam iz stolice, zatim iz ležaljke. Sa većom loptom, zatim i sa samo tri prsta, a tu su i vežbe sa rukavicama. To je individualno, ali meni je mnogo prijao taj način rada i takve originalne vježbe. Osim što se dodatno unapređuje osećaj, te vežbe čine da trening ne bude monoton. Zašto je važno da ne bude monoton? Zato što se na šuterskim treninzima lako gubi koncentracija kada postane jednolično, a tako ne možeš da napreduješ, moraš sve vijreme da si mentalno prisutan. Niko nije robot, a te vježbe kreativan su način da se sačuva koncentracija – ako se uvijek zaključaš u pet istih stvari, mozak ti se ulenji”, rekao je Bogdanović.

Rad nogu, kako je naveo, može da bude od izuzetne važnosti pri šutu jer daje sigurnost i balans.

“Ipak, sve zavisi od toga kakav je izbačaj – npr, Pero Antić slabo koristi noge za šut jer sve radi sa zemlje i samo se penje na prste. Sa druge strane, Rej Alen je skakao i po metar, zadržavao se jednu sekundu u vazduhu, pa su njemu noge bile sve. Lično, da bih izveo svoju mehaniku šuta, moram da skočim. Imam i jake podlaktice, to pomaže da ide lakše, ali ja pravilno mogu da izbacim loptu i sa centra upravo zbog nogu, ne zbog ruku”.

Bogdanović je naveo kako je dok je bio mlađi imao problem.

“Često sam pravio zadršku i lopte su mi završavale u prvom obruču – to sam popravio dobrim dijelom vježbom u kojoj lopta mora da se izbaci ka košu u najvišoj tački skoka. Sada sam ubrzao šut i to mi je mnogo pomoglo i na šutu iz pika-en-rola. Takođe, sa Duletom smo radili i sljedeću vježbu – nabacivanje lopte, ulazak ispod nje i samo da se skoči što više, manje je tada važno kako se šutne. Onda se jednostavnije nađe balans kada skočiš ‘svoj’ odraz, onaj koji tebi odgovara za šut”.