- Хроника
- Колумне
- Радио
- Издвајамо
- Емисије
- Документарни програм
- Поп топ
- Еуропулс
- Зрно по зрно
- Радио ординација
- Културна панорама
- Зелена прича
- Еполета
- +382
- Спона
- Свијет једнаких шанси
- Матица
- Живот по мјери човјека
- Линк
- Изокренути свијет
- Корацима младих
- Моја професија је...
- Спортски програм
- Културно-умјетнички програм
- Музички програм
- Корацима прошлости
- Научно-образовни програм
- РЦГ
- Р98
- Програмска шема
- Трофеј Радија Црне Горе
- Фреквенције
- Радио драма
25. 02. 2024.12:37 >> 26. 02. 2024. 12:09
Вагнер у Африци: Како је Русија ребрендирала плаћеничку групу
Русија је плаћеничку групу ставила под окриље властитих обавештајних служби, користећи је да дестабилизује Африку.

Русија нуди властима Африци „пакет за опстанак режима", у замену за приступ стратешким природним богатствима, открива нови извештај, који се заснива на интерним документима руске владе, у које је ББЦ имао увид.
У њима се детаљно објашњава како Русија активно лобира за промену рударских закона у Западној Африци, у настојању да западне компаније задржи подаље од подручја од стратешке важности.
Руске власти на тај начин преузимају послове од плаћеничке групе Вагнер, која се распала после неуспелог пуча у Русији јуна 2023. године.
- Шта је руска плаћеничка група Вагнер
- Из Русије с љубављу: Зашто Вагнер 'успева' у Африци
- „Нисмо имали појма“, каже припадник Вагнера о краткотрајној побуни против Москве
- Шта ће бити са Вагнеровом мрежом у свету
Операције вредне више милијарди долара сада се углавном воде као руске „експедиционе корпусе", које води човек оптужен за покушај убиства Сергеја Скрипаља нервним агенсом новичок на улицама Велике Британије.
Русија упорно негира било какву умешаност у покушај тровања.
„Русија сада излази из сенке у смислу вођења политике према Африци", каже Џек Вејтлинг, специјалиста за копнено ратовање на Краљевском институту за уједињене службе и један од аутора поменутог извештаја.
У јуну 2023. године, Јевгениј Пригожин је био вероватно најстрашнији и најпознатији плаћеник на свету.
Његова група Вагнер држала је контролу над компанијама и пројектима вредним милијарде долара, док су његови борци били кључни за руску инвазију на Украјину.
А онда је одлучио да пође у марш на Москву, привидно тражећи смену министра одбране и шефа генералштаба, али у стварности запретивши председнику Владимиру Путину онако како то није учинио нико пре њега.
У року од неколико недеља погинуо је у крајње сумњивој авионској несрећи, заједно са већим делом Вагнеровог вођства.
Уследиле су спекулације о томе шта ће се десити са групом Вагнер.
А сада имамо одговор на то.
Према доктору Вејтлингу, „у Кремљу је одржан састанак релативно брзо после Пригожинове побуне, на којем је одлучено да Вагнерове афричке операције потпадну директно под контролу руске војне обавештајне службе ГРУ."
Контрола је требало да буде предата генералу Андреју Аверјанову, шефу Јединице 29155, тајне операције специјализоване за циљана убиства и дестабилизацију страних влада.
Али чини се да нови посао генерала Аверјанова није дестабилизација влада, већ обезбеђивање њихове будућности, док год плате одрицањем права на минерале.
Почетком септембра, у друштву заменика министра одбране Јунуса-Бек Јевкурова, генерал Аверјанов је започео турнеју по бившим Вагнеровим операцијама у Африци.
Започели су је у Либији, где су се састали са господаром рата генералом Калифом Хафтаром.
Њихова следећа станица била је Буркина Фасо, где их је дочекао 35-годишњи вођа пуча Ибрахим Траоре.
Потом су слетели у Централноафричку Републику, вероватно најразређенију Вагнерову операцију на континенту, пре него што су се упутили у Мали, да би се састали са лидерима тамошње хунте.

На наредним путовањима састали су се и са генералом Салуфом Модијем, једним од војника који су прошле године преузели власт у Нигеру.
Транскрипти са различитих састанака показују да су њих двојица уверавала Вагнерове партнере на континенту да Пригожинова смрт не значи крај њихових пословних договора.
Извештаји о састанку са капетаном Траореом у Буркини Фасо потврдили су да ће се сарадња наставити у „војном домену, са све обуком домаћих кадета и официра на свим нивоима, као и пилота у Русији."
Укратко, Пригожинова смрт није значила крај односа хунте са Русијом.
На неки начин, она се само још више продубила.
Све те западноафричке државе са блиским односима са Вагнером - Мали, Нигер и Буркина Фасо - имале су последњих година искусне војне државне ударе.
У међувремену су најавиле повлачење из регионалног блока Ековас и стварање властитог „Савеза држава Сахела".
Погледајте видео: Зашто расте утицај Вагнера у Централноафричкој Републици
Можда најуплетенији са плаћеницима био је Мали, где је текућа исламистичка побуна, у комбинацији са низом пучева, практично оставила државу у рушевинама.
Пре тога, безбедносна помоћ стизала је у виду мисије УН-а зване Минусма, заједно са дугогодишњом антипобуњеничком операцијом француске војске.
Али није цветала љубав према Француској, бившој колонијалној власти, и зато кад је група Вагнер понудила да замени њену безбедносну операцију руском подршком, та понуда је била прихваћена.
- Шта ће сад бити са Малијем: Земља која је безбедност поверила руском Вагнеру
- Пуч у Нигеру: „Желим да Француска оде, а да Русија дође“
- Русија гради нуклеарну електрану у Буркини Фасо
„Французи су били толерисани уместо добродошли", каже Едвиге Сорго-Депањ, аналитичарка афричке политике која ради за Амбер адвајзерс.
„Француски мандат за помоћ при терористичкој кризи у Сахелу одувек се сматрала временски ограниченом.
„И зато, чињеница да су Французи остали толико дуго - више од 10 година - а да нису нашли начин да окончају кризу, није помогла."
Поред прагматизма, ту се радило и о носталгији.
„У овом земљама Русија није нови савезник. Русија је ту већ била присутна 1970-их и 1980-их."
„Живи сан о повратку у боља времена, која се често везују за однос са Русијом."

Али за војне хунте које управљају овим земљама, руско војно присуство имало је конкретних предности.
„Испрва су ове хунте биле прелазне вође. Требало је да организују изборе и доведу до повратка демократских институција."
„Али када су доведене руске паравојне снаге да штите војну хунте, то им је омогућило да остане на власти колико год желе."
Хунта је наредила француским снагама да напусте земљу и Мали сада углавном зависи од Вагнера кад је у питању његова унутрашња безбедност, што је промена која има непосредни утицај на живот обичних становника Малија.
„Руси су обезбедили јуришне трупе, са хеликоптерима са напредним способностима и много ватрене моћи", каже доктор Вејтлинг.
„Они користе прилично традиционалне совјетске анти-партизанске методе. Видите борце који су погубљени, као и цивиле који су узети на нишан само зато што су помагали борцима или били повезани са њима."
Бројне су тврдње да су Вагнерове снаге кршиле људска права на афричком континенту, као и у Украјини и Сирији, где је Пригожинова организација претходно имала запажено присуство.
Један од најбоље документованих инцидената одиграо се у централном граду Моура у Малију где је, према извештају УН-а, најмање 500 људи погубљено на лицу места од трупа из Малија и „наоружаних белаца", за које очевици тврде да су говорили „непознатим језиком".
Иако независна потврда није била могућа, Хјуман рајтс воч је идентификовао непознате беле нападаче као руске плаћенике.
У замену за позамашну, мада бруталну, помоћ из домена безбедности, Вагнер је захтевао нешто заузврат.
Мали је, као и многе друге афричке земље, богат минералним богатствима - од дрвета и злата до уранијума и литијума.
Неки су напросто вредни, док други имају и стратешку важност.
Према доктору Вејтлингу, Вагнер је оперисао према добро познатој традицији.
„Постоји стандардни руски модел деловања, а то је да покривате оперативне трошкове паралелном пословном активношћу.
„У Африци, то се дешава превасходно преко рударских концесија."
Погледајте видео: „Ово је краљевство руског снајперисте" - тајанствени плаћеници у Либији
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук