Софија Смит Гејлер - ББЦ будућност [ ББЦ ]

04. 01. 2024.20:25   >>  05. 01. 2024. 11:38

Теорије завере: Како је мит о Илуминатима случајно измишљен

Прича о томе како је овај мит експлодирао разоткрива како се данас шире лажне вести, као и тајне које се крију иза психологије њихових најватренијих поборника.

То је теорија завере која је надмашила све друге теорије.

Мешавина свих других интрига под капом небеском, Илуминати су наводно господари који контролишу све светске догађаје, делајући у тајности у жељи да успоставе Нови светски поредак.

Али ова преувеличана параноја започела је као враголасто прозно дело из шездесетих.

Шта то говори о нашој спремности да верујемо у оно што прочитамо и чујемо и шта мит о Илуминатима може да открије о лажним вестима и причама које упорно утичу на нас данас?

• Јован Бајфорд: Зашто у кризама многи верују у теорије завере
• Илуминати, масони и људи-рептили: Како да приметите теорију завере
• Ко су масони у Србији и шта раде

Кад већина људи покуша да истражи историјат овог тајног друштва, заврши у Немачкој са Редом Илумината из времена Просветитељства.

Било је то баварско тајно друштво, основано 1776. године, да би се интелектуалци приватно окупљали и супротстављали утицају религије и елите на свакодневни живот.

У њих је спадало неколико познатих напредних људи оног времена, али, заједно са Слободним зидарима, постепено су их забрањивали како конзервативци, тако и хришћански критичари и група је полако престала да постоји.

Тачније, све до шездесетих година прошлог века.

Илуминати о којима слушамо данас једва да су имало инспирисани Баварцима, као што сам сазнао од писца и водитеља Дејвида Бремвела, човека који је живот посветио документовању порекла овог мита.

Уместо тога, за савремену (потпуно непоткрепљену) инкарнацију ове групе углавном је крива ера контракултурне маније, ЛСД-а и интересовања за источњачку филозофију.

Све је почело негде у време Лета љубави и феномена хипика, када се појавио мали штампани текст: Принципиа Дискордиа.

Књига је у суштини била пародијски текст за пародијску веру - Дискордијанизам - коју су осмислили ентузијастични анархисти и мислиоци да би навели читаоце да верују у Ерис, богињу хаоса.

Дискордијски покрет је, кад се све сабере и одузме, био скуп који је желео да изазива грађанску непослушност, неслане шале и подвале.

Сам текст се никада није свео ни на шта више од контракултурног куриозитета, али један од начела вере - да такве безбожничке активности могу да доведу до друштвене промене и наведу појединце да доведу у питање параметре стварности - овековечио је један писац, Роберт Антон Вилсон.

• Легенде, митови и теорије завере о Титу
• Ђорђе Шагић: Од масона до револуционара и почасног конзула
• Слетање на Месец - теорије завере и истина

Према Бремвелу, Вилсон и један од аутора Принципије Дискордије, Кери Торнли „проценили су да свет постаје сувише ауторитаран, строг, затворен, контролисан".

Они су желели да врате хаос у друштво како би продрмали ствари, а „начин да се то постигне био је ширење дезинформација преко свих могућих портала: од контракултуре до главнотоковских медија.

„И одлучили су да ће то првобитно радити ширењем приче о Илуминатима", каже он.

У оно време, Вилсон је радио за мушки часопис Плејбој.

Он и Торнли почели су да шаљу лажна писма читалаца који су говорили о тајној, елитној организацији званој Илуминати.

Потом би слали још писама - овај пут она која су контрирала претходно послатим.

„Дакле, концепт иза овога био је да ако дате довољно контратеза некој причи, у теорији - у идеалном случају - најшира јавност ће почети да обраћа пажњу на те ствари и да помисли, 'чекајте мало'", каже Бремвел.

„Она ће се онда запитати: 'Могу ли да верујем у начин на који ми се сервирају информације?' То је идеалистички начин да се људи натерају да се пробуде на сугерисану реалност коју настањују - што се наравно није десило баш онако како су они замислили."

Хаос мита о Илуминатима заиста је стигао далеко.

Вилсон и још један писац за Плејбој написали су Триологију Илуминатус која је Илуминатима приписала разна „заташкавања" нашег времена попут стварног убице Џона Ф. Кенедија.

Књиге су постигле толико изненађујући култни успех да су претворене у позоришну представу у Ливерпулу, лансиравши каријере британских глумаца Била Наја и Џима Броудбента.

Британски електронски бенд КЛФ називао је себе и „Тхе Јустифиед Анциентс оф Му Му", по групи Дискордијанаца који се инфилтрирају међу Илуминате у Вилсоновој трилогији јер су били инспирисани анархистичком идеологијом религије.

Онда се појавила картарошка друштвена игра 1975. године која је мистични свет тајних друштава пренела на читаву једну генерацију.

Данас је то једна од најспекулисанијих теорија завере.

Чак су и славне личности као што су и Џеј Зи и Бијонсе саме преузеле симболизам групе, подижући руке у троугао Илумината на концертима.

То тешко да је довело до експлозивног откровења, да је све превара, као што су присталице Дискордијанизма првобитно намеравали.

Култура шездесетих са мини-издавачима и фанзинима делује страшно далеко из визуре данашњег глобализованог, хипер-повезаног интернета и несумњиво је способност интернета да дели и пропагира гласине о Илуминатима на страницама као што су 4цхан и Реддит донела идеји славу коју има данас.

Али ми живимо у свету који је препун теорија завере и, још важније, њихових присталица.

Године 2015. политички научници открили су да око половине опште популације САД верује у најмање једну теорију завере.

У њих спада све, од Илумината до теорије завере о рођењу Обаме, или нашироко прихваћено уверење да је напад од 11. септембра био „инсајдерска" акција америчких обавештајних служби.

„Не постоји један јединствени профил теоретичара завере.

„Постоје различите перспективе зашто људи верују у ове теорије и оне се нужно међусобно не искључују - тако да је најпростији облик објашњења да људи који верују у теорије завере пате од неке врсте психопатологије", каже Вирен Свами, професор социјалне психологије на Универзитету Англија Раскин.

Други закључак до ког су истраживачи дошли је да ове теорије могу да пруже рационалне начине за разумевање догађаја који су збуњујући или претећи по лично самопоуздање људи.

„Оне вам нуде веома једноставно објашњење", додаје Свами, који је објавио истраживање 2016. године у ком је изведен закључак да су верници у теорије завере склонији да пате од стресних искустава од неверника.

Други психолози су прошле године открили и да су људи са вишим степеном образовања мање склони да верују у теорије завере.

Погледајте како треба да се разговара са људима који верују у теорије завере

Представа коју ово слика о савременој Америци је мрачна, нарочито за Свамија који је приметио промену у томе ко нормално промовише материјал о заверама.

„Нарочито у Јужној Азији, теорије завере су постале механизам преко ког владе контролишу људе."

На Западу је обично супротно - они су субјект људи који немају начина да делају, који немају моћ и то одсуство моћи буди теорије завере које оспоравају легитимитет владе - као у случају 9/11.

Ако људи немају моћ, теорије завере могу да посеју семе социјалног протеста и омогуће људима да преиспитају ствари.

„Велика промена сада је да политичари, поготово Доналд Трамп, почињу да користе завере да би мобилисали подршку", додаје Свами.

Четрдесет пети председник Сједињених Америчких Држава био је „озлоглашени поборник „теорије о рођењу", редовно говорећи медијима како његов претходник Барак Обама није заправо рођен на Хавајима.

Он је и оптуживао разне америчке савезне државе за крађу гласова после председничких избора 2016. године, а његов тим за предизборну кампању био је одговоран за ширење сада оспорених фабрикованих прича као што су Пицагејт и Масакр у куглани Грин.

Питао сам Свамија да ли мисли да ова промена у коришћењу теорија завере може да утиче на политику на дуже стазе.

„Људи могу потпуно да се одвоје од главнотоковске политике ако верују у теорије завере.

„Они су тада много склонији да почну да се баве маргиналном политиком и да почну да заступају расистичке, ксенофобичне и екстремистичке ставове", каже ми.

Идеја о недодирљивој, тајновитој елити сигурно има одјека међу људима који се осећају запостављено и немоћно.

Трамп је рекао да жели да заступа ове људе, нарочито у некада моћном индустријском крајолику америчког „Појаса рђе".

А опет уместо да се осећају боље заступљено у коридорима моћи од неполитичара као што су и сами - а теоретски би требало да се осећају мање немоћно и подложно заверама - чини се да су неки људи у Америци још склонији да верују у приче као што су Илуминати него икада пре.

„Да је Вилсон данас жив, био би делом одушевљен, делом шокиран.

„Они су шездесетих мислили да је култура сувише контролисана. У садашњем тренутку изгледа да су ствари сувише хаотичне. Почињу да се распадају", каже Дејвид Бремвел.

„Можда ће више стабилности доћи како се људи буду више борили против 'лажних вести' и пропаганде. Почињемо више да разумемо како нам друштвене мреже сервирају идеје у које желимо да верујемо. Собе одјека", додаје.

Уз помоћ интернет форума, цитата у популарној култури и генерално неограниченог капацитета човечије маште, данашњи трагаоци за истином и фектчекери би могли да сруше мит о Илуминатима једном за свагда.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук