Клер Топр - ББЦ Култура [ ББЦ ]

30. 04. 2023.18:33   >>  02. 05. 2023. 12:28

Књижевност и Дона Тарт: „Тајна историја” - роман о мистериозном убиству које нас узбуђује већ три деценије

Тридесет година од објављивања, дебитантски роман Доне Тарт ”Тајна историја” и даље узбуђује нове генерација читалаца, пише Клер Торп.

Током писања дебитантског романа Тајна историја, подвига за коју јој је било потребно осам година, Дона Тарт није веровала да ће се много читалаца заинтересовати за ову књигу.

И тако је настало дело инспирисано љубављу према грчкој митологији, што је и била главна тема у меланхоличној причи у стилу Чарлса Дикенса о групи студената класичних наука на елитном универзитету у Новој Енглеској, који деле стравичну тајну.

„Сматрала сам да пишем старомодну, веома бизарну књигу, која се неће допасти никоме сем мени. Писала сам за себе и моје пријатеље," рекла је ауторка у интервјуу датом 2018.

Испоставило се да је бринула без разлога.

Након што је роман објављен, у септембру 1992, постао је хит и код публике и код критике, био је у ретком друштву дела која су подједнако изазивала сензацију и у литерарним круговима колико и на листама бестселера.

• Цена књига у Србији: Случај „Чешљугар“
• Проблематично наслеђе Лолитине приче, 60 година касније, или како се родило чудовиште
• Александар Хемон: Балканско животно искуство и књижевни успех у Америци
• Ауторка „Земље номада" Џесика Брудер: „Амерички сан није америчка стварност"

Притом успех није био кратког даха.

Тајна историја је постала књига коју људи читају више пута и потпуно устрептали поклањају другима.

Од објављивања, штампана је на 40 језика.

Три деценије касније, о њој се и даље дискутује, читава нова генерација читалаца за ову књигу чула је преко мреже ТикТок.

У међувремену, Дона Тарт је објавила још две књиге, између осталог и Чешљугара, за који је добила Пулицерову награду, али њен деби роман изазвао је најснажније реакције.

Делом трилер, делом роман о одрастању смештен у кампусу једног универзитета, и најзад - делом грчка трагедија, Тајна историја почиње једном од најупечатљивијих реченица у књижевности:

„Снег у планинама се топио, а Бани је био мртав већ недељама пре него што смо схватили озбиљност ситуације у којој смо се нашли."

Из пролога књиге који изазива језу, одмах сазнајемо да су наратор Ричард Папен и његови пријатељи починили застрашујући злочин.

Читалац је одмах упућен у тајну - роман представља причу из два дела: шта је претходило смрти њиховог колеге и шта се десило после.

По објављивању, критичар Њујорк тајмса је написао:

„Замислите заплет Злочина и казне Достојевског у комбинацији са причом из Еурипидове Бакхе у атмосфери Правила привлачности Брета Истона Елиса, испричана елегантним, сетним гласом који доминира романом Повратак у Брајтсхед Евлина Воа."

Списатељица Лори Петроу прочитала је Тајну историју „више десетина" пута.

„Имала сам толико примерака те књиге, неке су ми испале у кади док сам их читала, неке сам дала пријатељима, а некима недостају стране колико сам их читала," каже она за ББЦ Културу.

Први пут ју је прочитала у школи, позајмила ју је од пријатељице.

„Повезала сам се с књигом на начин на који нисам ни са једном коју сам морала да прочитам у школи.

Сећам се како је већ на самом почетку, када Ричард прича о томе колико је адолесценција монотона, она погодила моју жицу.

Али заправо, писање ме је освојило. Толико је лепо и прецизно написана.

Књига одише нелагодом и хладноћом; створила је од мене и читатељку и списатељицу."

Погледајте видео: Букјтубери и букстаграмери

Живот у студентском дому

Тајна историја припада дугој традицији романа с радњом смештеном у кругу кампуса универзитета, а међу њима је и Старгазер, последњи роман Лори Петроу о двоје пријатеља на универзитету у канадској забити током деведесетих година 20. века, при чему је инспирација за писање ове књиге била ауторкина љубав према Тајној историји.

„Постоји очигледна паралела, пошто је роман смештен у малом кампусу и бави се блиским пријатељским односима, а такође у обе књиге присутна је извесна хладноћа, суровост за коју нисте сигурни одакле долази, што буди нелагоду код читаоца."

Затворени свет универзитетских кампуса, са сопственим правилима и хијерархијама, у комбинацији са ликовима који долазе из различитих друштвених средина и покушавају да измисле себе, већ дају основу за занимљиву причу.

„То су млади људи који су по први пут у свом животу сами," каже Петроу.

„Они су распуштени и понашају се грозно. Имамо интелигенцију, снобовштину, привилегију, све те ствари су идеалан терен за сјајну књижевност."

У Тајној историји, Ричард Папен стиже на колеџ Хамден готово случајно, тако што је нашао рекламну брошуру за факултет у џепу капута и пријавио се да буде студент након једне свађе с родитељима, без превише размишљања.

Одлазак из Калифорније у Нову Енглеску представља бег од породице и досаде коју је осећао код куће, али када стигне у Хемпден, пред њим се отвара један нови свет.

Пошто иницијално није успео да се упише на предмет старогрчког, где студенте лично бира харизматични професор Џулијан Мороу, Ричарду ће, најзад, ипак бити дозвољен приступ овом ексклузивном клубу, где се придружио близанцима Чарлсу и Камили Меколи, Френсису Абернатију, Хенрију Винтеру и Едмунду Банију Коркорану.

Ричардово средњекласно порекло чини га уљезом у овој богатој клики, али, наравно, у књижевности сви воле аутсајдера.

Попут својих ликова, Тарт је такође студирала класичне науке, а референце на класична дела додају још један слој роману Тајна историја.

„Познавање класичних наука и љубав према тој области, коју гаји ауторка, препознају се у Тајној историји," каже Овен Хоџкинсон, професор грчке и римске културе на Универзитету Лидс.

„Могао је и неко други да напише сличан заплет са ликовим који су засновани на људима који воле класичне науке и то би вероватно било сасвим добро, али јасно је из перспективе класичара да она није случајно читала Еурипидове Бахке, већ је проучавала ово дело и ценила оно што је о њему написано."

„Насиље и окрутност" Еурипидове драме спомиње се на почетку књиге, када Џулијан Мороу дискутује са студентима о томе шта су дионизијски ритуали, објашњавајући им да је „лепота ужасна".

Студенти касније изводе своју верзију баханалија у шуми - биће то ноћ великог банчења, опијености и, коначно, убиства.

И док су Бакхе најочигледнија референца, у роману Доне Тарт постоје и многе друге, сложеније, углавном скривене онима који нису познаваоци класичних наука, каже Хоџкинсон.

„Иронија је што су тиме створени спољни и унутрашњи кругови читалаца, попут унутрашњих и спољних кругова између студената класичних наука и оних који то не студирају," каже он.

„Неки читаоци ће моћи да цене много више алузија и слојева у књизи, пошто су свесни да су привилеговани; међутим, то је такође и нелагодна позиција, пошто тиме читаоци постају попут Хенрија или неког другог члана ексклузивне клике класичара."

• „У потрази за изгубљеним временом”: Најкомпликованији роман и ремек дело Марсела Пруста
• „Бунтован и контрадикторан": Ко је био Лав Николајевич Толстој
• Јасминка Петровић за ББЦ: „Деца највише воле да причају, само их треба слушати“
• Шта све нисте знали о Достојевском: Писац крими романа, затвореник и пророк

Популарна екипа

Бити део талентованог кружока је нешто што је познато Дони Тарт.

Она је започела писање Тајне историје док је била студенткиња на Бенингон колеџу, елитном хуманистичком универзитету у Вермонту.

У њеној генерацији, која је дипломирала 1986, били су и Џонатан Летем и Брет Истон Елис, коме је Тајна историја и посвећена.

Елис је објавио деби роман Мање од ништице док је похађао Бенингтон, а ту је покупио и инспирацију за следећи роман Правила привлачности (у коме се спомиње „она група класичара чудака, који највероватније лутају около жртвујући фармере и изводећи паганске ритуале.")

Попут свог протагонисте, Тарт, пореклом из Мисисипија, деловала је као аутсајдер међу децом на овом колеџу, која су имала наследства, али се, попут Ричарда, брзо уклопила у ту екипу.

Године 2019. новинарка Лили Анолик написала је историју на основу усмених предања о времену које су три будуће књижевне звезде провела на Бенингтон колеџу осамдесетих, објављену у магазину Есквајер, од чега је касније настао и 14-естоделни подкаст Било једном на Бенингтон колеџу (Онце Упон А Тиме… Ат Беннингтон Цоллеге).

Од књига споменутих аутора, она је као тинејџерка прво прочитала, и заљубила се у потпуности, у Тајну историју.

„То је прва књига због које нисам спавала целе ноћи јер сам желела да је завршим," изјавила је она за ББЦ културу.

„Донела сам разне одлуке на основу ове књиге. Четири године сам се патила са латинским, јер сам желела да доживим оно што је доживео Ричард Папен. Сећам се како сам баш то јако желела.

„Не значи да сам желела да учествујем у убиству пријатеља. Желела сам да одем на колеџ који је стар, с богатом традицијом, да студирам у зградама прекривеним бршљеном, ушушканим међу дрвећем."

Анолик чврсто верује да Тајна историја не би постојала без Бенингтон колеџа, толики је утицај факултет имао на Дону Тарт, која је рекла да је то место где је била најсрећнија.

У књизи, Ричард Папен каже:

„Претпостављам да у свачијем животу постоје кључни тренутак када је личност формирана; за мене, то је био први семестар проведен на колеџу Хемден", што је реченица преписана од речи до речи из говора који је Дона Тарт одржала када је дипломирала на Бенингтону 1986.

Током интензивног истраживања живота на Бенингтону колеџу осамдесетих, Анулук је открила сочне детаље, попут податка да је Дона Тарт одржавала забаве на којима се пио мартини у њеној соби у студентском дому, а Елис је једном приликом дошао у кампус с кофером препуним дрогама.

Анулук се такође бавила истраживањем постанка романа - покушавала да је да сазна ко су људи који су послужили као инспирација за ликове.

Међу њима су Мат Џејкобсен, некадашњи колега са студија, који није много волео Дону (у разговору са Анулик, описао ју је као „Јоко Оно наших часова грчког"), а који је био испирација за Банија, лика ког су колеге убиле.

Тарт је одбацивала тврдње да је књига заснована на њеном животу.

„Само на посредан начин, у питању је фантазија о универзитетском животу," рекла је у једном интервјуу. (Додуше, признала је да јој је за инспирацију послужио неразрешени нестанак студента са Бенингтон колеџа четрдесетих година 20. века)

Када је магазин Њујоркер објавио профил о професору класичних наука с Бенингтона Клоду Фредриксу, наводећи да је он био инспирација за Џулијана Мороуа из Тајне историје, Тарт је одговорила фектчекерима овог часописа изјавом у којој је бранила њеног „драгог и широкогрудог" некадашњег професора, негодујући због тога што су новинари направили такво поређење.

„Та врста забуне је истовремено и трагична и неправедна према сећању на Клода."

Док је трајало емитовање подкаста, чија је ауторка Анулик, адвокати Доне Тарт послали су писмо продуцентима, упозоравајући их да не користе „лажне, обмањујуће или нетачне изјаве" о списатељици.

За разлику од Брета Истона Елиса и Џонатана Летема, Тарт је одбила да саговрница, без обзира на то да ли је реч о тексту или подкасту.

„Дона је очигледно особа којој је стало до приватности и слава није нешто што је привлачи. Упркос томе, популарност је није мимоишла," каже Анулик.

„Тајна историја није једина књижевна творевина створена током година које је провела на колеџу Бенингтон.

„Створила је и саму себе - своју персону, која је је подједнако театрална. Реч је о свесној творевини генијалној колико и њена књижевност."

Део те персоне је њена појава - црна коса ошишана у боб фризуру, кројена одела, кравате и ешарпе, оно по чему је данас препознајемо, а што Анулик сматра да је попут њене књижевности, под утицајем књиге Повратак у Брајдсхед.

„Она је потпуно свесно одлучила да изгледа као лик из романа Ивлина Воа. Она је женски Себастијан Флајт."

Брет Истон Елис међу првима је прочитао рукопис Тајне историје, а затим је упознао пријатељицу са својим књижевним агентом, који је успео да обезбеди 450.000 долара за хонорар за књигу.

По објављивању књиге 1992, критике су већином било позитивне (Тајм магазин је оценио књигу као „привлачну за интелект", а Њуздеј ју је назвао „трилером за људе који воле да мисле", мада постоје и другачија мишљења, иако само донекле, јер је Индипендент приметио да се у њој „стил изнова и изнова узима као суштина".

Ипак, машинерија која приозводи хајп већ је била у пуном замаху кад је Тарт добила профил од осам страна у магазину Венити фер (Ванитy Фаир), а фотограф ју је снимио са њеним псом, боксером Понгом.

Њен издвач Сони Мехта је изјавио за Њујорк тајмс: „Нисмо знали како она изгледа када смо купили књигу, али њен изглед ни у ком случају није одмогао."

Реченица којом почиње текст у Венити феру гласи: „Дона Тарт, која ће врло брзо постати позната ….", али од самог почетка Тарт је желела да одржи атмосферу мистерије, одбијајући да одговори на питања о приватном животу.

Ретки детаљи који би се појавили убрзо би били митологизовани: када остављате гласовну поруку на њен телефон, јавиће вам се Т. С. Елиот који чита Пусту земљу; она купује одећу на дечијем одељењу у Гепу и може много више да попије од Брета Истона Елиса.

Током досадашње каријере није често давала интервјуе - само када би морала да промовише књигу, а у претходних 30 година то се догодило само још два пута, када је објавила романе Мали пријатељ (2002) и Чешљугар (2014).

Мистерија је само додатно допринела легенди о њој.

„То веома добра књига, зато је и издржала тест времена" каже Анулик. „Сигурно не штети што Дона има инстинкт кад је реч о атмосфери у савременој култури. Такође, она зна како одржати енигматичну репутацију."

Ипак, идеја да је она нека врста пустињака је потпуно погрешна.

У интервјуу за италијански магазин Ривиста (Ривиста) прошле године, она је отворено говорила о томе колико воли моду, о савременој музици коју воли да слуша (Лана дел Реј), времену које проводи пишући („сваког јутра по три сата"), а најавила је и да ће се ускоро појавити нова књига.

Никога није изненадило што је објавила да никада није користила друштвене мреже.

• Данило Киш као „чувар изгубљених светова"
• Како је виски спојио Черчила, Пекића и ББЦ
• Вирџинија Вулф - икона феминизма која је изгубила битку са душевном болешћу
• Уликс - 100 година од објављивања Џојсовог ремек-дела

Вирална проза

Стога се може рећи да је врхунац ироније чињеница да су друштвене мреже разлог зашто Тајна историја доживљава нови талас популарности, захваљујући Мрачној академији (Дарк Ацадемиа), скулптури на ТикТоку и Инстаграму која романтизује ученост и слави естетику „традиционалног академизма са призвуком готике".

Књига се сматра најважнијим текстом Мрачне академије, а видео клипови који имају хештег #тхесецретхисторy имају више од 150 милиона прегледа на ТикТоку, а у њима се млади облаче као јунаци из књиге, рецитују напамет омиљене делове књиге или показују примерке романа са белешкама које су написали.

„Предивно је што је читава једна нова генерација открила ремек дело Доне Тарт," каже Изабел Вол, уредница у Викингу, британском издвачу романа Доне Тарт, који ће објавити посебно опремљено издање поводом тридесетогодишњице Тајне историје.

Потпуно је разумљиво онда то што ова књига налази нове младе читаоце - иако свет описан у њој делује веома далеко у односу на данашње дигитално доба, сматра Петроу.

„То је младост, зар не," каже Петроу. „Ствари које сам ја препознала у овој књизи кад сам била млада, препознају, изнова и изнова, и други млади људи."

Анулик се слаже с тврдњом да је књига безвремена.

„Мислим да је природно да су млади људи снобови. Тајна историја је сјајан амерички снобовски роман, исто као што је Повратак у Брајтсхед велики енглески снобовски роман."

После тридесет година и више милиона продатих књига, откриће Тајне историје на неки начин делује као да постајете члан ексклузивног клуба.

„Читати ову књигу по први пут значи да уживате у делу особе која је најбоља у свом занату," каже Петроу. „Завидим свима који нису никада читали ову књигу."

Погледајте видео: Александар Хемон - од одрастања у Југославији до Матрикса

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук