Objavila: M.M.Lj. [ Mina Business ]

KNEŽEVIĆ OBJASNIO

Kabl donosi konkurenciju na energetskom tržištu

Podmorska elektroenergetska interkonekcija između Crne Gore i Italije jedna je od najvećih tekućih investicija u elektroprenosnu infrastrukturu u Evropi, ocijenio je savjetnik predsjednika Vlade za energetiku, Ljubo Knežević, i dodao da je interes crnogorske strane u tom poslu višestruk.

“Za građane to prije svega znači pouzdanije napajanje električnom energijom i širi izbor snabdjevača, odnosno bolji tretman energetskih kompanija, podstaknut konkurencijom”, rekao je Knežević u intervjuu za časopis Pogled Inženjerske komore Crne Gore.

On je kazao da finansijska vrijednost, impozantni tehnički parametri, ali i činjenica da se radi o projektu koji je uvršten na zvanične liste projekata od značaja za Evropsku uniju (EU) i Energetsku zajednicu, govore o važnosti koja prevazilazi crnogorske granice.

“Interes Crne Gore je višestruk. U prvom redu, otvaranje novog koridora, koji povezuje Balkansko i Apeninsko poluostrvo, kreira sasvim novi tranzitni pravac u jugoistočnoj Evropi, sa težištem u Crnoj Gori”, smatra Knežević.

Prema njegovim riječima, u praksi to znači da će nacionalni prenosni sistem biti značajno više iskorišćen i to za potrebe drugih elektroenergetskih sistema, odnosno da će se ostvariti prihodi vezani za tranzit električne energije.

Knežević je saopštio da drugi nivo benefita donosi povezivanje tržišta električne energije sa stabilnim i likvidnim italijanskim tržištem.

“Izvjesnost ulaska u pogon kabla tokom naredne godine već izaziva veoma ozbiljna interesovanja investitora specijalizovanih za ulaganja u proizvodnju električne energije. Ta ulaganja su na principima slobodnog tržišta, odnosno bez direktnih ili indirektnih državnih garancija i sličnih budžetskih rizika i opterećenja”, objasnio je Knežević.

On je rekao da se treći segment odnosi na pokretački impuls, koji je projekat nesumnjivo dao i domaćem i regionalnom elektroenergetskom sektoru.

“Do sada realizovani dio projekta poslužio je kao osnov za snažnu podršku Evropske unije, kroz konkretne finansijske benefite. Grantom u iznosu od 25 miliona eura za potrebe realizacije crnogorske sekcije Trans-Balkanskog koridora, naš sistem postaće efikasniji i priuštiviji domaćim korisnicima”, dodao je Knežević.

On je objasnio da se tu radi o energetskom mostu, koji objema stranama donosi uobičajene benefite slobodnog protoka kapitala i, u ovom slučaju, energije.

Na pitanje šta bi gradnja u oblasti energetike, gdje nema većeg energetskog objekta od 1982. godine, donijela građevinskom sektoru, Knežević je odgovorio da je očigledno da bi izgradnja konvencionalnih hiroelektrana donijela novu tražnju u tom sektoru.

“Govorimo o investicijama koje za samo dva projekta dosežu oko 800 miliona eura, od čega se više od pola iznosa vezuje za građevinske radove. No, nije to jedini benefit. Za razvoj društva ne manje važno je i iskustvo, koje bi naši stručnjaci sticali tokom realizacije ovih višegodišnjih projekata”, kazao je Knežević.

Komentarišući isplativost gradnje drugog bloka Termolektrane (TE) u

 Pljevljima i stavove iz Energetske zajednice da gradnja TE na ugalj ima opadajući trend u EU, Knežević je ocijenio da ta zapažanja u Vladi tretiraju kao dobronamjerne savjete.

“Prirodno je da se ovako velike investicije sagledavaju u kontekstu uočenih trendova i prije početka realizacije i tokom realizacije, što se činilo i što činimo. Crnogorski konvencionalni energetski resursi su ograničeni. Sa druge strane, potrebe za energijom, nakon dramatičnog pada sa početkom globalne ekonomske krize, ponovo poprimaju trend stabilnog rasta”, saopštio je Knežević.

Odgovorna energetska politika, kako je dodao, polazi od pretspostavke da domaća energetika ne smije biti usko grlo privrednog razvoja države.

Knežvić je dodao da je samo u 2008. godini Crna Gora uvezla energije i energenata u vrijednosti od oko 360 miliona eura.

“Dakle, jedan godišnji račun za uvezenu energiju bio je dovoljan za realizaciju investicije drugog bloka TE Pljevlja”, smatra Knežević.

On je kazao da sve do sada sprovedene analize ukazuju na finansijsku isplativost projekta.

 Knežević je na pitaje da li je zadovoljan otvaranjem tržišta električne energije, koje nije zaživjelo bez obzira na ispunjavanje formalnih uslova za njegove funkcionisanje, odgovorio da su formalni preduslovi za otvaranje tržišta ipak samo preduslovi.

“Za likvidnost tržišta mnogo je važnija suština odnosno postojanje adekvatne ponude i tražnje. Veličina našeg sistema ne nosi potrebnu atraktivnost za velike trgovce električnom energijom, koji su prisutni u regionu”, tvrdi Knežević.

Zbog toga, kako je upozorio, i najmanja administrativna prepreka može presudno uticati na njihovu odluku da ne budu aktivno prisutni u Crnoj Gori.

“Očekujem da će formiranje nacionalne berze električne energije, na kojem se intenzivno radi ovih dana, tokom naredne godine dati neophodan impuls snažnom razvoju konkurencije. Već imamo nekoliko licenciranih snabdjevača, koji pažljivo čekaju momenat da ponude potrošačima bolje uslove od onih koje trenutno nudi Elektroprivreda Crne Gore (EPCG)”, zaključio je Knežević.