RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis :: Економија https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/rss.html me https://rtcg.me/img/logo.png RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis :: Економија https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/rss.html УН: Без шума нема живота, зауставити крчење и повећати садњу https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380366/un-bez-suma-nema-zivota-zaustaviti-krcenje-i-povecati-sadnju.html Човјечанство мора да заустави крчење шума, почне да сади много више дрвећа и искористи шуме као одрживи ресурс, истакао је генерални директор Организације за храну и пољопривреду УН, Кју Донгју.  

Отварајући 26. сједницу Комитета за шумарство у сједишту ФАО у Риму, Донгју је навео да је дрвеће кључно у борби против климатских промјена, што због свог капацитета да обрађује угљен-диоксид, што због могућности да се користи као одрживи ресурс за градњу, али и због своје кључне улоге у биодиверзитету планете.

Шуме покривају 31 одсто свјетског копна, складиште у себи процијењених 296 гигатона угљеника и дом су већег дијела свјетског копненог биодиверзитета.

Оне су извор влакана, горива, хране и обезбјеђују средства за живот милионима људи, укључујући оне најсиромашније. Шуме помажу у ублажавању климатских промјена, поправљају квалитет земљишта, воде и ваздуха.

Уколико би могло да се постигне одрживо рјешење, шуме би могле да буду и значајан извор обновљивих сировина.

" Сјеча шума и деградација земљишта, заједно са губитком биодиверзитета, уништавају наш екосистем. То мора да се промијени и заустави. Као што је  утврђено у Сеулској декларацији, шуме и дрвеће морају се сматрати кључним дијелом рјешења", рекао је Кју.

Кораци ка рјешавању проблема.

Прва ствар око које не треба да буде дилеме  је заустављање неконтролисане сјече. Шуме су кључ за борбу против климатских промјена, смањивање емисије штетних гасова за 14 одсто и очување више од половине свјетског биодиверзитета.

Други корак  је масовна садња дрвећа, што би довело до веће отпорности екосистема.

Генерални директор ФАО указао је да би 1,5 милијарди хектара деградираног земљишта могло да буде опорављено садњом дрвећа што би повећало економску одрживост, која је кључна за подизање продуктивности и задовољавање повећане тражње за дрвним материјалом.

Трећи корак  је коришћење дрвећа на одржив и одговоран начин.

"Дрвеће и жбуње су веома вриједни обновљиви ресурси и важан извор еколошког материјала. Осим тога, дивље шуме обезбјеђују храну и побољшавају квалитет исхране људи који живе у њиховим подручјима", истакао је Кју.

На сједници је такође наглашена важност локалних заједница и домородачких народа, који управљају са више од милијарду хектара свјетских шума и пољопривредног земљишта, јер они морају бити у центру успостављања одрживог пољопривредног прехрамбеног ланца.

 

]]>
05.10.2022T23:00:00 +0100 Економија https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380366/un-bez-suma-nema-zivota-zaustaviti-krcenje-i-povecati-sadnju.html
Развијати компанију да ЦГ буде повезана и изван сезоне https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380449/razvijati-kompaniju-da-cgbude-povezana-iizvan-sezone.html Компанију То Монтенегро би требало развијати како да би Црна Гора била повезана са свијетом и изван туристичке сезоне, оцијењено је током састанка премијера у техничком мандату Дритана Абазовића са предсједником одбора компаније Павлом Љесаром. Абазовић је, како је саопштено, честитао новом Одбору директора ступање на дужност и исказао задовољство због његовог конституисања.

Разговарајући о стању у компанији, проблемима и њеном значају, премијер Абазовић је навео да држава жели развијати своју авио-компанију како би Црна Гора преко ње била повезана са свијетом и изван љетње туристичке сезоне.

Он је указао потребу кадровског побољшања авио-компаније у виду професионалаца и експерата који би на најбољи могући начин одговорили изазовима. 

Говорећи о глобалној кризи која је погодила све сфере друштва и привреде, па и авио-саобраћај, предсједник Владе је нагласио да потешкоће на међународном тржишту неће обесхрабрити у раду, указујући да је глобална ситуација условила повећање укупних цијена, нарочито нафтних деривата, због чега је потребно пронаћи модел за превазилажење проблема који из тога проистичу.

 

]]>
05.10.2022T19:05:00 +0100 Економија https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380449/razvijati-kompaniju-da-cgbude-povezana-iizvan-sezone.html
У Колашину од 1. новембра нови хотел са 4 звјезице https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380443/u-kolasinu-od-1-novembra-novi-hotel-sa-4-zvjezice.html Закупац планинског центра "Колашин 1600", највећа мултинационална компанија из области хотелијерства у Европи "Accor Hotel Group" планира отварање хотела "С" ("К16") 1. новембра ове године, саопштено је из Владе Црне Горе након данас одржане прве сједнице Савјета за приватизацију и капиталне пројекте. "Хотел ће бити категорисан са четири звјездице и располагаће са 116 јединица, рестораном, аперитив баром, скијашницом и пословним просторима. У оквиру хотела обезбијеђени су гаражна и паркинг мјеста. План је да се у 2022. години изгради апартмански објекат "Q" са такође 4 звјездице, а који представља депаданс хотела "С". Објекат "Q" ће располагати са 85 јединица које ће бити подијељене у 11 типова", истичу из Владе.

Према подацима закупца, а како наводе из Владе, у пројекат је у 2021. години уложено 3.612.081 еура.

"Од чега у радове 1.845.882 еура, 332.339 еура је уложено у материјале, док су остали трошкови износили 1.433.809 еура. Укупна досадашња улагања износе 5.574.227 еура", наводи се у саопштењу.

Очекују да вриједност улагања за 2022. годину износи 6.346.761 еура.

Из Владе подсјећају да је изградња хотела започела 2020. године а закупац је у јуну 2021. закључио уговор са компанијом "Accor Hotel Group".

Савјет за приватизацију разматрао је и предложио Влади на усвајање Извјештај о реализованим инвестицијама за 2020. и 2021. годину у вези са дугорочним закупом локалитета планинског центра "Колашин 1600".

На данашњој сједници којом је предсједавао премијер у техничком мандату Дритан Абазовић, Савјет је разматрао и предложио Влади на усвајање Извјештај о реализованим инвестиционим и другим активностима по основу Уговора о дугорочном закупу локалитета острво Ластавица са тврђавом "Мамула", Херцег Нови за 2020. и 2021. годину.

Подсјећају да је уговор закључен 23.02.2015. године између Владе Црне Горе и акционарског друштва "Orascom Development Holding" АГ из Швајцарске.

"Ријеч је о реконструкцији тврђаве 'Мамула' у хотел музејског карактера са 34 хотелске собе, односно 66 кревета, четири угоститељска објекта, спомен собом за посјетиоце, рецепцијом, спа-центром, пристаништем, каскадама са рециклираном водом, клубом за водене спортове, централизованом кухињом и инфраструктурним објектима, као и другиом пратећим садржајима", наводи се у саопштењу.

Из Владе наводе да према информацијама добијеним од инвеститора, у пројекат је до краја 2021. уложено 20,9 милиона еура од чега у 2021. години 5,1 милиона еура.

"Када је ријеч о броју запослених, у менаџменту компаније у 2021. години је било ангажовано 17 лица, од којих су 15 домаћи, а 2 страна држављана, а на адаптацији и реконструкцији тврђаве Мамула је ангажовано 16 подизвођачких фирми, док је број радника на острву варирао између 90 и 130 на дневној основи", наводе из Владе.

Укупна инвестиција ће, како додају, према најновијим процјенама инвеститора, премашити 30 милиона еура.

Савјет је разматрао и предложио Влади на усвајање Извјештај о реализованим инвестиционим и другим активностима по основу Уговора о закупу и изградњи, који се односи на "Luštica Development AD Tivat", Opština Tivat - projekat "Luštica Bay" за 2020. и 2021. годину.

"Уговором, који је потписан 23. октобра 2009. године, дефинисан минимални износ инвестиције од 150 милиона еура у року од 4 године од дана ефективности уговора (децембар 2017. године), као и минимална обавеза изградње у року од 12 година од дана ефективности уговора (децембар 2025. године), у три инвестиционе фазе", подсјећају из Владе.

Према подацима добијеним од инвеститора, како су казали, у оквиру пројекта "Luštica bay" од почетка реализације је уложено 306,55 милиона еура, док је у 2020. и 2021. години инвестирано 40,6 милиона еура.

"Током извјештајног периода по основу пореза и доприноса на лична примања приходовано је 3.095.984 еура, а вриједност приходованих осталих пореских обавеза износила је 1.927.776 еура. На реализацији овог пројекта у 2021. години је било запослено укупно 312 лица, од чега су 256 црногоски држављани а 59 страни. Компанија запошљава и додатних 300 радника током читаве године за услуге одржавања, а током извођења грађевинских радова компанија у просјеку запошљава 350 до 400 радника", наводи се у саопштењу Владе.

На сједници је покренута иницијатива за израду Плана приватизације за 2023. годину.

"Тим поводом, задужено је Министарство финансија, Министарство капиталних инвестиција, Министарство економског развоја, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарство здравља и државни фондови да до 1. децембра текуће године, свако из свог ресора, достави предлоге компанија у државном власништву за приватизацију", закључује се у саопштењу Владе.

]]>
05.10.2022T18:38:00 +0100 Економија https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380443/u-kolasinu-od-1-novembra-novi-hotel-sa-4-zvjezice.html
Наставак разговора за Тосчеликом за пар дана https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380411/nastavak-razgovora-za-toscelikom-za-par-dana.html Електропривреда (ЕПЦГ) ће за пар дана наставити разговоре за турским Тосчеликом у вези са куповином Жељезаре, саопштио је предсједник Одбора директора те електроенергетске компаније, Милутин Ђукановић. Он је гостујући у емисији Контак на РТВ Никшић казао да су радници Жељезаре оправдано незадовољни, али да се ништа суштински није промијенило након ванредне Скупштине акционара ЕПЦГ.

Ђукановић је објаснио да су из Тосчелика чекали да се заврши Скупштина, не због одлуке у вези са Жељезаром, већ да се види које је ново руководство ЕПЦГ, преноси портал ртвнк.

“Већ смо почели разговоре са турским власником, који ће бити настављени за пар дана. Припремићемо нацрт купопродајног уговора за имовину Жељезаре и ЕПЦГ ће урадити све да се тај процес доведе до краја", казао је Ђукановић.

Према његовим ријечима, само имовина Жељезаре вриједи преко 53 милиона eura, а ту није урачунат енергетски потенцијал.

"Значајан број инвеститора се интересује из држава окружења, потом Италије и Израела, који предлажу да испоручују жицу, да се опет у Жељезари ради армирано жељезо. Постоји анализа да би Ковачница могла да се стави у пуну функцију. Ту је и потенцијал за изградњу соларне електране од 60 мегавата (МW). ЕПЦГ не купује Жељезару да би радила само соларну електрану. Оправдани су коментрари да се могу наћи јефтиније површине, али гледамо свеобухвартни контекст, интерес радника, града и државе, а бенефити су велики", закључио је Ђукановић.

]]>
05.10.2022T15:57:00 +0100 Економија https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380411/nastavak-razgovora-za-toscelikom-za-par-dana.html
СБ: Висок јавни дуг, нужна фискална консолидација https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380365/sb-visok-javni-dug-nuzna-fiskalna-konsolidacija.html Свјетска банка (СБ) повисила је у најновијем извјештају прогнозе раста црногорске економије за ову годину на 6,9 одсто, док је за наредну снизила на 3,4 одсто. Црногорска економија је, према ранијим процјенама СБ, у овој години требало да порасте 3,6 одсто, а у наредној 4,7 одсто.

То значи да је прогноза за Црну Гору, у најновијем октобарском извјештају који се односи на регион Европе и централне Азије, за ову годину побољшана 3,3 одсто, док је за наредну слабија 1,3 одсто.

“Док се још опоравља од пандемије, Црна Гора се суочава са новим ударима. Раст се процењује на снажних 6,9 одсто у овој години, предвођен приватном потрошњом”, наводи се у извјештају у који је агенција Мина-бизнис имала увид.

Инфлација је, како се наводи, скочила на нове максимуме, али је њен негативан утицај на трошкове живота у великој мјери ублажен повећањем у реалним расположивим приходима.

“Због пореске реформе и повећане социјалне потрошње, очекује се да ће фискални дефицит проширити на пет одсто бруто домаћег производа (БДП) у овој години”, додали су из СБ.

Нужна краткорочна фискална консолидација

Они су поручили да висок јавни дуг и погоршано глобално окружење захтијевају краткорочну фискалну консолидацију.

Како се наводи, неповољни глобални економски изгледи и велика неизвјесност оптерец́ују изгледе за опоравак Црне Горе.

“Очекује се да ће се раст смањити на 3,4 одсто наредне године и даље на 3,1 одсто у 2024, како буде успоравао раст приватне потрошње. Пројекције не претпостављају да ће преостале дионице ауто-пута почети до 2025. године, пошто је фискални простор ограничен”, наводи се у извјештају.

Очекује се наставак опоравка туризма у наредној години, иако погоршање изгледа раста у ЕУ и региону могу успорити његов опоравак.

“Очекује се успоравање инфлације на 5,9 одсто наредне године и даље на 2,6 одсто у 2024. Иако више цијене енергије несразмјерно утичу на сиромашне, оне такође подржавају смањење трговинског дефицита, јер се растуц́и капацитети електричне енергије Црне Горе користе за извоз”, рекли су из СБ.

Очекује се да ће фискални биланс у средњем року бити умјерен, али ће остати на повишеном нивоу од четири одсто БДП-а у наредној години и 2,7 одсто у 2024, због веће социјалне и капиталне потрошње.

Као резултат тога, јавни дуг ће остати висок на око 72 одсто БДП-а наредне и 2024.

Потребно пажљиво управљање дугом и јача контрола над расходима

Црној Гори ће, како процјењују, бити потребно веома пажљиво управљање дугом и јача контрола над својим расходима.

“Изгледи су окружени вишеструким негативним ризицима. Висока геополитичка неизвјесност и растућа глобална инфлација слабе изгледе за раст у Црној Гори и њеним трговинским партнерима. Инфлаторни притисци убрзавају монетарно заоштравање, што се преводи у скупље екстерно финансирање”, објаснили су из СБ.

Политичка нестабилност и кашњења у формирању владе главни су домац́и ризици.

Озбиљност предстојећих изазова захтијева снажну политичку посвећеност и акције за ублажавање ових ризика.

]]>
05.10.2022T11:50:00 +0100 Економија https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380365/sb-visok-javni-dug-nuzna-fiskalna-konsolidacija.html
Узети рачун као доказ да је пелет скупље плаћен https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380336/uzeti-racun-kao-dokaz-da-je-pelet-skuplje-placen.html Купац пелета у обавези је да узме рачун како би тржишна инспекција утврдила да је купљен или продат по цијени већој од прописане, саопштила је главна тржишна инспекторка Марина Радуловић у емисији "Добро јутро Црна Горо". Она је за ТВЦГ казала да се још није десило да је неко дошао са конкретним доказом да је пелет продат за више од 269, односно 320 еура.

Радуловић је истакла да су контролисали све произвођаче пелета по плану, те да их на сјеверу има највише.

Дешава се, додала је, да произвођачи продају пелет и по малопродајно и велепродајној цијени, те да у том случају нијесу у прекршају.

"Произвођачи у цијену урачунавају и цијену превоза и истоватра пелета. Обавезно је да купац узима рачун, како бисмо утврдили да је нешто продато по цијени већој од 320 еура", казала је главна тржишна инспекторка.

Екипа ТВЦГ провјеравала је цијене код произвођача и оне су биле веће од прописаних - 269 за велепродају, 320 за малопродају.

Радуловић је позвала грађане на сарадњу, да доставе заједно долазе до жељезног циља - заштита потрошача.

]]>
05.10.2022T09:08:00 +0100 Економија https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380336/uzeti-racun-kao-dokaz-da-je-pelet-skuplje-placen.html
ЦГ економија ће ове године расти највише на З. Балкану https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380281/cg-ekonomija-ce-ove-godine-rasti-najvise-na-z-balkanu.html Свјетска банка за Црну Гору ове године предвиђа економски раст од 6,9 одсто што је највиши очекивани раст највише на Западном Балкану. За наредну годину очекивани раст је 3,4 одсто, oдмах послије Косова. Свјетска банка предвиђа да ће се економска активност у економијама растућих и земаља у развоју у региону Европе и централне Азије смањити за 0,2 одсто у 2022. години, одражавајући негативан ефекат преливања изазван ратом у Украјини. Раст ће се, наводи се у извјештају, једва опоравити 2023. године, уз повећање БДП-а на 0,3 одсто.

"Пројекције раста за 2023. годину смањене су за већину земаља у региону пошто је свака земља погођена поремећајима у ланцима снабдијевања, слабљењем изгледа за раст у еурозони, рестриктивнијом монетарном политиком од очекиване и озбиљним шоковима на робним тржиштима, као и великом неизвјесношћу изазваном ратом", указује Свјетска банка.

Руска инвазија на Украјину изазвала је највећу кризу расељавања људи у свијету од Другог свјетског рата — додатно повећавајући ионако историјски глобално велики број избјеглица. Инвазија је такође нагло убрзала успоравање глобалне економске активности, са ризиком да глобална економија склизне у рецесију 2023. године, јер велике економије настављају нагло успоравање, оцјењује Свјетска банка.

На Западном Балкану се предвиђа раст производње од три одсто у 2022. години – што је најспорији темпо међу подрегионима Европе и Централне Азије ван Источне Европе и нешто слабији од потенцијалног раста, упркос снажном извозу и туризму.

"У 2022. години очекује се раст у Албанији од 3,2 одсто, Босни и Херцеговини од 2 одсто, Косову од 3,1 одсто, Црној Гори од 6,9 одсто, Сјеверној Македонији од 2,1 одсто и Србији од 3,2 одсто", навела је Свјетска банка.

Пројектовано је да ће се раст задржати у оквирима просека од 2,9 одсто у предвиђеном временском оквиру, пошто реформе везане за приступање ЕУ и улагања ублажавају негативне утицаје које намећу више цијене енергената и хране, поремећаји у трговини и инвестиционим токовима и ефекат преливања успоравања активности еурозоне.

Прекид дотока природног гаса у регион, који се ослања на Русију за 67 одсто свог увоза природног гаса, повећао је, истиче се, цијене енергената и притиске за веће субвенције за електричну енергију (Албанија, Сјеверна Македонија и Косово).

"Прогнозе за 2023. годину показују да се очекују следеће стопе раста: у Албанији 2,3 одсто, Босни и Херцеговини 2,8 одсто, Косову 3,7 одсто, Црној Гори 3,4 одсто, Сјеверној Македонији 2,7 одсто и Србији 2,7 одсто. Пооштравање глобалних услова финансирања ограничило је доступност екстерног финансирања у региону. Повећани трошкови задуживања, као и контрола цијена хране и енергената (Босна и Херцеговина и Србија), повећали су притисак на јавни дуг и трошкове његовог сервисирања, који су већ нагло порасли након ванредне подршке владе у вези са пандемијом 2020. године", наводи се у извештају.

У извјештају се истиче да је прогноза заснована на умјеренијим цијенама роба (али задржавању на високом нивоу), као и на глобалном окружењу које карактеришу рестриктивнији глобални услови финансирања, ублажавање спољне тражње и попуштање "уских грла" у ланцу снабдијевања.

"Ако рат ескалира тако да руски извоз енергије буде додатно поремећен, регионална производња могла би бити далеко слабија. Дуготрајни рат ће вјероватно додатно повећати несигурност и фрагментирати трговинску и инвестициону интеграцију региона", оцјењује Свјетска банка.

]]>
04.10.2022T17:52:00 +0100 Економија https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380281/cg-ekonomija-ce-ove-godine-rasti-najvise-na-z-balkanu.html
Откуп акција ЦГЕС-а до краја седмице https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380275/otkup-akcija-cges-a-do-kraja-sedmice.html Влада је задужила Министарство финансија да опредијели новац из буџетске резерве за куповину 550.047 акција Црногорског електропреносног система (ЦГЕС) које ће отуђењем акција, због њиховог истицања, закључити до понедјељка. Влада је данас на телефонској сједници усвојила измјену и допуне Закључка Владе од 9. септембра.

Како је саопштено из Владе, измијењена је тачка Закључка која се односи на рок за откуп акција, тако да крајњи датум буде понедјељак умјесто досадашњег 22. октобра.

„Задужује се Министарство финансија да преузме потребне активности на опредјељењу новца из текуће буџетске резерве за куповину 550.047 акција ЦГЕС-а које се отуђењем акција, због њиховог истицања, закључити прије понедјељка“,
наводи се у измјенама и допунама Закључка.

Влада је задужила и Управу за катастар и државну имовину да ангажује финансијског посредника за потребе реализације куповине акција ЦГЕС-а.

"Задужује се Министарство финансија да новац за куповину акција ЦГЕС-а, као и трансакционе и трошкове ангажаовања финансијског посредника, као и друге повезане трошкове обезбиједи из текуће буџетске резерве, у складу са специфиакцијом коју достави Управа за катастар и државну имовину", додаје се документу.

]]>
04.10.2022T17:14:00 +0100 Економија https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380275/otkup-akcija-cges-a-do-kraja-sedmice.html
ЦБЦГ постала члан Мреже за озелењавање финансијског система https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380261/cbcg-postala-clan-mreze-za-ozelenjavanje-finansijskog-sistema.html Централна банка (ЦБЦГ) постала је члан Мреже за озелењавање финансијског система (НГФС). Из ЦБЦГ су рекли да је Мрежа за озелењавање финансијског система међународна организација чији су чланови централне банке развијених и земаља у развоју, а у њеном раду, у својству посматрача, учествују и кључне супервизорске институције на глобалном нивоу - Међународни монетарни фонд, Свјетска, као и Банка за међународна поравнања.

"Учлањењем у ову групацију и претходним усвајањем политике у вези са изазовима климатских промјена, ЦБЦГ потврђује одлучност да води политику усмјерену на снажење отпорности финансијског система на изазове климатских промјена", наводи се у саопштењу.

ЦБЦГ ће, кроз чланство у овој групацији и комуникацију и сарадњу са међународним партнерима, размјењивати искуства и најбоље праксе у области управљања климатским ризицима у финансијском систему и мобилисању капитала за зелена и нискокарбонска улагања, што ће допринијети бржој транзицији ка одрживој и зеленијој економији.

]]>
04.10.2022T15:31:00 +0100 Економија https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380261/cbcg-postala-clan-mreze-za-ozelenjavanje-finansijskog-sistema.html
Исплатива изградња осталих дионица ауто-пута https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380227/isplativa-izgradnja-ostalih-dionica-auto-puta.html Изградња преостале четири дионице ауто-пута Бар-Бољаре је изводљива и исплатива, али би на њен позитиван исход могли да утичу одређени параметри, између осталог саобраћај и трошкови, показала је Студија оправданости тог пројекта. Студија оправданости аутопута Бар-Бољаре за читав ауто-пут са цост-бенефит анализом, која је данас представљена у хотелу Хилтон, финансирана је уз подршку Европске комисије (ЕК) кроз механизам Инвестиционог оквира за Западни Балкан, са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД), као водећом међународном финансијском институцијом.

Вођа пројекта Пепи Димопоулоу је, представљајући Студију, саопштила да су сагледавали пет дионица ауто-пута са различитим нивоима зрелости.

То су Ђурмани-Фармаци, Фармаци-Смоковац, Смоковац-Матешево, Матешево-Андријевица и Андријевица-Бољаре.

“Завршена је дионица Смоковац-Матешево, док су дионице прије и након средње секције у прелиминарној фази и у концептуалном пројекту”, рекла је Димопоулоу.

Студијом су идентификовали различите техничке описе и варијанте за ауто-пут.

“Тако за дионицу један и два имамо по четири варијанте, за четврту двије варијанте и за пету пет варијанти. За ово смо урадили сву документацију како бисмо имали процјену утицаја на животну средину и на друштво”, казала је Димопоулоу.

Како је навела, различити су нивои зрелости ауто-пута, а постоје и различити нивои инфраструктуре.

“На крају смо достигли преферирани дио за сваку дионицу ауто-пута, након сагледавања брзине и других параметара. Предложили смо профиле за дионице један, два, четири и пет”, саопштила је Димопоулоу.

Закључци Студије су показали да одређен параметри, као што су трошкови и саобраћај, могу да утичу на позитивну студију.

“Стога је предложено да кад год имамо значајне промјене у овим параметрима, да се ова студија ажурира. Важно је да се узме у обзир да трошкови изградње, након пројекте фазе, могу бити много детаљнији”, додала је Димопоулоу.

Након Студије, како је навела, слиједе одређени кораци, између осталог прелиминарни пројекти за дионице један и пет, комплетна процјена утицаја на животну средину, као и одређене дозволе када је у питању сама изградња.

“Имамо одређене законску регулативу коју морамо да испунимо и чињеницу да Министарство капиталних инвестиција, као и до сада, надгледа пројекат”, рекла је Димопоулоу.

Она је међу бенефитима пројекта навела развијање саобрћаја и туризма, повећање повезаности на националном и интернационланиом нивоу и унапређење интермодалног транспорта.

Са економског аспекта, експерти су испитали сценарије гдје су путарине биле пет и седам центи по километру. Сценарио без путарина је најизводљиви, док је сценарио са пет центи други најизводљивији сценарио.

“Како се повећава путарина онда људи неће користити пут и плаћати путарине тако да се морамо фокусирати на то да повећање путарина значи и мање путника”, саопштено је на јавној презентацији.

У свим процјенама је узета у обзир дионица пет без путарина.

Министар капиталних инвестиција, Ервин Ибрахимовић, подсјетио је да је тај Владин ресор аплицирао за бесповратна средства за изградњу главног пројекта.

“Оптимисти смо да ћемо до краја ове године добити позитиван резултат и да ћемо већ 2024-2025 моћи да распишемо тендер за извођење радова”, рекао је Ибрахимовић и додао да ће пажљиво размотрити све што је у Студији изводљивости наведено.

Он је оцијенио да је пројекат ауто-пута Бар-Бољаре већ препознат као примјер међународног пројекта и да ће се то још снажније потврдити изградњом других дионица, гдје се Европска комисија (ЕК) препознаје као кључни стратешки партнер.

“Овај пут за Црну Гору није само обичан градитељски подухват, већ пут који значи чвршће повезивање са европским системом вриједности, принципима и стандардима, а Црна Гора само снажењем веза са регионом и Европом остаје и један од ослонаца регионалне стабилности”, поручио је Ибрахимовић.

Он је додао да први дани коришћења прве дионице ауто-пута, од Подгорице до Колашина, већ показују знаке јасно видљиве оправданости тог пројекта.

„У непосредним, личним контактима, ми већ видимо да се мобилност грађана повећала и да је та комфорност и сигурност путовања већ донијела неке промјене у начину живота људи, посебно оних са сјевера и да ће то, вјерујем, повећати перформансе привреде на сјеверу, али и повећати конкурентност сјевера за даља улагања“, навео је Ибрахимовић.

Према његовим ријечима, то је, након безбједносног аспекта ауто-пута, његова најважнија компонента – утицај на економски и привредни развој сјевера.

„За остваривање ове визије потребно нам је комплетирање пројекта ауто-пута Бар-Бољаре, јер ће тек као комплетан овај пројекат дати пуне ефекте на привредни и економски развој сјевера и преко Црне Горе повезати тржишта и комплетирати битне транспортне коридоре“, казао је Ибрахимовић.

Он је рекао да данашњом презентацијом на својеврстан начин почиње нова етапа у реализацији пројекта аутопута Бар-Бољаре.

]]>
04.10.2022T12:39:00 +0100 Економија https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380227/isplativa-izgradnja-ostalih-dionica-auto-puta.html
Унаприједити реформу управљања јавним финансијама https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380205/unaprijediti-reformu-upravljanja-javnim-finansijama.html Институт алтернатива (ИА) понудила је препоруке за унапређење нацрта Програма реформе управљања јавним финансијама за период од ове до 2026. године, указујући на потребу да предузећа у већинском државном власништву буду обухваћена тим документом. ИА је на првој сједници Савјета за реформу јавне управе у новом сазиву понудила препоруке за унапређење нацрта Програма.

“С обзиром на то да у актуелној верзији Програма, проблем предузећа у државном власништву није обрађен и да се Монтенегро Wоркс, који је угашен у августу, још наводи као рјешење за проблем управљања фискалним ризицима који произилазе из рада државних предузећа, нагласили смо да је неопходно да се укључе конкретне мјере које ће се односити на ову област”, наводи се у саопштењу те невладине организације.

Додатан аргумент за то, како су рекли, лежи у чињеници да су предузећа у државном власништву у потпуности изузета из Стратегије за реформу јавне управе, на инсистирање тадашњих представника Министарства финансија и социјалног старања.

“Подсјетили смо и на чињеницу да Закон о привредним друштвима није адекватан правни оквир за регулисање рада предузећа у државном власништву и да би регулисање ове области такође требало да буде један од приоритета реформе управљања јавним финансијама”, рекли су из ИА.

Програм реформе управљања јавним финансијама, како сматрају, треба и јасно да одговори на питање да ли је регистар имовине (АРС) направљен, јер по нацрту Програма тек треба да буде, а по ријечима директора Управе за катастар и државну имовину је већ завршен почетком ове године.

“Тренутну праксу објављивања база трансакција из трезора на мјесечном нивоу је потребно предвидјети као активност која ће се унапређивати кроз спровођење Програма, гарантујући неку врсту обавезности у недостатку законске обавезе”, наводи се у саопштењу.

У ИА-у сматрају да је потребно преиспитати намјеру да се програмско буџетирање спроведе и на локалном нивоу, скупа са средњорочним буџетирањем, у тренутку када ови механизми, поготово програмско буџетирање, не функционишу ни на централном нивоу, а локални ниво има проблеме и са постојећим, линијским системом буџетске класификације.

“Сматрамо да постоје значајнији проблеми у чије рјешавање је исплативије улагати, а који се односе на пореску дисциплину општина, убирање сопствених прихода, управљање дугом, транспарентност и рационализацију расхода”, додали су из те НВО.

Финансирање и овог стратешког документа је у великој мери зависно од донаторских средстава, што и овај програм чини зависним од динамике и процедура уговарања и спровођења пројеката. Било би неопходно да кључни сегменти плана, они који се односе на најхитније ствари, финансирају из домаћих средстава.

“На сједници Савјета указали смо и на недостатак политичке одлучности да се спроведе оптимизација јавног сектора, и на потребу да се и кроз Закон о Влади, који је тренутно на јавној расправи, успоставе ограничења за честе реорганизације министарстава, које представљају велики трошак саме по себи”, закључује се у саопштењу.

]]>
04.10.2022T11:10:00 +0100 Економија https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380205/unaprijediti-reformu-upravljanja-javnim-finansijama.html
Постоји основаност да цијене струје остану исте и 2023. године https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380192/postoji-osnovanost-da-cijene-struje-ostanu-iste-i-2023-godine.html Извршни директор Електропривреде Црне Горе (ЕПЦГ) Никола Ровчанин поновио је да до краја године неће бити поскупљења струје, истичући како настављају с попустима. Кад је у питању 2023. година, каже да не зависи све од ЕПЦГ. Истиче и да планских рестрикција неће бити. Он је у емисији Линк на Радију Црне Горе рекао да ће Регулаторна агенција за енергетику (РАЕ) до краја године извршити прорачун, те да се одлука очекује и прије децембра.

"Имајући у виду све ове увозе на дневном нивоу, наплату, имајући у виду да смо ми пребродили први и други удар енергетске кризе, и да смо дошли на зелену грану када очекујемо профит, постоји основаност да се цијене задрже", рекао је Ровчанин.

Саопштио је да куповина акција те компаније од стране државе није директна државна помоћ у циљу стабилизације енергетског сектора, док је прича о губицима политички и злонамјерно тумачена у јавности. 

Подсјетио је да се прича о губицима компаније пласирала у вријеме лоших хидролошких прилика кад је ЕПЦГ увијек у својој историји увозила сличне количине струје, које су због кризе сада вишеструко веће.

"Једна пословна година у ЕПЦГ се мора посматрати 12 мјесеци. У првом и посљедњем кварталу ми имамо вишкове које извозимо и продајемо и покривамо губитке из другог и трећег квартала. То је увијек тако било", рекао је Ровчанин.

Ако хидрологија буде просјечна као за протекле три године, каже Ровчанин, имаће довољне извозне количине да покрију губитке, али и да остваре велики профит. Очекује да наставе да биљеже рекорде.

Куповину акција ЕПЦГ од стране државе оцјењује као "нешто што је добро за ЕПЦГ кроз увећање капитала".

"И једноставно на један законски начин који се не може третирати као државна помоћ, увећава се капитал и повећавају се новчани токови, што је веома значајно у времену кризе", рекао је Ровчанин.

Подсјећа да је ЕПЦГ једина компанија, не само у региону, већ и у Европи, која за вријеме енергетске кризе није имала никакву помоћ од стране државе, те да је терет кризе носила на својим лежима. 

Кад је ријеч о хидролошкој ситуацији, киша није била издашна на подручју Никшића, али је добро што је смањена потрошња у односу на љетњу сезону, па је смањена потреба за увозом.

Коментаришући испад у раду Термоелектране Пљевља, он је рекао да је ТЕ "кичма енергетског система, а сваки њен испад, па макар и на дан, доста кошта".

Ровчанин је рекао да би евентуална куповина имовине Жељезаре Никшић требало да буде заснована на закону и одређеним бизнис плановима и анализама.

"Што се тиче опште стратегије за преузимање те имовине, она је заснована на енергетском потенцијалу Жељезаре Никшић, нарочито за прикључење и изградњу соларне електране", појаснио је Ровчанин.

 

]]>
04.10.2022T10:39:00 +0100 Економија https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380192/postoji-osnovanost-da-cijene-struje-ostanu-iste-i-2023-godine.html
Жељазарци разочарани, не одустају од својих захтјева https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380134/zeljazarci-razocarani-ne-odustaju-od-svojih-zahtjeva.html Скупштина акционара Електропривреде, на којој је данас изабран нови одбор директора компаније, завршена је тако што није усвојен предлог тачке дневног реда о куповини Жељезаре. Наиме, Влада о овом питању није заузела став, а то значи да ће се о куповини фабрике одлучивати на некој од наредних скупштина акционара. Жељазарци су разочарани због такве одлуке, поручују да не одустају од својих захтјева. Избор нових седам чланова Одбора директора ЕПЦГ пао је у други план, након што је представник државног капитала у енергетској компанији Адмир Шахмановић, казао да Влада још увијек нема став поводом куповине Жељезаре.

"Користим ову прилику да упутум молбу Одбору директора да припреми приједлог одлуке и да пошаље заједно са припадајућим материјалом који се односи студију оправданости инвестиције и свим осталим документима сходно које сматрате да могу подржати и потврдити оправданост инвестиције куповине Жељезаре", казао је Адмир Шахмановић из Министарства капиталних инвестиција.

Овакав став изазвао је револт радника Жељезаре, који су испред сале чекали да се скупштина акционара ЕПЦГ заврши. Истичу да добијају опречне изјаве званичника Владе по питању рјешавања њиховог роблема.

"Премијер је рекао задњи пут кад смо се срели да није било потребе да се ставља ова тачка, то смо добро чули. А данас долази представник Владе и саопштава. Значи, ја жели да се оградим јер ми имамо једну изјаву премијера, а другу господина Шахмановића. Тако да ко у тој комуникацији не говори истину радницима жељезаре и јавности Црне Горе, то ћемо сигурно видјети у наредним данима", казао је представник радника Жељезаре Иван Вујовић.

Са друге стране, из ЕПЦГ увјеравају раднике Жељезаре да ће и даље инсистирати на куповини фабрике.

"Ми ћемо изаћи са бизнис планом и саиницијативом да се купује имовина Жељезаре. Држимо се онога што смо се договорили. Видјећемо, а мислим да ће бити добро расположење по том основу и у новом одбору директора, остало је пет старих чланова одбора", рекао је радницима Жељезаре предсједник Одбора директора ЕПЦГ Милутин Ђукановић.

Радници Жељезаре поручили су да неће одустати од протеста, све док ЕПЦГ не купи фабрику и они се врате на радна мјеста. Јутрос су се у Никшићу окупили и испред зграде основног тужилаштва, како би подржали 14 колега против којих је турска компанија Тосчелик поднијела кривичне пријаве због изласка на кров управне зграде у знак протеста.

 

]]>
03.10.2022T19:43:00 +0100 Економија https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380134/zeljazarci-razocarani-ne-odustaju-od-svojih-zahtjeva.html
На новом списку 59 блокираних компанија више https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380103/na-novom-spisku-59-blokiranih-kompanija-vise.html Централна банка (ЦБЦГ) објавила је нови списак предузећа са блокираним рачунима, на којем се налази 59 предузећа више него на претходном. На новом списку, који ЦБЦГ у складу са Законом о платном промету објављује мјесечно, налази се 19,38 хиљада компанија са евиденције Централног регистра привредних субјеката (ЦРПС) и ЦБЦГ. Од укупног броја блокираних предузећа, 3,74 хиљаде их је на евиденцији ЦБЦГ, а не налазе се у ЦРПС-у.

У складу са Законом о платном промету, обавеза ЦБЦГ је да објављује податке у вези са поступком принудне наплате и то називе компанија, односно предузетника, њихове матичне бројеве, износе блокаде рачуна и број дана непрекидног трајања блокаде.

Из ЦБЦГ су објаснили да се матични бројеви за предузетнике не објављују, јер се у Централном регистру трансакционих рачуна Централне банке, они воде по јединственом матичном броју (ЈМБ) грађана, чије објављивање није у складу са Законом о заштити података о личности.

Податке ЦБЦГ објављује једном мјесечно на интернет страници, првог радног дана по истеку мјесеца, са пресјеком стања на посљедњи дан у мјесецу, по азбучном реду назива предузећа и предузетника.

У периоду од јула 2012, када је ЦБЦГ почела да објављује податке, до 9. јануара 2014. године, подаци су објављивани у складу са тада важећим законом о платном промету у земљи и то за компаније, односно предузетнике када је блокада рачуна износила више од десет хиљада еура у непрекидном трајању више од 30 дана.

Имена компанија се објављују на сајту ЦБЦГ, www.цбцг.ме, а у циљу обезбјеђивања пуне непристрасности објављују се по азбучном реду.

]]>
03.10.2022T15:02:00 +0100 Економија https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380103/na-novom-spisku-59-blokiranih-kompanija-vise.html
Изабран нови Одбор директора ЕПЦГ, Ђукановић предсједник https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/379981/izabran-novi-odbor-direktora-epcg-djukanovic-predsjednik.html На ванредној Скупштини акционара Електропривреде изабран је нови Одбор директора, саопштено је из ЕПЦГ. За предсједника је именован Милутин Ђукановић, досадашњи предсједник Одбора директора.

Влада је предложила, а за чланове одбора су и изабрани: Иван Шарановић, Тахир Ђонбаљај, Бранкица Мосуровић, Мартин Ћаласан, Ненад Марковић, Милутин Ђукановић и Емир Струјић.

На сједници није разматрано питање о давању сагласности да се крене у куповину Жељезаре, јер је државни секретар у Министарству капиталних инвестиција Адмир Шахмановић казао да Влада није заузела став и да није у могућности да се изјасни по том питању.

Он је Одбору предложио да припреми материјал о оправданости ове инвестиције, и да га пошаље Влади.

Изјава Шахмановића наишла је на револт радника Жељезаре.

"С обзиром на то да се Влада Црне Горе, као представник већинског акционара, није изјаснила о Предлогу oдлуке о давању сагласности за покретање реализације инвестиције – куповина имовине бившег индустријског комплекса Жељезаре Никшић, тражећи од Одбора директора ЕПЦГ АД Никшић допуну назначеног предлога, то се о овом питању на данашњој Скупштини акционара није могло расправљати и гласати", саопштено је из ЕПЦГ.

 

]]>
03.10.2022T14:29:00 +0100 Економија https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/379981/izabran-novi-odbor-direktora-epcg-djukanovic-predsjednik.html
Смањена куповна моћ грађана, инфлација 15 одсто https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380077/smanjena-kupovna-moc-gradjana-inflacija-15-odsto.html Према анализи коју је направио Центар за економске и европске студије, куповна моћ грађана Црне Горе је смањена, због веома високе стопе инфлације, од чак 15 одсто. Просјечна зарада без пореза и доприноса у Црној Гори од 718 еура, колико је износила у августу, је реално нижа за 5,7 одсто у односу на јануар 2022. године. То значи да је црногорски грађанин/грађанка за 718 еура зараде из августа могао купити мање роба и услуга него за 686 еура, колико је зарада просјечно износила у јануару. Како наводе у саопштењу, разлог је веома висока стопа инфлације од чак 15 одсто, која је много већа него у Еурозони. Она је узрокована факторима са међународног тржишта, као и неадекватним мјерама фискалне политике у земљи. Уз чињеницу да је раст пензија био врло ограничен, просјечна пензија у августу је у Црној Гори такође реално смањена, за око 1,4 одсто у односу на почетак 2022. године. 

"Ово су неки од налаза из ЦЕЕС-овог Прегледа економских индикатора за прву половину 2022. године са процјеном за 2022. годину у цјелини, доступног овдје хттпс://бит.лy/3ЛXQУк1. Реални раст бруто домаћег производа, на основу званичних података је у првој половини 2022. године износио 10,3 одсто, а поред личне потрошње, на њега је највише утицала значајна промјена у залихама и извоз роба и услуга. Званични подаци показују да су инвестиције стагнирале, те да у првој половини године нијесу допринијеле расту БДП. То указује на недостатак активних инвестиционих пројеката, што потврђује и структура буџета државе у којој доминира, текућа, непродуктивна, а не инвестициона потрошња", наводе у саопштењу.

Анализом кретања кључних компоненти потрошње, процјена ЦЕЕС-а је да ће реални раст бруто домаћег производа у 2022. години бити између 5,4 и 6,5 одсто, уз услов да не буде јаких екстерних шокова. Остварење ове процјене БДП у Црној Гори у 2022, допринијело би враћању економије на претпандемијски ниво.

"На економски раст и инфлацију у 2022. ће значајно утицати и мјере фискалне политике. Пројекција да ће дефицит буџета, након ребаланса, износити преко осам одсто БДП у 2022, заједно са погоршаном пројекцијом средњорочног фискалног оквира, веома забрињава. То заправо указује да јавне финансије не могу опстати у наредној години, без мјера консолидације. Зато, имајући у виду угрожену фискалну стабилност државе и веома неповољне услове могућег задужења на међународном тржишту, Влада, умјесто што повећава текућу потрошњу, треба хитно да предложи пакет мјера за буџетске уштеде. Свако даље одлагање мјера ка смањењу огромног дефицита буџета, повећава ризик његовог финансирања и обављања основних функција државе у 2023. години.

]]>
03.10.2022T12:28:00 +0100 Економија https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380077/smanjena-kupovna-moc-gradjana-inflacija-15-odsto.html
Окупили се испред тужилаштва у знак подршке колегама https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380076/okupili-se-ispred-tuzilastva-u-znak-podrske-kolegama.html Радници Жељезаре окупили су се испред зграде Тужилаштва у Никшићу у знак подршке за 14 колега против којих је турска фирма Тосчелик поднијела кривичне пријаве због изласка на кров фабрике. Радници, како је јавила Телевизија Црне Горе (ТВЦГ), поручују да их пријаве неће поколебати.

Подсјетимо, око 100 радника никшићке Жељезаре, који су мјесецима протестовали у кругу фабрике, крајем јула радикализовали су штрајк, и попели се на кров фабрике, пријетећи да ће скочити ако се не ријеши ситуација у тој компанији.

Представник радника Жељезаре саопштио је како се надају да ће фиоке које се налазе годинама у тужилаштву бити отворене.

"Да неће бити само случај са радницима Жељезаре, јер ево прије 15 дана смо били на разговор у полицији, и већ данас почињу суђења овдје у ОДТ-у. Желимо да поручимо свима да кривичне пријаве нас неће поколебати, јер ми знамо шта бранимо", рекао је Вујовић, поручујући да неће одустати од протеста. 

]]>
03.10.2022T12:22:00 +0100 Економија https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380076/okupili-se-ispred-tuzilastva-u-znak-podrske-kolegama.html
На слатке укусе Андријевица ће морати још да сачека https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380017/na-slatke-ukuse-andrijevica-ce-morati-jos-da-saceka.html Док политичари преговарају, пројекти за које је некадашња власт тврдила да ће економски оснажити мале средине попут Андријевице, стагнирају. Тако је и са радовима на "Кући воћа" која је још прије четири године требало да буде саграђена. Умјесто хладњача за откуп воћа и погона за њихову прераду, обриси дистрибутивног центра подсјећају на неиспуњена обећања дата грађанима Андријевице.

]]>
03.10.2022T07:11:00 +0100 Економија https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380017/na-slatke-ukuse-andrijevica-ce-morati-jos-da-saceka.html
Бившим функционерима исплаћено више од шест милиона https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380015/bivsim-funkcionerima-isplaceno-vise-od-sest-miliona.html Упоредо са политичком кризом, те препуцавањима о томе како је превазићи, посљедњих дана, чак и из скупштинских клупа, често чујемо ријеч банкрот. И док грађани страхују како ће дочекати зиму, из државне касе је, за посљедње три године, бившим функционерима исплаћено више од шест милиона еура по основу функционерских накнада, које примају годину након престанка радног односа. Иако су поједине невладине организације иницирале скраћење периода у којем функционери остварују то право, даље од тога се није одмакло. Јавни функционери у Црној Гори имају право да годину након престанка функције, из буџета примају накнаду у висини плате коју су имали посљедњег мјесеца. Чак и ако су само један дан провели на тој функцији. Све то је предвиђено Законом о зарадама запослених у јавном сектору. Власти се мијењају, али не и закон.

"Ми смо данас дошли у ситуацију да, без обзира на трајање функције, јавни функционери након престанка мандата имају годину висину посљедње зараде, коју су имали. Она обухвата, осим зараде, и накнаде које функционер прима у току обављања мандата у посљедњем мјесецу, па смо имали примјере да им је исплаћивана годину дана и накнада за прековремени рад", казала је Биљана Паповић из ЦДТ-а.

Министарство финансија је само у 2022, до септембра, исплатило око милион и 400 хиљада еура за накнаде бившим функционерима по престанку функције, саопштено је ТВЦГ из овог ресора. У септембру накнаду је примило 108 бивших државних службеника. Но, у овој евиденцији нема некадашњих запослених у МУП-у, Министарству одбране, УИКС-у, Заводу за запошљавање и фондовима ПИО, здравства и рада, јер њихове зараде не обрачунава Министарство финансија, тако да је број оних који су на такозваном “бијелом хљебу” засигурно већи.

Због такве ситуације, Центар за грађанско образовање почетком године поднио је иницијативу посланицима, којом предлаже скраћење периода примања накнаде, са садашњих годину, на три мјесеца.

"То је, свакако, превелико оптерећење за буџет и ако нас већ очекује тешка економска јесен, као што кажу из Владе, ево начина на свом примјеру да покажу и да крену с ускраћивањем овако великих привилегија", рекао је Василије Радуловић из ЦГО-а.

У 2020. у 2021. исплаћено је више од четири милиона за функционере владе Душка Марковића. Само што су исплаћени, разријешена је Влада Здравка Кривокапића, чији функционери такође примају накнаде. Извјесно је да ће ускоро с радом престати и влада Дритана Абазовића, па ће и они имати то право.

"Ми ћемо сада плаћати три функционера на истој позицији, функционере владе Здравка Кривокапића, Дритана Абазовића и нове владе, нови људи који ће да дођу на ту позицију. Функционерска накнада уведена је као антикоруптивни механизам. Међутим, њен смисао је, током времена, обесмишљен, јер постоје бројне злоупотребе овог института, као што је право на накнаду, без обзира на трајање мандата", додао је Радуловић.

"То није случај у земљама региона и у упоредној пракси можемо наћи примјере гдје је ово рјешење постављено на један фер начин, па сама накнада зависи и од дужине трајања функције, па имамо примјере да од 3,6,9 или 12 мјесеци, у зависности од трајања функције, функционери имају и одређену накнаду. Она није увијек у висини цијеле зараде, некад мође бити и пола зараде коју је примао", закључила је Паповић.

А колико смо издашнији од дијела региона, говори и примјер Хрватске, гдје право на накнаду немају функционери који су разријешени или дали оставку, док им у Србији то право траје три мјесеца, односно шест за посланике.

]]>
03.10.2022T06:50:00 +0100 Економија https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/380015/bivsim-funkcionerima-isplaceno-vise-od-sest-miliona.html
"Аир Монтенегро доприноси дужем трајању сезоне и развија нова тржишта" https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/379988/air-montenegro-doprinosi-duzem-trajanju-sezone-i-razvija-nova-trzista.html Аир Монтенегро, настао у периоду пандемије и великих проблема у авио-индустрији, након само годину од првог лета успио је да, и поред бројних изазова, повеже Црну Гору са 16 различитих дестинација и отвори нова тржишта, саопштено је из компаније. "Изостанак туриста са традиционалних тржишта на које се већином ослањала црногорска туристичка привреда и комплексна геополитичка ситуација показали су да је потребна диверсификација тржишта, што је и један од циљева црногорске националне авио-компаније", наводи се у саопштењу.

Од 16 различитих градова, два су из региона и то Бања Лука и Београд док су остале линије Париз, Нант, Лион, Цирих, Франкфурт, Kопенхаген, Љубљана, Праг, Истанбул, Тел Авив, Kатовице, Јереван, Братислава и Kаиро, међу којима су и редовне чартер-линије које су имале значајан позитиван ефекат на туристичку сезону.

"За мање од годину, упркос изазовним условима на глобалном нивоу, успјели смо да отворимо нова тржишта, утростручимо број дестинација, повећамо број фреквенција на неким постојећим рутама", рекли су из Аир МОнтенегра.

Kако су навели, све то говори о важности националне авио-компаније за државу и њену економију, грађане и туристе, како током најфреквентнијих љетњих мјесеци, тако и током цијеле године.

"Драго нам је да јавност, хотелијери и представници туристичке привреде, препознају важан допринос и улогу који има национална авио-компанија у укупној привреди и да је неопходан континуитет у сарадњи и комуникацији који Аир Монтенегро настоји да додатно ојача и унаприједи у свим сегментима пословања, на општу добробит свих грађана, привреде и партнера", додаје се у саопштењу.

У циљу заједничке промоције туристичке понуде, реализовани су различлити пројекти и активности у сарадњи са Националном туристичком организацијом (НТО), локалним туристичким организацијама и хотелијерима, међу којима бројна учешћа на сајмовима у иностранству и боравак туроператора и представника медија из Чешке, Турске, као и из других земаља.

"Закупом трећег авиона типа Аирбус А320 са 180 сједишта, покренули смо бројне чартере и отворили нове линије ка дестинацијама које црногорска национална авио-компанија планира да развија и у наредним годинама. Велики број редовних чартер-линија планиран до краја октобра, чиме желимо да допринесемо дужем трајању сезоне", наводи се у саопштењу.

Из Аир Монтенегра су казали да интензивно раде на припремама за сљедећу сезону и већ сада имају велики број захтјева који ће изискивати и проширење флоте.

"На тај начин ћемо омогућити долазак већег броја туриста и отварање нових тржишта и у наредним годинама што ће имати позитиван утицај на дугорочни развој туристичке привреде", додаје се у саопштењу.

Kако су објаснили, за све те аспекте неопходно је стратешко планирање на државном нивоу, синхронизована сарадња са Аеродромима Црне Горе, инсититуцијама, надлежним министарствима и туристичком привредом које ће, у коначном, утицати да, умјесто садашњих пар мјесеци, туристичка сезона траје знатно дуже.

"Аир Монтенегро, као црногорска национална авио-компанија ће наставити да активно учествује у стратешком планирању на државном нивоу и активностима привреде како би допринијели остварењу заједничког циља- позиционирању Црне Горе као атрактивне дестинације током цијеле године", закључује се у саопштењу.

]]>
02.10.2022T19:33:00 +0100 Економија https://rtcg.me/vijesti/ekonomija/379988/air-montenegro-doprinosi-duzem-trajanju-sezone-i-razvija-nova-trzista.html