Hans Fajfer  [ DW ]

29. 11. 2025. 10:46

Mladi, ali malo manje ekstremni?

Žan-Paskal Hom je mlad, pristojan i ozbiljan. Ovaj 28-godišnjak se uglavnom oblači ležerno – no kao poslanik Alternative za Nemačku (AfD) u pokrajinskom parlamentu u Brandenburgu ponekad nosi i odelo s kravatom.

Hom je u Nemačkoj uglavnom nepoznat političar. Ali to bi brzo moglo da se promeni. On bi trebalo da preuzme važnu ulogu – da vodi novu omladinsku stranačku organizaciju koja se osniva 29. i 30. novembra u Gisenu u Hesenu.

Hom je već obećao da će omladinsku organizaciju tesno vezati uz stranku. „Želimo da budemo kovačnica kadrova za stranku“, najavio je u intervjuu za desničarski medij Junge Freiheit TV.

Dakle stranački vojnik, a ne revolucionar. „Želimo da formiramo funkcionere, nosioce poslaničkih mandata i, nadamo se, i buduće članove vlade.“

San o samostalnoj vlasti

Naredne godine u Nemačkoj predstoje važni pokrajinski izbori. A AfD već mesecima ima odlične rezultate u anketama. U poslednjim, to je najjača stranka u zemlji sa 25-27 odsto podrške – i time za procenat ili dva ispred Demohrišćana kancelara Fridriha Merca

Na istoku Nemačke je AfD ubedljivo najjača stranka. U pokrajini Saksonija-Anhalt čak može da se nada učešću u vladi nakon pokrajinskih izbora. Ondе je stranka sada toliko jaka (oko 40 odsto) da čak ni samostalna vladavina nije isključena.

Na putu ka vlasti AfD je početkom 2025. odbacila svoju tadašnju omladinsku organizaciju Mlada alternativa (Junge Alternative) koja je postala trn u oku stranačkom vođstvu kao previše ekstremna, preglasna i umešana u previše skandala.

A pošto je član u Mladoj alternativi mogao da postane i onaj ko uopšte nije bio u AfD-u, stranka nije mogla da sankcioniše nepoželjno ponašanje.

AfD se našao u problemima jer je Mlada alternativa, prema mišljenju mnogih analitičara, zbog ekstremno desnih i rasističkih kampanja bila nadomak zabrane. Održavala je kontakte s organizacijama neprijateljski nastrojenim prema Ustavu, poput Identitarnog pokreta, pa čak i s navodnim desničarskim terorističkim grupama kao što su takozvani Saksonski separatisti.

Nemačke bezbednosne službe zato su Mladu alternativu klasifikovale kao „utvrđeno desno ekstremnu“. A pošto je ta organizacija formalno bila udruženje, a ne deo stranke, zabrana bi prema nemačkom pravu bila znatno jednostavnija.

Strateški potez

Zabrana je mogla da nanese veliku štetu i samoj AfD. Jer nemačke službe i sudovi vide brojne naznake da stranka deluje protiv temeljnih načela nemačkog Ustava.

Pre svega zato što se u redovima AfD s vremena na vreme dovodi u pitanje jednak tretman ljudi u Nemačkoj, to jest stranka uvek iznova vodi kampanje protiv muslimana i useljenika.

Kritičari zato već godinama zahtevaju pokretanje postupka zabrane AfD. Da je prethodno došlo do zabrane omladinske organizacije bliske stranci, to bi tim kritičarima išlo u prilog.

Alternativa za Nemačku se godinama brani od optužbi i oštro ih odbacuje. „AfD se veoma snažno trudi da se bori protiv ove kategorizacije kao desno ekstremne i da je predstavi kao smešnu“, analizira politikološkinja Ana-Sofi Hajnce sa Univerziteta u Triru. „Ali istovremeno se boji i posledica.”

Nova organizacija stranačke omladine zato pre svega deluje kao strateški potez: pod okriljem matične stranke mogla bi da radi profesionalnije i sa stabilnijim finansijama.

„Tako će biti još više ljudi koji mogu, na primer, da pomognu AfD-u iduće godine u predizbornoj kampanji. Moći će još profesionalnije da vode kampanje na društvenim mrežama“, pojašnjava Hajnce za DW.

Hoće li omladina ostati desno ekstremna?

Zanimljivo će biti pitanje: koliko će biti mesta u novoj organizaciji za desni ekstremizam? „Ne verujem da nova omladinska organizacija neće imati kontakata s Identitarnim pokretom ili desnom ekstremnom scenom“, analizira politikološkinja Hajnce.

Primera radi, Žan-Paskal Hom je u prošlosti negovao veze s desnoekstremnim udruženjima. U jednom je čak bio na praksi. A u oktobru 2018. sastao se u Italiji s neofašistima.

Njegova pokrajinska organizacija u Brandenburgu smatra se jednom od najradikalnijih u AfD. Pojedini članovi otvoreno dovode u pitanje nemačko državljanstvo migranata – što je protivno Ustavu.

Homov odnos prema takvim optužbama ostavlja mnogo prostora za interpretaciju. U intervjuu za Junge Freiheit kaže: „Čvrsto sam uveren da su programska načela koja AfD zastupa prema spolja, kao i programska načela koja će i naša omladinska organizacija zastupati prema spolja, potpuno u skladu s Ustavom.“

Dakle, da li je sama AfD potpuno u skladu s Ustavom – ili su to samo njegove poruke prema spolja?

Hom i drugovi već imaju i ime koje priželjkuju za novu omladinsku organizaciju: Generacija Nemačka. O imenu će odlučiti osnivački stranački kongres ovog vikenda.

A mladi političari AfD imaju i glavnu temu: masovne deportacije iz Nemačke. Da ne bi prestrašili birače, političari AfD radije govore o „remigraciji“.