Filip Đorđević (Beograd)  [ DW ]

19. 07. 2025. 09:40

Pobijediti Vučića pod Vučićevim uslovima?

Okrugli sto opozicije, gdje se razgovaralo o izbornim uslovima, prošao je bez većeg interesovanja javnosti. Tema je stara, uslovi jednako loši, a na onome što je trebalo da bude okupljanje svih opozicionih aktera nije bilo najvažnijih – studenata.

Tema je bila revizija biračkog spiska. „Na kraju ove borbe čekaju nas izbori i važno je da ne budemo pasivni već progresivni i da pokušamo da makar malo popravimo izborni ambijent za taj dan“, rekao je Miroslav Aleksić, prvi čovjek Narodnog pokreta Srbije koji je pozvao na okrugli sto u srijedu.

Ipak, osim studenata, nedostajali su još neki – Demokratska stranka, koalicija Nada, vanparlamentarni pokret Kreni-Promeni, inicijativa ProGlas.

I kritike okruglog stola bile su očekivane – bez studenata, kažu mnogi, to slabo vrijedi.

Alek Kavčić, osnivač istoimene fondacije, rekao je da su studenti pokretači i nosioci talasa, te da oni ulogu pozivara za okrugli sto nisu još nikome prepustili. Zlonamjerno je, smatra Kavčić, oduzimati im inicijativu, sopstvenim istrčavanjem.

Bojan Klačar, izvršni CeSID-a, koji je bio učesnik okruglog stola, vjeruje da su studenti donijeli stratešku odluku šta su im prioriteti.

„Procjena je studenata da mogu da mobilišu javnost da izađe na izbore, bez obzira na to što su izborni uslovi nejednaki“, priča Klačar za DW.

„Drugi dio opozicionog spektra smatra da ta dva procesa ne moraju da se isključuju, što je bio između ostalog jedan od povoda za sastanak opozicije. A to je ideja da može da se radi i na izbornim uslovima i da se izađe na izbore“, dodaje Klačar.

Vučić u svakoj trci

Predstavnici vlasti su na okrugli sto takođe reagovali kako se očekivalo. Predsjednica Skupštine Ana Brnabić na Iksu je napisala da „blokadersko-zgubidanska koalicija“ može na izbore samo ako na njima ne učestvuje predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.

Njen komentar dolazi povodom navodnog dokumenta sa tog okruglog stola, koji kao „neophodni korak“ navodi odvajanje funkcije predsjednika republike od partijske kampanje.

U sve izborne trke do sada SNS je išla sa imenom Aleksandra Vučića u nazivu liste i u kampanji. I to iako se on ne kandiduje ni za poslanika, pogotovo ne na lokalnim izborima.

Dok se traljavi pregovori o izbornim uslovima razvlače godinama – povremeno uz posredovanje iz EU – kao da u opozicionoj javnosti preteže stav da od poboljšanja izbornih uslova nema ništa, i da se mora pobijediti u ovim uslovima. Kao DOS na izborima 2000. godine.

Pobjeda bez uslova?

Neka ispitivanja javnog mnjenja, koja predsjednik Vučić redovno nipodaštava, sugerišu da bi potencijalna „studentska lista“ mogla da pobijedi.

Agencija Sprint Insight objavila je da bi, u slučaju da na izborima postoje samo studentska i Vučićeva lista, ova prva pobijedila 55 prema 42 odsto.

Politikolog Aleksandar Ivković za DW kaže da je zato vladajućoj koaliciji u interesu da zadrži stvari kakve jesu.

„Na nacionalnom nivou, u situaciji kada je rezultat relativno tijesan, ne mogu se zanemariti izborni uslovi kao faktor prednosti vlasti jer upravo to može da napravi ključnu razliku“, kaže on.

No, dodaje, to ne znači da su velike šanse da se uslovi poprave. „Upravo suprotno, vlasti je sada još manje u interesu da napravi bitnije ustupke.“

Podsjeća da se opozicija dijelila na dvije kolone – one koji idu na izbore i one koji bojkotuju i to upravo zbog izbornih uslova. U korijenu toga je zabluda da je postojala realna šansa da se izborni uslovi unaprijede, kaže naš sagovornik.

„To ne znači da ne treba pokušavati postići poboljšanja gdje god je moguće – recimo, transparentnost rada RIK-a je jedna od rijetkih pozitivnih pomaka poslednjih godina – ali treba se odnositi prema toj temi uz realistična očekivanja“, zaključuje Ivković.