[ BBC ]

02. 12. 2025. 14:06   >>  14:40

Zagađenje vazduha u Srbiji i na Balkanu: Sve što treba da znate

Šta znači kada je vazduh zagađen, šta su suspendovane čestice, da li maske štite organizam od zagađenja i šta da radimo kada je vazduh zagađen - neka su od najčešćih pitanja koja se postavljaju od oktobra do marta.

Izlazite iz kuće ujutru, pred vama je gusta magla i umesto svežeg vazduha udišete nešto što liči na mešavinu dima iz tri izvora: izduvne cevi automobila, fabričkog dimnjaka i cigarete.

Na prelazu iz jeseni u zimu, društvene mreže u Srbiji iz godine u godinu preplavljuju slike smoga, dima i magle.

Merači godinama pokazuju da je vazduh zagađen širom zemlje.

Različite aplikacije pokazuju da je Beograd, glavni grad Srbije, jedan od najzagađenijih gradova u svetu.

Šta znači kada je vazduh zagađen, šta su suspendovane čestice, da li maske štite organizam od zagađenja i šta da radimo kada je vazduh zagađen.

Ovo su neka od najčešćih pitanja koja se postavljaju od oktobra do marta, kada je u toku grejna sezona.

Evo i odgovora.

Kada je vazduh zagađen?

Ukoliko vazduh ima miris i boju, onda je verovatno zagađen.

Zagađen vazduh znači da se merenjem utvrdilo da postoji veća koncentracija štetnih čestica.

Povećani nivo sumpor-dioksida, azot-dioskida, ugljen-monoksida, prizemnog ozona i suspendovanih čestica PM 2.5 i PM 10, kao i koncentracija teških metala poput arsena, olova, kadijuma i nikla ukazuju da je vazduh zagađen.

Merači pokazuju da je u vazduhu povećana koncentracija ovih materija u periodu od oktobra do aprila, a naročito u mesecima kada je grejna sezona u jeku.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, zagađenju vazduha najviše doprinose mala individualna ložišta (75 odsto), industrija (30 odsto) i drumski saobraćaj (šest odsto).

• Da li je ranije vazduh bio čistiji
• Šta znači kad je zagađenje vazduha u ljubičastom
• Batut: Kako se zaštititi od zagađenja vazduha

Pored sezone grejanja, ovo su ostali zagađivači vazduha u Srbiji i na Balkanu:

• stare termoelektrane koje nisu obnovljene (najviše u Srbiji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu)

• aluminijumski kombinati i zastareli industrijski kapaciteti u Crnoj Gori

• čelična industrija u Makedoniji

• nelegalna seča drva i trovina preko granica (u celom regionu)

• odlaganje industrijskog otpada

• insistiranje na izgradnji malih hidroelektrana, koje prete da unište reke i male slivove

Izvor: Centar za ekologiju i održivi razvoj - CEKOR

Koliko je zagađen vazduh opasan?

Izloženost aerozagađenju je povezana sa velikim brojem akutnih i hroničnih bolesti, rekla je doktorka Slavica Plavšić, specijalistkinja za plućne bolesti za BBC na srpskom.

Ona kaže da zagađenje vazduha može da izazove obične iritacije kao što su kašalj, suzenje i svrab u očima, ali i ozbiljne bolesti, pa čak i smrt.

„Zagađenost vazduha je posle pušenja najčešći uzrok pojave karcinoma pluća", objasnila je Plavšić.

U danima visoke zagađenosti vazduha, navodi, učestaliji su srčani i moždani udari, a može doći i do pojave ili pogoršanja stanja kardiovaskularnih bolesti i različitih oštećenja centralnog nervnog sistema.

Od metaboličkih bolesti, kao posledica najčešći je dijabetes, dodala je.

Najosetljivije grupe su deca, trudnice, hronični bolesnici i stariji.

• Kako zagađenje vazduha utiče na ljudsko telo
• Ko i kako meri zagađenje vazduha u Srbiji
• Pratite nivo zagađenosti vazduha preko mobilnog

Pri velikoj zagađenosti lekarima se među prvima javljaju pacijenti sa simptomima bronhitisa, pogoršanjem hronične opstruktivne bolesti pluća i bronhijalne astme.

„Ali većina ljudi ne umre zbog problema sa plućima, nego zbog srčanog ili moždanog udara kao direktne posledice oštećenja krvnih sudova i posledičnih tromboza", rekla je specijalistikinja.

Upravo zbog toga, dodaje, veoma je teško dokazati da je aerozagađenje uzrok smrti.

Tek je 2020. godine, u Velikoj Britaniji prvi put zagađenje vazduha navedeno kao jedan od uzroka smrti, kod devetogodišnje devojčice koja je umrla nakon napada astme.

Presuđeno je da je aerozagađenje doprinelo njenoj smrti 2013. godine, a istraga je pokazala da je bila izložena „prekomernom" nivou zagađenja.

Utvrđeno je da je nivo azot-dioksida u blizini njene kuće prevazilazio ograničenja koja su propisale Evropska unija i Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Pogledajte video: Kako zagađenje utiče na zdravlje

Šta su PM2.5 i PM10 čestice?

Kako je ranije za BBC objasnio doktor Andrej Šoštarić, radi se o suspendovanim česticama, odnosno čvrstoj materiji koja se nalazi u vazduhu.

U pitanju su takozvane lebdeće čestice ili, kako se to često naziva - „sitna prašina".

Suspendovane čestice mogu biti prirodnog i antropogenog porekla.

Antropogene nastaju kao posledica nekompletnog sagorevanja fosilnih goriva.

Pre svega je reč o kućnim i individualnim ložištima gde se sagorevaju čvrsta goriva poput uglja i drva, ali i dizel motorima.

PM 10 znači da su to čestice manje od 10 mikrometara u aerodinamičnom promeru.

Kako se meri zagađenost vazduha?

Agencija za zaštitu životne sredine skuplja podatke o zagađenju vazduha sa mernih stanica širom Srbije.

Na sajtu Agencije se objavljuju podaci sa 67 mernih stanica.

Uz srednje godišnje vrednosti, prate se prekoračenja dnevnih i satnih graničnih vrednosti pojedinih zagađivača.

Agencija za zaštitu životne sredine kvalitet vazduha označava sa pet boja i toliko različitih klasa u zavisnosti od vrednosti koncentracija pojedinih zagađujućih materija.

Kvalitet vazduha može biti odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen i označava se zelenom, plavom, žutom, crvenom i ljubičastom bojom.

Ljubičasta je namenjena jako zagađenom vazduhu, dok se zelenom označava vazduh odličnog kvaliteta.

• Zagađenje vazduha usporava razvoj pluća kod dece
• Zagađenje vazduha u Srbiji - šta može da se popravi
• Kako se zaštititi od uticaja smoga

Šta se meri u Srbiji, a šta u EU?

Agencija za zaštitu životne sredine svakodnevno meri količine čestica sumpor-dioksida, PM 10, azot-dioksida i kobalta i na osnovu toga određuje kvalitet vazduha.

Skala na osnovu količine čestica u mikrogramima po metru kubnom vazduha:

zelena (odličan) - sumpor-dioksid 0-100, azot-dioksid 0-40, kobalt 0-5.000, PM 10 0-20

plava (dobar) - sumpor-dioksid 100,1-200, azot-dioksid 40,1-100, kobalt 5.001-10.000, PM 10 20,1-40

žuta (prihvatljiv) - sumpor-dioksid 200,1-350, azot-dioksid 100,1-150, kobalt 10.001-20.000, PM 10 40,1-50

crvena (zagađen) - sumpor-dioksid 350,1-500, azot-dioksid 150,1-400, kobalt 25.001-50.000, PM 10 50,1-100

ljubičasta (jako zagađen) - sumpor-dioksid >500, azot-dioksid >400, kobalt >50.000, PM 10 >100

Koncentracija PM čestica, sumpor-dioksida, azotnih oksida i prizemnog ozona - standardi su Evropske Unije kada je merenje zagađenja vazduha u pitanju.

Veliki deo mernih stanica Agencije za zaštitu životne sredine, kao i privatnih mernih stanica - očitava ove podatke.

Evropska agencija za životnu sredinu meri količine čestica PM 2.5, PM 10, azot-dioksida, sumpor-dioksida i ozona.

Na osnovu količine čestica u vazduhu se formira šestostepena skala - svaki stepen zagađenja označen je drugom bojom.

Skala na osnovu količine čestica u mikrogramima po metru kubnom vazduha:

plava (odličan) - PM 2.5 0-10, PM 10 0-20, azot-dioksid 0-40, ozon 0-50, sumpor-dioksid 0-100

zelena (prihvatljiv) - PM 2.5 10-20, PM 10 20-40, azot-dioksid 40-90, ozon 50-100, sumpor-dioksid 100-200

žuta (srednje zagađen) - PM 2.5 20-25, PM 10 40-50, azot-dioksid 90-120, ozon 100-130, sumpor-dioksid 200-350

crvena (zagađen) - PM 2.5 25-50, PM 10 50-100, azot-dioksid 120-230, ozon 130-240, sumpor-dioksid 350-500

bordo (vrlo zagađen) - PM 2.5 50-75, PM 10 100-150, azot-dioksid 230-340, ozon 240-380, sumpor-dioksid 500-750

ljubičasta (ekstremno zagađen) - PM 2.5 75-800, PM 10 150-1.200, azot-dioksid 340-1.000, ozon 380-800, sumpor-dioksid 750-1.250

Koji su najzagađeniji gradovi u Srbiji, Evropi i svetu?

Na osnovu dnevnih merenja ne može se odrediti koji grad je najzagađeniji, rekli su iz Agencije za zaštitu životne sredine za BBC na srpskom.

„Ne postoji kriterijum za najzagađeniji grad, već se prema zakonskim odredbama vrši ocenjivanje kvaliteta vazduha", kaže Milenko Jovanović, direktor Odeljenja za kontrolu vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine.

Međutim, najviše štetnih čestica se tokom zimskog perioda izmeri u Beogradu, Pančevu, Smederevu, Nišu, Valjevu, Subotici i Boru.

• Zagađenje vazduha „škodi inteligenciji"
• Kako nastaje magla i zašto nas od nje podilazi jeza
• Sarajevo najzagađenija prestonica sveta, još balkanskih gradova u vrhu

Koje se maske koriste kada je vazduh zagađen i koliko pomažu?

Hirurške maske koje nam pružaju zaštitu od virusa korona, mogu da spreče udisanje krupnijih čestica.

Međutim, doktorka Slavica Plavšić, specijalistkinja za plućne bolesti, za BBC na srpskom je rekla da udisanje toksičnih gasova mogu da ublaže samo nano maske.

„One su znatno skuplje od hirurških i često ih nema u apotekama.

„Prijatne su za nošenje jer su napravljene od tkanine i imaju filtere, a pacijenti sa plućnim bolestima otežano dišu sa maskama od poliestera", navela je Plavšić.

Preporučuje da osetljive grupe, deca, trudnice i starije osobe ne izlaze napolje kada je velika zagađenost, jer je vazduh u zatvorenom prostoru često čistiji.

„Takođe bi trebalo da izbegavaju jako prometne i zagađene ulice i delove grada.

„Svakako je nemoguće zaštiti se u potpunosti, jer se upijanje štetnih materija vrši i preko kože", rekla je.

• Zagađenje vazduha - kako tihi ubica utiče na vaše zdravlje
• Da li od zagađenja vazduha gubimo čulo mirisa
• Zagađen vazduh jedan od uzroka preranog puberteta devojčica

Kako rade prečišćivači vazduha?

Sve je više potražnje za kućnim prečišćivačima vazduha.

U Srbiji su u ponudi dva osnovna tipa ovih uređaja: pasivni i aktivni.

Pasivni prečišćivač uvlači vazduh u uređaj, provlači ga kroz filtere i očišćenog vraća u prostoriju.

Aktivni automatski prečišćavaju vazduh koji puštaju u prostoriju.

Pogledajte video o prečišćivačima vazduha: Kako rade i štite li zdravlje

Koja je razlika između smoga i magle?

„Magla je kondenzovana vodena para, koja se javlja pri tlu, u prizemnom sloju atmosfere.

„Kada se ukombinuju odgovarajuća količina vodene pare i odgovarajuća temperatura, dolazi do stvaranja magle, pri čemu je neophodno da nema jakog vetra", objasnio je Vladan Ducić, profesor klimatologije na Geografskom fakultetu u Beogradu, za BBC na srpskom.

Ako se u magli nalaze zagađujuće supstance, onda je reč o smogu.

„Razlika je i u nijansi - pravi smog je tamnije boje, a čista magla je mlečne boje", pojasnio je Ducić.

Reč smog potiče od kovanice nastale od dve engleske reči „smoke" - dim i „fog" - magla.

Pogledajte i video o Gorjanu koji meri zagađenje vazduha u Skoplju

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Iz peći u pluća: Kako grejna sezona doprinosi zagađenosti vazduha
• Pet načina da poboljšate kvalitet vazduha u prostoriji
• Život pored termoelektrane u Tuzli: 'Ovde je normalno ako dođeš do pedesete i onda umreš'
• Zagađenje vazduha usporava razvoj pluća kod dece
• Srbija i zagađenje vazduha: „Selim se iz Bora, ne mogu da dozvolim da mi truju decu"
• Šta može da bude opasno u dimu, šta su dioksini i furani