Kristina Kljajić - BBC novinarka  [ BBC ]

14. 11. 2025. 07:52   >>  09:30

'Još samo ovaj put i prestajem': Postoji li zavisnost od šećera

Izbacivanje slatkiša i konditorskih proizvoda je važan korak ka zdravijoj ishrani, ali nekada mukotrpan. Ipak, šećer često unosimo i „skriveno".

Slatkiši su oduvek moj najtoksičniji odnos.

Pre mesec dana sam odlučila da ćemo šećer i ja zauvek raskrstiti.

Nije mi bilo nimalo lako.

Od malena sam posle svakog obroka „morala" da uzmem makar kockicu čokolade (a često i po nekoliko tabli, da se ne lažemo).

Slatko je uvek bilo tu: uz učenje, uz stres, uz radost.

Međutim, ovog puta rešila sam - nema više ponoćnih dostava palačinki sa kremom, nema čokoladica na poslu, nema torte na proslavama, pa čak ni šećera u kafi.

Ovo je moj mali dnevnik odvikavanja od šećera i pokušaj da raskinem sa najslađom „zavisnošću".

„Unos šećera ne može da se poistoveti sa unosom psihoaktivnih supstanci koje izazivaju zavisnost o kojoj mi govorimo u klasičnoj medicinskoj terminologiji", kaže endokrinološkinja Nataša Rajković za BBC na srpskom.

Ipak, konzumiranje šećera podiže nivo dopamina i time pokreće osećaj zadovoljstva, sličan osećaju posle unosa nekih psihoaktivnih supstanci, dodaje.

Dopamin je neurotransmiter, što znači da je to hemikalija koja prenosi poruke među nervima u mozgu.

Šećeri se dodaju nekoj prerađenoj hrani da bi bila ukusnija, masnija i „izdašnija", a njihov uticaj nije samo na nepce, već i na mozak.

Zbog snažne stimulacije centra nagrade, naučnici decenijama raspravljaju da li je moguće razviti zavisnost od šećera.

Istraživanja sprovedena u poslednjih pet godina pokazala su da ishrana sa više od 150 grama šećera dnevno smanjuje osetljivost na insulin i povećava rizik od povišenog krvnog pritiska i holesterola.

„Problem nije samo što šećer utiče na nivo insulina, već i što može da dovede do pojave dijabetesa", objašnjava nutricionista Đorđe Pejić za BBC na srpskom.

„Velike količine slatkiša utiču na metabolizam masnih kiselina i triglicerida, a to može da uzrokuje povišeni holesterol, masnu jetru i poremećaj metabolizma", dodaje.

Dijabetes, ili šećerna bolest, hronični je poremećaj metabolizma koji nastaje kada telo ne proizvodi dovoljno insulina ili ga ne koristi efikasno.

Insulin je hormon koji reguliše nivo šećera (glukoze) u krvi.

Svetska zdravstvena organizacija 14. novembra obeležava dan dijabetesa, bolesti koja pogađa ljude različite starosne dobi - od detinjstva do starosti.

• Emocionalno prejedanje: „Začaran krug pun krivice”
• Da li hrana za dušu stvarno ima moć da nas uteši
• Zašto sva hrana za utehu nije ista

Dan prvi: U kakvoj su vezi šećer i dopamin?

Prvog dana sam uglavnom jela povrće i pila vodu.

Izbegavala sam kafu, da ne bih došla u iskušenje da je zasladim.

Oko podneva je počela nervoza.

Šetala sam po kancelariji, gledala u kutiju sa keksom na stolu.

Neko od kolega je rekao da ide do prodavnice i pitao me želim li nešto slatko.

„Želim sve", pomislila sam u sebi.

„Ne hvala, izbegavam slatkiše ovih dana", izgovorila sam naglas, i osetila nezadovoljstvo.

Kada jedemo šećer, osećamo uživanje, jer saharoza aktivira receptore slatkog ukusa u ustima, kaže Pejić.

„Kad smo izloženi stimulansu nagrade, mozak reaguje tako što luči dopamin, ali vrlo brzo ulazimo u taj začaran krug, jer želimo opet da dođemo do tog zadovoljstva kao kad smo uzeli šećer", dodaje on.

Eksperimenti i na životinjama i na ljudima pokazali su koliko snažno šećer aktivira puteve nagrađivanja, pisao je ranije BBC.

Šećer može da ih aktivira bilo da se oseti u ustima ili luči u krvotok, što su pokazala istraživanja na miševima.

„Postoji određena vrsta tolerancije na unos ugljenih hidrata i zato su nam potrebne veče količine da bismo dobili efekat zadovoljstva", kaže Rajković.

Ugljeni hidrati su ključni deo ishrane za energiju telu, a ima ih u namirnicama poput hleba, žitarica, voća, povrća i mlečnih proizvoda.

„U retkim situacijama kod ljudi koji imaju insulinsku rezistenciju, unos šećera može da dovede do pada šećera u krvi i neophodnosti da opet unese nešto slatko, što podseća na fizičku zavisnost od slatkiša", kaže doktorka.

Ali, nastavlja, samo podseća i nije identična fizičkoj zavisnosti od psihoaktivnih susptanci.

Insulinska rezistencija je metabolički poremećaj u kojem ćelije postaju neosetljive na insulin, hormon koji reguliše nivo šećera u krvi.

Upravo su insulinska rezistencija i slabiji kvalitet ćelije pankreasa koja proizvodi insulin razlog za nastanak dijabetesa tipa dva ili šećerne bolesti, kaže doktorka Rajković.

Dijabetes tipa dva, često nazivan i dijabetesom odraslih, česta je bolest kod koje dolazi do nemogućnosti i organizma da odgovarajuće iskoristi šećer u organizmu.

Simptomi su uglavnom pojačana žeđ, učestalo mokrenje i stalna glad.

Veliki unos hrane bogate ugljenim hidratima kao što su slatkiši, hleb, pite, peciva utiču na razvoj insulinske rezistencije čiji sledeća faza može da bude i dijabetes tipa dva, dodaje ona.

„Neki ljudi imaju slabiji kvalitet ćelije pankreasa koja luči insulin.

„Ako povećano unose šećer duže vreme, onda pankreas gubi kapacitet za lučenje insulina i dolazi do razvoja šećerne bolesti", kaže endokrinološkinja.

Pankreas, ili gušterača, jeste žlezda koja se nalazi iza želuca i ima dve glavne funkcije: lučenje enzima za varenje u tanko crevo i lučenje hormona poput insulina i glukagona u krv.

• Prejedate se zbog stresa? Niste jedini
• Šta stres čini telu i kako može da bude koristan
• Kako da preokrenete anksioznost u vlastitu korist

Dan dva: Šta se dešava u našem telu kada se izbaci šećer?

Sledećeg dana čekala su me nova iskušenja.

Prvo je bila torta koju je doneo kolega.

Gledala sam šlagasti slatkiš na stolu i slušala druge da komentarišu kako je ukusan.

Izdržala sam nekako, malo me je bolela glava i bila sam umorna.

I zavidela sam svima koji su uživali u tom slatkišu.

Drugi težak zadatak je bio - ne jesti posle izlaska u grad.

Dok su moje drugarice poručivale brzu hranu punu namaza i dodataka (takođe punih šećera), stajala sam udaljena nekoliko metara od njih.

Osetila sam glad i zavist - opet.

Smanjenjem unosa šećera smanjuje se i unos kalorija što može da pomogne kod gubitka kilograma.

Ipak, javljaju se određene fizičke smetnje kao što su loše raspoloženje, anksioznost, mentalna zamagljenost i žudnja za hranom, uz glavobolje, zamor i vrtoglavicu.

Razlozi tih nuspojava do sada nisu do kraja objašnjeni.

Ovo je takozvana „šećerna apstinencijalna kriza."

Smanjenje dopamina bi moglo da utiče na više moždanih sistema odjednom, što izaziva neprijatnost - mentalnu i fizičku.

Jedno istraživanje na gojaznim adolescentima pokazalo je jasne simptome apstinencije i pojačanu žudnju kada bi prestali sa unosom šećera.

To znači da izbacivanje šećera iz ishrane može da bude veoma neprijatno, i mentalno i fizički, kaže Pejić.

„Kao i kod bilo koje druge promene ishrane, ključno je istrajavanje.

„Važno je, međutim, prihvatiti i da šećer nije sam po sebi loš, već da ga samo treba jesti umereno, uz zdravu ishranu i vežbu", dodaje on.

Slatkiši su sastavni deo ishrane Beograđanina Jakova Ponjavića još od detinjstva.

„Kad sam kao mali odlazio kod babe u selo, često sam, ako ne bi bilo ničeg slatkog, jeo kocke šećera", kaže on.

Vremenom je naučio da šećer može loše da utiče na fizičko zdravlje, ali i na raspoloženje i rešio je da promeni navike.

„Bilo je teško, ali sam se osećao mnogo bolje.

„Ipak, posle nekog vremena malo po malo, opet sam u ishranu vratio slatkiše i šećer u drugim oblicima."

Kako šećer utiče na telo?

Prekomeran unos rafinisanog šećera utiče na:

• povećanje telesne težine
• poremećaj crevne flore
• odnos između „dobrih" i „loših" bakterija
• hormonsku ravnotežu
• metaboličko zdravlje

Izvor: Harvard Medical School

• Može li hrana da poboljša vaš seksualni život
• Da li je crna čokolada stvarno zdrava
• Zašto ljudi gledaju kako drugi „tamane" sve iz tanjira

Koji sve šećeri postoje?

Vrste šećera mogu se podeliti na jednostavne (sastoje se od jednog molekula) i složenije (imaju više molekula).

Među najčešćim jednostavnim šećerima su glukoza, fruktoza (voćni šećer), saharoza, laktoza (mlečni šećer) i maltoza.

Glukoza je osnovni oblik šećera u ljudskom telu.

Ima je u voću, medu i povrću.

Stoni šećer, poznat kao saharoza, može da se pronađe u šećernoj trsci, šećernoj repi, dok su glukoza i fruktoza glavni sastojci meda.

Maltoza se često koristi u proizvodnji piva i drugih fermentisanih proizvoda, a ima je u žitaricama, poput ječma.

„Različiti šećeri imaju različiti glikemijski indeks", kaže nutricionista Pejić.

Glikemijski indeks (GI) je vrednost koja pokazuje koliko brzo namirnica podiže nivo šećera u krvi posle konzumiranja, a kreće se na skali od 0 do 100.

„Namirnice sa više fruktoze, imaju manji glikemijski indeks što znači da se lakše razlažu u organizmu", dodaje on.

Ipak, bez obzira na to koji tip šećera je u pitanju, oni imaju visoku energetsku vrednost, dodaje.

„Razlika je samo u glikemijskom indeksu.

„Jednostavno, malina će manje, a banana više da podigne novi šećera u krvi", dodaje Pejić.

Dan treći: Kako smanjiti unos šećera?

Na tržištu se sve češće mogu naći zaslađivači koji se promovišu kao prirodni i zdraviji, poput agave ili javorovog sirupa, kaže nutricionista.

„Ipak, njihova hemijska struktura vrlo je slična običnom šećeru i organizam ih na sličan način metaboliše.

„Ti zaslađivači nisu potpuno bezopasni, samo se drugačije marketinški predstavljaju", dodaje Pejić.

Ipak, kokosov šećer, koji ima najniži glikemijski indeks među prirodnim zaslađivačima, može da bude jedna od zamena.

„U maloj količini neće značajno podići nivo insulina, a sadrži i nešto biljnih vlakana, što ga čini najmanje štetnim u poređenju sa ostalima", dodaje on.

Izbacivanje slatkiša i konditorskih proizvoda najvažniji je korak ka zdravijoj ishrani, poručuju sa Harvarda.

Ipak, šećer često unosimo „skriveno".

„Uvek treba čitati deklaracije, jer se šećer nalazi i u namirnicama koje ne doživljavamo kao slatke, poput hleba, umaka, kečapa i majoneza", kaže Pejić.

Sve što ima „više od pet grama šećera na 100 grama proizvoda ne spada u najzdravije opcije".

Najčešće „zamke" su grickalice, namazi, gotovi sosovi i preliv​i, kao i industrijski pekarski proizvodi.

„Idealno bi bilo da se proizvodi sa većom količinom šećera konzumiraju najviše jednom u tri dana, uz uravnoteženu ishranu", kaže Pejić.

Problem je, dodaje, što se retko ostane samo na jednoj kockici čokolade.

„Šećer remeti hormone leptin i grelin, koji kontrolišu osećaj gladi i sitosti.

„Zbog toga mozak posle unosa većih količina šećera ne registruje sitost na vreme".

Tako se može upasti u začarani krug.

„Jedemo više nego što smo planirali, a glad se brže vraća", zaključuje nutricionista.

Da ne bi osećao nervozu i uznemirenost, 45-godišnji Zoran Janković vrlo retko preskoči slatkiše tokom dana.

Nekad i dan započinje tako.

„Nekoliko puta mi se desilo da sam jeo tortu ili čokoladu za doručak", kaže za BBC.

I kod mene je slično.

Sledećeg jutra za doručak sam poručila palačinke s kremom i keksom.

Bio je vikend, bilo je devet sati ujutru i više mi nije bilo stalo do odlučnosti.

Još samo ovaj put, rekla sam sebi, a posle možda mogu da potražim neke zdravije opcije.

A možda sam samu sebe lagala (opet).

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Dve kockice crne čokolade svaki dan - ukusno, a dobro za zdravlje
• Šta se dešava vašem mozgu kad iz ishrane izbacite šećer
• Tamna strana čokolade: Koliko kakao utiče na životnu sredinu
• Sladoled: Kako uspeva da nam prevari mozak i ko ga je uopšte izmislio
• Šta ultraprerađena hrana radi našem telu
• Ishrana za spasavanje života, planete i svih ljudi na svetu
• Pelivani i slatkiši: Kako su rvači postali poslastičari