- Hronika
- Eurosong
- Kolumne
-
Radio
- Izdvajamo
-
Emisije
- Novosti dana
- Dokumentarni program
- Pop top
- Europuls
- Zrno po zrno
- Radio ordinacija
- Kulturna panorama
- Zelena priča
- Epoleta
- +382
- Spona
- Svijet jednakih šansi
- Matica
- Život po mjeri čovjeka
- Link
- Izokrenuti svijet
- Koracima mladih
- Moja profesija je...
- Sportski program
- Kulturno-umjetnički program
- Koracima prošlosti
- Naučno-obrazovni program
- Muzički program
- RCG
- R98
- Programska šema
- Trofej Radija Crne Gore
- Frekvencije
- Radio drama
11. 12. 2024. 14:56 >> 15:39
Šta je astma i kako se sa njom živi u Srbiji
Od ove hronične bolesti disajnih organa pati više od 300 miliona ljudi širom sveta, dok su procene stručnjaka da je deset odsto stanovnika Srbije pogođeno, iako zvaničnih podataka nema.
Ramena počinju da se pribijaju uz vrat, telo ne može da se uspravi, grči se i naginje napred u refleksnom pokušaju da se izbori za malo vazduha.
Ovako spolja izgleda astmatični napad 31-godišnje Milice Jovanović iz Beograda, koja se sa ovom hroničnom respiratornom bolešću bori od ranog detinjstva.
Unutrašnji osećaj često je još strašniji.
„Bronhije u mojim plućima se stegnu, smanji im se obim, pa ne samo da ne možeš da udahneš, već ni da izdahneš kako treba.
„Tada počne da mi se vrti u glavi, kreće strašna nervoza, histerija, reagujem na sve, smeta mi čak i kako neko diše, što nažalost ne mogu da kontrolišem", prepričava ova filološkinja za BBC na srpskom.
Miličin slučaj nije redak, jer od astme boluje više od 300 miliona ljudi u svetu, a svake godine premine više stotina hiljada ljudi zbog uzroka povezanih sa tom bolešću, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Zdravstvene probleme povezane sa astmom oseća i oko 10 odsto stanovnika Srbije, procenjuju stručnjaci, ali zvanični podaci i registar obolelih ne postoje.
U osnovi ove hronične bolesti je neki vid zapaljenja bronhija pluća koji izaziva spazme, stezanje u grudima, kašalj, sviranje u grudima, poznato i kao „vizing", i osećaj gušenja, kaže pulmološkinja Tatjana Radosavljević za BBC na srpskom.
„Astma je reverzibilna bolest, što znači da adekvatnom terapijom posle napada može da se potpuno povuče i razlikuje se od hroničnih opstruktivnih bolesti, kod kojih su promene u bronhijama i plućima stalne.
„Ali, kada astmatičar ima problem, onda je taj problem zaista veliki, dok u momentima kada nema napad, on živi potpuno normalno", objašnjava doktorka Radosavljević.
Pogledajte video o astmi
Detinjstvo bez daha
Detinjstvo sa astmom je za Milicu i njene roditelje često bilo traumatično iskustvo, jer nije umela da objasni kako se oseća.
„Pričala mi je mama da su znali da kreće napad zato što sam rukama razvlačila majicu pošto nisam imala vazduha - bio je to moj način da im objasnim.
„Kako sam bila starija, simptomi su se najviše javljali sa naglim promenama vremena i uvek sam osećala da će doći do gušenja ili spazma, pa sam tokom proleća i jeseni završavala u bolnici svako treće ili četvrto veče", seća se danas.
Pošto inhalatori kod kuće nisu pomagali, u bolnici bi dobijala injekcije, intravenske terapije i kiseonik, kaže Milica.
„Kada je napad bio blaži, dobijala bih samo injekciju, ako je srednje jačine i intravensku terapiju kortikosteroidima, a kod najjačeg spazma bi mi stavljali i masku za kiseonik.
„Tako bi mi momentalno popustio napad, pa bi moja inhalacija mogla da deluje", priča ova Beograđanka.
Iako pogađa ljude svih uzrasta, astma je najčešća hronična bolest koja se javlja kod dece i uzrok je najvećeg broja hospitalizacija i odsustva sa nastave u školskom uzrastu, navodi se na sajtu Pedijatrijskog respiratornog udruženja Srbije.
Baš u tom periodu, kada je imao osam godina, sa astmom se prvi put sreo i Veroljub Zmijanac.
Pored dijagnoze astme, lekari su ustanovili i da je alergičan na prašinu, grinje i polen, te je cvetanje ambrozije krajem leta izazivalo napade, kaže za BBC na srpskom.
„Kao mali sam imao osećaj da ne mogu da dišem. Ne da me je budilo noću, nego nekad nisam uopšte mogao da spavam i morao sam u bolnicu.
„Kako sam rastao, to je više bilo škripanje, sviranje u grudima, neprijatan osećaj, ali slabiji nego pre", kaže 41-godišnji preduzetnik i organizator sportskih događaja iz Beograda.
Dva puta godišnje bi odlazio na bolničko lečenje tokom „cele osnovne škole", dodaje.
- Pronađen prvi lek protiv napada astme posle pola veka
- Astma: Naučnici pronašli novi uzrok oštećenja pluća
- Upala pluća: Od bezazlene do smrtonosne bolesti
Koje vrste astme postoje?
Tipovi astme dele se na osnovu onoga što je izaziva, a najčešća je alergijska, poput Zmijančeve.
Utvrđuje se merenjem imunoglobulina E, alergijskog faktora u krvi, čije više vrednosti ukazuju na ovaj tip astme.
Izazivaju je alergeni, poput polena trave, drveća ili korova, grinje, prašina, dlaka ili perje, kaže pulmološkinja Radosavljević.
„Svi pobrojani alergeni mogu da izazovu reakciju organizma, koji luči tkivnu tečnost, koja kasnije dovodi do grča bronhija i napada astme.
„Javlja se i kod dece i kod odraslih, a može čak i kod ljudi sa 60 ili 70 godina, koji nikada ranije nisu imali astmu", objašnjava.
Nealergijske astme uglavnom nastaju kod dece koja su preležala različite infekcije, čak i u prvim danima života.
Izazivači mogu da budu i lekovi poput aspirina ili ibobrufena.
„Kod nekih ljudi može da dođe do reakcije ili gušenja, to se zove aspirinska astma i može čak i loše da se završi", kaže Radosavljević.
Astma može da bude uzrokovana profesijom kod pacijenata koji na poslu dolaze u dodir sa materijama koje iritiraju bronhije.
„Oni napade dobijaju samo kada rade, ranije je bila karakteristična za zaposlene u rudnicima, odgajivače golubova ili one koji rukuju različitim lepkovima", objašnjava.
Takozvana astma na napor se javlja posle većeg fizičkog zamaranja.
Prema stepenu ozbiljnosti i učestalosti napada, astma se deli na lakšu, srednje tešku i tešku, koja nekad može da bude i opasna po život.
„Kod lake astme napadi su relativno retki, kod teške primena lekova retko pomaže, napadi gušenja su dosta česti, a kada ih prati i gubitak svesti, onda govorimo o astmi opasnoj po život.
„Najteži oblik astme se javlja kod pacijenata čiji napadi gušenja traju satima, potom i više od jednog dana, i to se zove astmatični status.
„Ti pacijenti moraju hitno da se smeštaju u bolnicu, jer ako se ništa ne preduzima, napad može da dovede i do smrti", kaže doktorka.
Šta odmaže, a šta pomaže astmatičarima?
Na javljanje ili pogoršanje astme utiču spoljni i unutrašnji faktori, navodi Institut za plućne bolesti Vojvodine.
Spolji uzroci su:
- zagađenje vazduha;
- globalno zagrevanje;
- promena klimatskih faktora;
- urbanizacija;
- veća prisutnost alergena i polena u vazduhu.
Unutrašnji uzroci su:
- genetska predispozicija;
- način života;
- ishrana;
- pušenje;
- učestalost infekcija;
- prekomerna upotreba antibiotika;
- vakcinacija;
- gojaznost;
- smanjena fizička aktivnost;
- prekomeran boravak u zatvorenom.
„Kasna jesen i zima su važili za periode kada imamo više pacijenata sa astmom u ordinacijama, ali to pravilo se polako gubi, jer astma može da se javi tokom cele godine.
„Nagle promene vremena i atmosferskog pritiska loše utiču na zapaljenje bronhija, pa i tada ima više problema za astmatičare čije su bronhije preosetljive", kaže pulmološkinja Radosavljević.
Milica Jovanović primetila je da joj smeta kada oseti u vazduhu smog od loženja tokom zime.
„Neće izazvati napad, izlazim normalno, ali se zadišem, počnem da dišem na usta, može da dođe do bola u grlu i ne mogu da hodam brzo kao inače", priča.
Smetaju joj i prostori u kojima ima duvanskog dima.
„Mogu da sedim neko vreme, ali onda počinjem da čujem pluća i shvatim da jednostavno moram da izađem", kaže Milica.
Tokom godina je prepoznala i dva načina da pomogne sebi, pored terapije.
„Od malena su mi preporučivali češći odlazak na more i izloženost jodu, pomaže mi, pluća mi tamo drugačije rade, a naučila sam i da dišem iz stomaka na časovima pevanja.
„Ali sebi i odmažem time što imam prekomernu kilažu, koja jako utiče na težinu napada, jer se na osnovu kilograma određuje količina leka", kaže.
- Kako zagađenje vazduha utiče na ljudsko telo
- Sarajevo najzagađenija prestonica sveta, još balkanskih gradova u vrhu
- Zašto cela Srbija kija, kašljuca i trlja oči
Lečenje astme u Srbiji i svetu
Uspostavljanje dijagnoze nije lak zadatak za lekare.
Kada nemaju napad, astmatičari imaju „potpuno normalne nalaze", kaže pulmološkinja Radosavljević.
Do 1980-ih su korišćeni lekovi za širenje bronhija koji su pomagali samo tokom napada, ili su kortikosteroidi davani intravenski.
Potom su lekari počeli da prepisuju inhalatore sa kortikosteroidima, ili „zaštitne pumpice", koje se redovno koriste i utiču na uzrok, odnosno zapaljenje, ne ulazeći direktno u krv, kaže pulmološkinja.
„Primenom pumpica je lečenje postalo mnogo jednostavnije, a kod teških oblika pacijenti sada mogu da primaju kortikosteroide u vidu tableta ili infuzije.
„Kod teških oblika se pokušava lečenje biološkom terapijom", ukazuje.
Istraživači Kraljevskog koledža u Londonu nedavno su predstavili novu terapiju za lečenje napada astme, što je prvi pomak na ovom polju u prethodnih pola veka.
Lek benralizumab se daje intravenski i deluje na delove imunog sistema koji mogu preterano da se nadraže tokom napada.
Već se koristi tokom težih napada i naučnici očekuju da bi uskoro mogao da uđe u širu upotrebu.
„Najbolji lekovi koji se koriste u svetu su odobreni i registrovani u Srbiji, a započelo se i sa primenom nove biološke terapije", kaže Radosavljević.
Priprema se Nacionalni vodič za lečenje obolelih od astme, najavio je prošle godine Mihailo Stjepanović, načelnik Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Međutim, iako i od ranije postoje smernice za lečenje astme, protokoli u Srbiji „nisu obavezujući za lekare i pacijente", kaže Radosavljević.
„Mi nažalost nemamo jedinstveni protokol, dok u Americi, na primer, imate jasno propisano kod težih oblika astme koje sve lekove, kojim redom i u kom trenutku treba da date pacijentu", ukazuje.
Srbija nema ni registar obolelih od astme, iako se procenjuje da od nje pati oko 10 odsto stanovnika.
„Astma nije među nezaraznim hroničnim bolestima koje moraju da se prijavljuju, pa su sve procene oko broja pacijenata paušalne i ne moraju da odgovaraju istini", kaže Radosavljević.
Može li sa astmom normalno da se živi?
Tokom 29 godina koliko ima dijagnozu bronhijalne astme, Milica Jovanović kaže da stanje uglavnom ide nabolje.
Sada su napadi ređi, hospitalizacija nema, a iskustvo sa bolešću i terapija pomažu da živi kao i drugi.
„Verovatno sam sada osvešćenija, pa uvek imam dve pumpice - jedna je redovna terapija, a druga se koristi po potrebi. Uvek su u torbi.
„Sve su ređi napadi koje ne mogu da iskontrolišem", priča Jovanović.
Bolest je ne sprečava da se bavi plesom, iako ume da oteža.
„Kortikosteroidi koje pijem više od 20 godina čine da mi srce radi nepravilno, pa mi je uobičajeni puls oko 120.
„Kada odigram dve ili tri salse, puls mi skoči kao da sam trenirala dva sata bez prestanka, počne stezanje u grudima i zadišem se", opisuje ona.
Pre dve godine su se javile i migrene.
„Proverila sam sve što bi moglo da bude uzrok, poput vida, ali čim sam lekarima rekla koje lekove koristim za astmu, kazali su mi da su migrene povezane sa nedostatkom kiseonika u mozgu", kaže.
Život Veroljuba Zmijanca sa godinama je takođe bivao manje napet uprkos astmi, i on veruje da je tome najviše doprineo i stav prema bolesti.
„Otac nije želeo da dozvoli da mi astma bude izgovor i terao me je da se bavim sportom tokom cele osnovne škole i gimnazije.
„Astmatični napadi su se proredili, samo po potrebi sam koristio pumpice, a uzimao sam i preventivne lekove dok sam bio mlađi", prepričava.
Na blogu je godinama delio iskustva sa astmom, a prekretnicu je doneo istrčani maraton u Beogradu 2009.
Roditelji su ga čekali na cilju, strepeći da li će biti u stanju da završi trku.
Uspeo je i „zamenio identitet", kaže.
„Od tada više nisam astmatičar koji trči, već sportista, trkač, već 15 godina se redovno bavim sportom, nemam problem sa astmom i sebe ne nazivam astmatičarom", tvrdi.
Iako se na plućima vide posledice astme, tegobe su sada ređe, a inhalator nije koristio već pet godina.
Veroljub se bavi i ekstremnim planinarenjem, pravim izazovom za astmatičare, i uspeo je da osvoji vrh na Himalajima visok 5.500 metara 2013. godine.
„Osetio sam da me steže u grudima, ali je bilo i drugih koje steže na toj visini zbog manjka kiseonika.
„Sad razmišljam da osvajam planinu Ama Dablam od 6.500 metara, takođe na Himalajima, što bi itekako bio pokazatelj da su moja pluća dobro", kaže.
„Doktori i dalje tvrde da je astma neizlečiva bolest, ali moj stav je da, ukoliko promeniš identitet bolesnika, to možeš da pobediš", zaključuje.
- Šta su „čelična pluća“ i kako rade
- Pet stvari koje treba da znate o upali pluća
- Kako veštačka pluća pomažu u lečenju teških kovid pacijenata
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk