Kristina Kljajić - BBC novinarka [ BBC ]

21. 11. 2024. 13:08 >> 22. 11. 2024. 09:44

Kako generacija Z vidi filozofiju

Opšta i filozofska pitanja o smislu postojanja su nešto što opseda i generaciju Z, odraslu u eri interneta.

I Sartr i TikTok i Hegel i Instagram.

Iako važe za najneodlučnije, pripadnici generacije Z odlučni su nameri da se ne odreknu filozofije - nauke o mudrosti.

Rođeni krajem 20. i početkom 21. veka, odrasli su uz digitalne uređaje, a pažnja im u proseku traje nekoliko sekundi.

„Kad smo u četvrtoj godini gimnazije dobili filozofiju kao predmet, znala sam šta ću upisati”, deli utiske Milica Nedović, studentkinja filozofije.

Oduvek je zanimalo „šta se nalazi iza teksta” i kako da „bolje razume stvarnost”.

„Nevezano od vremena i generacija, mislim da će uvek postojati oni koji se za filozofiju zanimaju”, kaže ova 20-godišnjakinja iz Kragujevca za BBC na srpskom.

„Čim neko kaže filozofija misli da je to nešto mnogo komplikovano i teško, a ustvari samo nije na dobar način približeno ljudima”, dodaje ona.

Kako filozofiju približiti mladima?

Dok su ona i njeni vršnjaci odrastali, svet se menjao.

Generacija Z, takozvani zumeri, od rođenja su uz društvene mreže, a značajno ih je oblikovala borba za ljudska prava i svetska ekonomska kriza poslednjih deceniju i po.

Sve ovo utiče i na način na koji oni vide filozofiju, kaže Voin Milevski, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, za BBC na srpskom.

Teorijska učenja mlađim generacijama postaju interesantna „samo ako imaju neku praktičnu primenu”.

„Zbog pojave interneta filozofiju im više približavaju influenseri i lajf koučevi, nego profesori”, kaže on.

Iako se neki filozofski koncepti pojednostavljuju toliko da izgube smisao, mnoge teze koje se danas popularizuju, poput posmatranja seksualnosti, nacionalnosti i religije, potiču iz filozofije, objašnjava on.

„Tako mladi posredno dolaze do filozofskih saznanja”, dodaje Milevski.

Devojka sa knjigom — Mlađim generacijama teorijska učenja postaju interesantna „samo ako imaju neku praktičnu primenu”

Zašto zumeri vole egzistencijalizam?

Neke filozofske spoznaje su mladima važnije od drugih.

Opšta i filozofska pitanja o identitetu ili smislu postojanja su nešto što opseda i generaciju Z, kaže Luka Bešlagić, profesor na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu.

„Naravno, oni kao i većini drugih sadržaja, filozofiji pristupaju primarno preko interneta i društvenih mreža, gde se ona pojavljuje kao već kvalitativno prerađena, često kroz filtere ironije i cinizma”, objašnjava on za BBC na srpskom.

Milici se egzistencijalizam, filozofski pravac koji se bavi problemom ljudskog postojanja, činio kao najinteresantniji još od srednje škole.

Ovaj pravac se javio u depresivnoj atmosferi posle Prvog svetskog rata, a njegovi najznačajniji predstavnici su pisci Franc Kafka i Alber Kami, filozofi Žan-Pol Sartr i Martin Hajdeger.

Oslikava ga usamljeni pojedinac koji u borbi sa besmislom pokušava da preuzme odgovornost za život.

„Mislim da to najbolje predstavlja kako se današnje generacije osećaju”, kaže ona.

Suočavanje sa društvenim nepravdama, nestabilnost u svetu i ratovi, neki su od razloga zbog kojih su mladi privučeni ovim pravcem, piše u naučnom radu Perceptions of Gen Z on Existentialism versus Nihilism in the Digital Era.

„Egzistencijalne teme preovladavaju u savremenoj književnosti, filmu i muzici, a tu se mlađa publika najpre susretne sa filozofijom”, objašnjava profesor Milevski.

'Znatiželjna generacija'

Aleksa Drofanik je student književnosti, ali već nekoliko godina učestvuje u Filozofskom klubu, gde se okupljaju i studenti medicine i elektrotehnike.

U jednoj od učionica Filološkog fakulteta čitaju filozofske tekstove, a potom ih zajedno tumače.

„Shvatili smo da nam na predavanjima nedostaju neka teorijski utemeljenija znanja”, kaže Drofanik za BBC na srpskom.

Bila im je potrebna „forma u kojoj nema uobičajenih predavanja”, već da „diskutuju u skladu sa njihovim interesovanjima”.

„Filozofiju povezujemo sa književnošču, filmom i teorijama kulture ”, dodaje ovaj student.

Generacija Z ima drugačiji odnos prema učenju i znatiželjni su, pokazala su i istraživanja Univerziteta Stenford.

Više vole da povezuju znanja iz različitih nauka, saradljivi su i lakše pamte vizuelni sadržaj.

„Njih ne interesuju toliko klasična predavanja u kojima profesor čita sa papira.

„Bitna im je interaktivnost i povezivanja teorije sa realnim svetom”, objašnjava Milevski.

Članovi filozofskog kluba — Studenti, članovi filozofskog kluba

Kako su filozofi osvojili internet?

Realni svet zumera je internet, te se sa filozofskim pitanjima „čemu sve to”, i „odakle dolazimo” susreću kroz mimove, šaljivi onlajn sadržaj sa informacijama iz popularne kulture, na kojima se neretko pojavljuju i filozofi.

„Postavljam mimove, zato postojim”, piše u opisu stranice philosophy.memes, čiji citat aludira na misao francuskog filozofa Renea Dekarta „Mislim, dakle postojim".

U okviru internet kulture i društvenih mreža neretko su različiti filozofski koncepti, pojmovi i termini, zastupljeni u vidu isečaka, kaže Bešlagić.

„Od upućivanja na antičku filozofsku misao, pa sve do savremenih promišljanja sveta i čoveka nakon postmoderne, mnogi filozofski pravci pojavljuju se u vidu fragmenata i referenci kroz sadržaje koji cirkulišu internetom - mimove, inserte iz filmova i TV serija izvađene iz konteksta, kao i kadrove iz stripova, estetik pristupe i slično”, naveo je u pisanom odgovoru.

Estetik pristup podrazumeva spoj internet estetike i nekih filozofskih pravaca, naizgled nespojivih.

Na sve ove načine i filozofija, „postaje materijal koji kruži internetom".

I na Balkanu su popularni filozofski mimovi poput onih na sa Instagram staranice Vala Ljeposava, koji duhovito povezuju teoriju feminističke filozofije sa domaćim kontekstom i serijom Đekna nije umrla, a kad će ne znamo.

Feministička teorija se bavi proučavanjima nejednakosti među muškarcima i ženama, odnosima moći i seksualnosti.

Milici, studentkinji druge godine Filozofskog fakulteta u Beogradu, posebno se dopada što učeći filozofiju uči i druge nauke - istoriju religije, umetnosti, sociologiju, književnost, čak i matematiku.

„Nijednom se nisam pokajala što sam to upisala, osećam da je to moj životni poziv”, uverena je studentkinja.

Kratka istorija filozofije

Prvi temelji filozofije pojavili su se u antičkoj Grčkoj.

Sokrat, Platon i Aristotel postavili su temelje zapadne filozofije.

Sokrat se bavio pitanjima morala i etike, a Platon je, između ostalog, razvio teoriju ideja i koncept idealne države.

Aristotel je istraživao prirodu stvarnosti, postavio temelje logike i ustanovio prvu podelu nauka i umetnosti.

U srednjem veku, filozofija se često preplitala sa religijom.

Filozofi poput Avgustina i Tome Akvinskog pokušavali su da pomire filozofske ideje sa hrišćanskim verovanjima.

Tokom renesanse, pojavio se racionalizam - filozofsko učenje koje u centar stavlja razum.

„Mislim, dakle postojim", misao Renea Dekarta, najznačajnijeg filozofa racionalizma, postala je ključna za modernu filozofiju.

U 17. i 18. veku, empirizam je postao dominantna filozofska struja, a naglašavalo je iskustvo kao izvor znanja.

Vek kasnije, pojavili su se Imanuel Kant, koji je govorio o kritičkom umu i „moralnom zakonu”, kao i Georg Fridrih Hegel, filozof nemačkog idealizma, koji je verovao da je celokupna stvarnost jedna jedinstvena ideja.

Fridrih Niče se bavio konceptom Natčoveka i razaranjem ideje kolektivne istine, „Bog je mrtav”, napisao je.

Krajem 19. veka Karl Marks i Fridrih Engels postaviće temelje buduće ideologije koju se sledili milioni ljudi u svetu.

Marksizam predviđa nastanak bezdržavnog i besklasnog društva u kome nema privatnog vlasništva, a ova ide je vremenom postala način pogleda na svet.

U 20. veku, filozofija je postala raznovrsnija.

Mislioci poput Sartra, Hajdegera i Fukoa istraživali su teme identiteta, slobode i moći.

Fuko se bavio seksualnošću, nadziranjem i kažnjavanjem, istorijom ludila, što su teme veoma važne i u savremenom svetu prepunom represivnih sistema koji nadziru pojedince.

I razvoj tehnologija i zagađenje prirode uticali su na filozofiju, pa se ona danas bavi i etikom u tehnologiji, ekologijom i globalizacijom.

Izvor: Britanika

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk