Ојген Тајзе, Ирина Укина [ ДW ]

15. 03. 2025.08:59

Шта се дешава са украјинском војском у руском Курску?

Протеклих дана руска војска је повратила контролу над низом градова у Курској области која су била под контролом украјинских снага од августа прошле године. Руско министарство одбране је 13. марта саопштило да су руске трупе такође преузеле контролу над градом Суџа. Тренутно нема званичне потврде из Украјине о томе.

Према медијским извјештајима из Русије, предсједник Владимир Путин је недавно посјетио један од командних пунктова руских трупа у Курску. Пред камерама се појавио у војној униформи заједно са начелником Генералштаба руске војске, Валеријем Герасимовом.

Зашто се Украјина повлачи?

Како је 12. марта увече изјавио командант оружаних снага Украјине Олександр Сирски, борбе се настављају у предграђима Суџе и околним областима Курске области. Украјинска војска жели да „одржи одбрану све док је то прикладно и неопходно“. Сирски је такође нагласио да приоритет остаје очување живота украјинских војника, због чега ће јединице, ако буде потребно, „прећи на повољније одбрамбене линије“.

Руслан Левијев, оснивач независне организације Цонфлицт Интеллигенце Теам (ЦИТ), у разговору за ДW каже да украјинска војска напушта Курску област како је планирано. Он сматра и да руководство војске жели да спаси животе што вец́ег броја војника.

Руски опозициони активиста не види директну везу између украјинског повлачења и недавних преговора Кијева и Вашингтона. Међутим, он не искључује могућност да је привремени прекид размјене обавјештајних информација између САД и Украјине убрзао повлачење украјинских снага. Доналд Трамп је то наметнуо након спора са украјинским предсједником Володимиром Зеленским у Бијелој куц́и.

Према Левијеву, повлачење је било очекивано још од децембра, када су руске трупе са обје стране напале бокове украјинског мостобрана у Курској области. Тада су готово потпуно нестале могућности за снабдијевање трупа муницијом или евакуацију рањених, каже стручњак.

Да ли војна операција на руској територији има смисла?

Шеф украјинске консултантске фирме „Дефенсе Еxпресс“ Серхиј Шурез такође сматра да ц́е логистички проблеми у украјинској војсци и значајна бројчана надмоц́ руске војске довести до повлачења украјинске војске из региона Курск. Према његовим ријечима, Русија на овом дијелу фронта има око 60.000 војника.

„Логистичка компонента је Ахилова пета. Ако Украјина повуче трупе на своје територије, то ће побољшати одбрамбену способност њихових бригада“, каже Шурез.

Према његовим ријечима, више нема политичког смисла да Кијев задржава позиције у Курској области како би их искористио за могуц́у размјену територија са Русијом, јер је Доналд Трамп потпуно игнорисао ову компоненту преговора.

„Сада се војни циљеви стављају у први план и они су у великој мјери остварени: смањење ризика за украјински регион Суми, одвлачење руских трупа са других фронтова и максимално наношење штете“, каже стручњак.

Шта кажу стручњаци са Запада?

Мишљења западних посматрача о билансу Курске операције украјинских оружаних снага се разликују.

Нико Ланге, бивши савјетник Њемачког министарства одбране, у интервјуу за њемачки јавни сервис ЗДФ каже да је операција била успјешна.

„Из украјинске перспективе је јасно: докле год се борбе воде у Курској области, не воде се на украјинској територији. Докле год Руси користе своје ваздухопловство, на примјер, да бацају бомбе на своја села, те бомбе не падају на украјинске градове“, каже Ланге.

Према његовом мишљењу, Курска операција је разоткрила слабост руске војске, која није успјела да у врло кратком року протјера украјинске оружане снаге са своје територије, како је то захтијевао Кремљ.

Да ли је операција у Курску била грешка Украјине?

Али постоје и критике украјинске Курске операције међу западним стручњацима. Они сматрају да је то расипање ресурса.

Марина Мирон са лондонског „Кингс колеџа“ сматра да Русија није пребацила своје трупе са других дјелова фронта – као што су Донбас – у Курск, како су Украјинци то прижељкивали.

Освајање руских територија изгубило је значај за Украјину када је постало јасно да неће успјети да заузму стратешки важне циљеве попут нуклеарне електране у Курску.

„Са војне стратешке тачке гледишта, била је то катастрофална одлука, јер је продужила контакт-линију, а украјинске трупе су већ тада патиле од недостатка опреме и људства“, критикује Мирон.

Аустријски пуковник Маркус Рајзнер сматра да ц́е резултати Курске операције моц́и да се коначно процијене тек када буде јасно са каквим губицима ће се повући украјинске трупе из Курска, што је, према његовом мишљењу, неизбјежно.

„Највец́и фактор ризика остаје избијање хаоса или панике – сценарио који је руске трупе погодио у Харкову 2022. године“, каже Рајзнер. У то вријеме Руси су били неспремни за украјинску контраофанзиву. Морали су журно да се повуку са раније освојених украјинских територија. Многи Руси су постали ратни заробљеници. Украјина је такође преузела велике количине тешког ратног наоружања.