Сабине Кинкарц [ ДW ]

25. 11. 2024.14:26

Кандидат за канцелара: Олаф Шолц вјерује у себе

У септембру 2024. у интервјуу за берлински лист „Тагесспиегел", Олаф Шолц (СПД) је упитан шта би желио да једног дана пише у историјским књигама о њему као канцелару. Кратак и сув одговор 66-годишњака гласио је: „Мислим да би политичари требало да буду опрезни када о томе размишљају прије или током свог мандата."

У међувремену, можда би ипак мало размислио о том одговору. Његова владајућа коалиција социјалдемократа, Зелених и либерала (ФДП) распала се прије истека мандата. Ако СПД изгуби на пријевременим изборима 23. фебруара 2025. и демокршћанска Унија ЦДУ/ЦСУ преузме канцеларску функцију, Шолц ће завршити мандат као канцелар са најкраћим стажом међу четворицом социјалдемократских канцелара у историји Савезне Републике Њемачке.

Стоички оптимиста

Међутим, Олаф Шолц се нада побједи. Једнако непоколебљив као што је био на савезним изборима 2021. Тада, баш као и сада, СПД је три мјесеца прије избора имао подршку од око 15 одсто бирача, а Шолц је био исмијаван због свог стоичког оптимизма. А ЦДУ је направила неколико грешака превише, па су на крају социјалдемократе побиједиле са 25,7 одсто гласова.

Током политичке каријере, Шолц се суочавао с много тешких и критичних ситуација. Међутим, као канцелар, за три године него морао је да рјешава више проблема него готово било који његов претходник. Само три мјесеца након што је ступио на дужност, Русија је напала Украјину.

Од тада се поставља питање - како Њемачка може војно подржати Украјину, а да сама не буде увучена у рат. Шолц је на ово питање увијек одговарао на начин који је дјеловао као оклијевање. Он то назива разборитошћу. Ипак, рат је имао посљедице: енергетска криза, инфлација, пад економије. Додатно су се појавили европски спор око азила и велики изборни успјеси десничарских екстремиста.

Најнепопуларнија влада коју је Њемачка икада имала

Коалиција СПД-а, Зелених и ФДП-а (названа семафорском због боја странака) била је савез пун политичких противрјечности, формиран из потребе за парламентарном већином. Супротности између двије лијеве странке и једне економски либералне странке, дуго нису могле да се превазиђу. Семафорска коалиција својим сталним сукобима постала је најнепопуларнија влада коју је Њемачка икада имала.

Ипак, и овдје се види Шолцова непоколебљивост. Чини се да га никада није погађао губитак повјерења међу грађанима, као ни чињеница да је постао један од најнепопуларнијих канцелара. Његов мото је: региструјте анкете, али их не коментаришите нити заснивајте политику на њима. И увијек имајте на уму да је све могуће.

Политички успон: од страначке омладине до канцелара

Функција канцелара за Шолца представља круну његове деценијама дуге политичке каријере. Почео је у омладини СПД-а, гдје је као замјеник предсједника заступао радикално социјалистичке и антикапиталистичке тезе.

Између учлањења у СПД као студент 1975. и избора у Бундестаг 1998, радио је као адвокат за радно право у Хамбургу, гдје је научио како функционише пословни свијет и независно предузетништво, што га је обликовало као политичара.

Политичке вјештине стицао је као сенатор (министар) унутрашњих послова у Хамбургу, савезни министар рада у првој великој коалицији под канцеларком Ангелом Меркел и дугогодишњи градоначелник Хамбурга. „Ако од мене тражите лидерство, добићете га", рекао је приликом преузимања дужности 2011. У Берлин се враћа 2018. као министар финансија и вицеканцелар у другој великој коалицији под Ангелом Меркел.

„Шолцомат"

Од 2002. до 2004. године, као генерални секретар СПД-а уз тадашњег канцелара Герхарда Шредера, стекао је надимак „Шолцомат". Лист „Цајт" спојио је његово презиме и ријеч „аутомат" алудирајући на техничке фразе које је користио, звучећи попут машине која без емоција пласира политику.

Током година које су услиједиле, Шолц није успио да се ослободи имиџа досадног бирократе лишеног хумора. Сам себе види као прагматичара оријентисаног на чињенице, који не воли да жури с одлукама. Олаф Шолц није човјек великих ријечи, већ неко ко говори само онолико колико је неопходно. Он покушава да ради што тише и ефикасније.

СПД га није желио за предсједника странке

Олаф Шолц је касно научио да политика укључује не само преношење политичких порука, већ и представљање сопствене личности. У јесен 2019. када су кандидати СПД за страначко вођство путовали по Њемачкој, тадашњи министар финансија одједном је изгледао потпуно другачије. Дјеловао је емотивније, приступачније и срдачније него иначе.

Као и увијек, био је сигуран у себе и није скривао увјерење да има најбоље шансе за мјесто предсједника СПД-а. Међутим, изненађујуће је изгубио. Један од разлога за то био је тај што је странка жељела вођство које је више лијево оријентисано.

Од губитника до кандидата за канцелара

Овај пораз још једном је показао Шолцову способност да, упркос свему - иде даље. Усредсредио се на рад у влади као министар финансија и препустио новоизабраним лидерима да воде СПД. Остао је лојалан и уздржан, избјегавајући било какве нападе на политички неискусне лидере Саскију Ескен и Норберта Валтера-Борјанса, у нади да би му једног дана могли указати повјерење.

Заиста, овај двојац га је касније именовао за страначког кандидата за канцелара, свјестан да они сами нису погодни за ту улогу. Шолц је, с друге стране, био кандидат с политичким искуством. Током пандемије коронавируса, као министар финансија, стекао је додатне поене брзом реакцијом у виду кредита и финансијске помоћи.

Ћутљиви канцелар

Као канцелар, држао се свог правила да говори само онолико колико је апсолутно неопходно. Ипак, није препознао да су у овој улози потребне веће комуникационе вјештине. Шеф владе који ћути чак и у највећим кризама, који ретко проналази праве ријечи, није добро прихваћен међу грађанима.

Колико год су јавност и његова странка од њега тражили да промијени стил, да више говори, буде приступачнији и понекад емотивнији, Шолц је остајао исти. Једноставно је пуштао да критике склизну с њега.

Низак рејтинг канцелара навео је поједине чланове СПД-а да се запитају да ли би странка имала веће шансе на изборима 2025. с министром одбране Борисом Писториусом на челу. Писториус, који је према анкетама већ мјесецима најпопуларнији политичар у Њемачкој, средином новембра је подржао Шолца, чиме је уклонио неизвјесност.