М.М.Љ.

ГА: Институционална пасивност вјетар у леђа полицијској тортури

Црна Гора и даље нема ефикасан институционални одговор на полицијску тортуру, што омогућава понављање таквих случајева, поручио је програмски директор Грађанске алијансе Милан Радовић поводом Међународног дана борбе против полицијске бруталности. Истовремено, истиче он, некажњивост подрива повјерење грађана у институције система и угрожава саме темеље владавине права.

Међународни дан борбе против полицијске бруталности и ове године скреће пажњу на важност заштите људских права и неодложну одговорност институција да дјелотворно спријече и санкционишу злоупотребе, умјесто да их прећутно толеришу.

"Међутим, упркос овој обавези, Црна Гора и даље нема ефикасан институционални одговор на полицијску тортуру, што омогућава понављање оваквих случајева. Истовремено, некажњивост подрива повјерење грађана у институције система и угрожава саме темеље владавине права", казао је Радовић.

Иако је препозната потреба за бољом координацијом између полиције, тужилаштва и судства, пракса, истиче Радовић, показује да таква сарадња или изостаје или је недовољно дјелотворна.

" Као резултат, случајеви полицијског злостављања често не прелазе ниво дисциплинских мјера, док судски поступци, чак и када буду покренути, трају годинама без конкретних резултата", истакао је он.

Наглашава да посебно забрињава чињеница да институције реагују селективно – док се грађани брзо процесуирају и кажњавају, одговорност полицијских службеника ријетко бива јасно утврђена.

"Тиме систем, не санкционишући злостављање оних који би требало да штите грађане, шаље поруку да је насиље унутар полицијских структура прихватљиво и некажњиво", каже Радовић.

Осим изостанка санкција, додатно забрињава и начин на који професионална одговорност у безбједносним структурама остаје занемарена.

"И даље свједочимо да полицијски службеници осуђени за злостављање не само да не сносе посљедице, већ напредују у служби и бивају именовани на високе функције. Оваква пракса додатно учвршћује културу некажњивости и шаље поруку да чак ни најтежи прекршаји у служби нијесу препрека за каријерни напредак", рекао је он.

Још један од кључних проблема у борби против полицијске тортуре у Црној Гори јесте дуготрајност судских поступака и неефикасност казнене политике.

" Иако су одређени случајеви полицијског злостављања стигли пред суд, правосудни процеси трају годинама, исцрпљујући жртве и обесмишљавајући остварење правде. У том контексту, већ наредне седмице очекују се пресуде у предметима који се односе на наводе о полицијском насиљу током истрага, што ће бити важан тест за правосудни систем и његову способност да одговори на овакве случајеве", сматрају у Грађанској алијанси.

Међутим, и поред бројних изазова у борби против полицијске тортуре, одређени кораци ка унапређењу институционалног одговора су, како додаје, предузети.

"Наиме, у току 2024. године, Врховни државни тужилац доставио је свим тужилаштвима обавезујућа упутства за поступање у случајевима тортуре. Она између осталог налажу снимање саслушања осумњичених и обавезу љекара да документују и фотографишу повреде, чиме се јача транспарентност и ефикасност истрага. Ове мјере представљају искорак у процесуирању случајева тортуре, али њихова стварна дјелотворност зависи од досљедне примјене и одлучности институција да их спроведу без изузетака", наводи се у саопштењу.

Још један значајан корак ка јачању заштите жртава тортуре направљен је крајем прошле године измјенама Закона о бесплатној правној помоћи, чиме су оне коначно стекле право на бесплатну правну подршку.

"Ипак, важно нагласити да, за вријеме док ово право није било доступно жртвама, полицијски службеници, према Закону о унутрашњим пословима, имали осигурану бесплатну правну помоћ у поступцима везаним за употребу средстава принуде. Овим измјенама коначно је успостављена равнотежа и омогућено жртвама тортуре да остваре једнаку подршку у правним процесима", рекао је Радовић.

Питање заштите од тортуре и ефикасног процесуирања полицијског злостављања, упозорава он, значајно је и за европске интеграције Црне Горе, с обзиром на то да ЕУ континуирано упозорава на проблем некажњивости у безбједносним структурама.

"У том контексту, најављена посјета Комитета Савјета Европе за спречавање тортуре (ЦПТ) 2025. године представља важну прилику за процјену напретка и додатни подстицај реформама. Борба против полицијске тортуре мора се преточити у конкретне мјере које ће осигурати одговорност институција и заштиту грађана. Надлежни органи морају показати одлучност у примјени закона, процесуирању одговорних и коначном прекиду културе некажњивости", закључио је Радовић.