Јелена Субин - ББЦ новинарка [ ББЦ ]

10. 02. 2024.09:43   >>  11. 02. 2024. 10:47

Други светски рат: Алојзије Степинац, светац или злочинац који дели Балкан

Католички надбискуп из Хрватске једна је од најконтроверзнијих личности у балканској историји Другог светског рата.

„У име народа.

„Оптужени Алојзије Степинац - крив је!"

Тим речима почиње прва тачка пресуде из 1946. против надбискупа Алојзија Степинца, до тада првог човека Католичке цркве у Хрватској, данас једног од најконтроверзнијих људи у модерној историји Балкана.

Степинцу се на терет стављало што је 1941, док је Европа горела у Другом светском рату, честитао стварање Независне Државе Хрватске (НДХ), успостављене на простору данашње Хрватске, Босне и Херцеговине и Срема у Војводини, уз пуну сарадњу нацистичке Немачке.

У званичној пресуди наводи се и да је „Степинац посетио крвника Анте Павелића", оснивача усташког покрета, који је био на челу НДХ.

Марионетска држава НДХ успоставила је једнопартијски режим и кренула у обрачун са више од милион православних Срба у Хрватској.

Идеја је била да се део Срба преобрати у католичанство, док су други били протерани или брутално убијени, пише Британика.

„Моја је савест чиста и немам себи ништа да пребацим", рекао је Степинац на суђењу.

• Дуг пут у смрт: Масакр над југословенским интернирцима у норвешком логору Беисфјорд
• Прича о војвођанској Немици која је преживела усташке логоре
• Зашто је Јасеновац „пропуштена прилика" за помирење

Деценијама касније, о његовој савести, али и кривици, и даље се споре званичници Србије и Хрватске, Српска православна црква и Католичка црква у Хрватској, као и бројни историчари.

„Степинац сигурно није био одговоран за злочине усташа", каже Рори Јоменс, британски историчар који се бави проучавањем усташког покрета и НДХ, за ББЦ на српском.

„Заиста је покушао да спаси људе, углавном Јевреје, који су прешли у католицизам."

Међутим, његови дневници „јасно показују да је Србе у Хрватској доживљавао као јеретике", као и да је „његова критика усташког режима била слаба", каже Јоменс.

„Могао је да учини много више да проговори, нарочито против антисрпске и антијеврејске политике у НДХ".

Степинац никада званично није био члан усташког покрета, указује Хрвоје Класић, хрватски историчар, за ББЦ на српском.

„У Хрватској на Степинца гледају да је невин завршио у затвору и да се ради о свецу, а у Србији је он апсолутно зло, ратни злочинац, усташа и неко ко је учествовао у геноциду над Србима", објашњава Класић.

Српски историчар Вељко Станић каже да се, све до краја Другог светског рата, Степинац неће озбиљно дистанцирати од НДХ, па ће му чак Павелић понудити да преузме власт после одласка усташа 1945. године, што је он одбио.

Степинац пре Другог светског рата

На већини фотографија из периода НДХ, Степинац је хладног и оштрог погледа.

Мршав, упалих образа, изузетно затегнутог лица и дубоких зализака, те 1946. је смирено, без превише мимике и покрета лица, сачекао пресуду, сведоче фотографије са суђења.

„Занимљиво је да је Степинац у време Првог светског рата био у аустроугарској војсци, а касније се прикључио добровољачкој југословенској легији, па је положио заклетву српском краљу Петру Карађорђевићу и упутио се на Солунски фронт", каже Класић.

После Првог светског рата, 1. децембра 1918, формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, али су убрзо почела и размимоилажења да ли држава треба да буде децентрализована или не.

Око тога су се посебно спорили политички представници Хрвата и Срба.

Степинац, рођен 8. маја 1898. у селу Крашић. после рата уписује Агрономски факултет у Загребу, али га брзо напушта.

Тек 1924. одлучује да постане свештеник, и шест година касније, приступа цркви.

Политичка напетост у земљи кулминира 20. јуна 1928. када је српски политичар Пуниша Рачић упуцао групу посланика Хрватске сељачке странке, међу којима и лидера партије Стјепана Радића.

Хрватски посланици повлаче се из парламента, а 6. јануара 1929. краљ Александар Карађорђевић уводи диктатуру.

Дан касније, Анте Павелић у Загребу тајно оснива хрватску револуционарну организацију - Усташе, како би се борио против, како су тврдили, терора краља Александра.

Крив или тих?

Степинац долази на чело Католичке цркве у Загребу 1937. године, само пар година пре него што је, уз помоћ Немачке, на почетку Другог светског рата, Павелић преузео власт у Хрватској.

У радијском преносу, бивши аустроугарски пуковник Славко Кватерник прогласио је НДХ у часу када су немачки војници улазили у Загреб.

Степинцу ће се касније на терет ставити и да је „током првих дана окупације приредио вечеру усташким емигрантима и заједно се са њима сликао".

Кирил Феферман, историчар и професор на Универзитету Ариел у Израелу, објашњава да је Степинац у НДХ можда и сумњао, али ју је, као хрватски патриота, евидентно подржавао.

„Био је један од две истакнуте фигуре у Хрватској, уз Анту Павелића, а као верски поглавар хрватске нације, био је потчињен Ватикану и папи Пију Дванаестом", каже Феферман за ББЦ на српском.

Веза Степинца и папе Пија била је важна, додаје.

„Живео је у времену у ком је сведочио и био свестан шта се дешава у НДХ.

„Као католички свештеник највишег ранга, био је близак са Антом Павелићем, што значи да је био свестан онога шта се дешава у НДХ, нарочито са прогоном мањина, Јевреја и Срба", каже Феферман.

Тешко је замислити да би Степинац угрозио сопствени живот супротстављањем званичној политици, указује историчар.

„Степинац је познавао истакнуте и мање истакнуте Јевреје и помогао им да преживе, а то су његове заслуге.

„Истовремено, колико ми је познато, није се јавно успротивио геноцидној политици НДХ и холокаусту", каже.

Степинац је говорима и проповедима више времена провео критикујући голотињу, псовке и лабаве моралне стандарде међу обичним Хрватима, него у осуди злочина режима, подсећа британски историчар Јоменс.

Фотографије на којима је заједно са Павелићем, као и писма која је слао њему и папи Пију Дванаестом у Ватикан, указују да је Степинац знао за многа злодела на територији НДХ, али је сувише тихо и неприметно причао о њима, каже Хрвоје Класић.

„Чињеница је да постоје писма где он пише властима у НДХ и не говори да не треба водити људе у Јасеновац, већ само каже да то треба радити на хуманији начин.

„Степинац је знао да постоје логори, није никада био у њима, али се питам и шта је могао да уради", каже Класић.

Много је већи грех оно што није учинио, него оно што јесте, сматра.

„Могао је више да грми са олтара против усташтва, јер то никада није радио.

„Често је жмурио на злочине и све што се радило", јасан је Класић.

Сем Степинца, важно је погледати и понашање Католичке цркве у време владавине НДХ.

„Бројни католички свештеници одиграли су ужасну улогу јер су учествовали у покољима и злочинима усташког покрета.

„Степинац је код покатоличавања причао да допусте људима да пређу у католичанство, па после нека се врате у своју веру, само да би се спасили", указује Класић.

Био је „хрватски националиста, али не усташког типа, за разлику од многих католичких свештеника, који су то били и учествовали у злочинима."

„Анте Павелић и Степинац нису могли очима да се гледају, али то не значи да он није волео НДХ", објашњава.

У једном приватном писму Павелићу, Степинац је наводно написао да је он „срамотна љига НДХ", каже историчар Станић.

Од разговора са Титом, до хапшења

Тек што је стављена тачка на Други светски рат, маја 1945, стављене су и лисице на руке Алојзију Степинцу у Загребу.

Нова, комунистичка власт у Хрватској два пута га је хапсила.

Између два хапшења, Степинац је разговарао са Јосипом Брозом Титом, али је касније ипак завршио на процесу одржаном у импровизованој судници у Загребу.

Кривим је проглашен 11. октобра 1946. и осуђен на 16 година затвора.

„То што су га прво привели, па пустили, па поново ухапсили тек 1946. између редова говори да су нове, комунистичке власти знале да није злочинац.

„Власти су у то време све знале и не би Тито седео са Степинцем у канцеларији и преговарао да је мислио да је злочинац", указује Класић.

Тито можда није „тражио одвајање Католичке цркве од Ватикана, али јесте неко удаљавање, јер је желео да му Степинац буде лојалан".

„Онда стиже писмо, у септембру 1945. године, где Степинац и бискупи пишу комунистичкој власти и буне се против отимања црквене имовине и прогона", додаје Класић.

Била је то кап која је прелила чашу, објашњава историчар.

Степинац је казну издржавао у затвору у Лепоглави све до 1951. године, када је пребачен у родни Крашић, где су га чували до смрти, 10. фебруара 1960.

Класић верује да није тачна прича о томе да је Степинац у затвору био злостављан.

„Имао је повлашћени третман, сопствену собу, капелицу, доносили су му храну и није имао ни са ким везе.

„Говорило се да је отрован, али ја не верујем јер, да су хтели да га убију, то би одмах урадили, а не десет година касније", говори Класић.

За разлику од Степница, Павелић је успео да побегне у Аргентину, послератну домовину многих нацистичких и фашистичких официра и војника.

Тамо је 1957. преживео атентат, а касније је пребачен у Шпанију где је и умро две године касније.

Трновит пут до свеца

У затегнутим односима Србије и Хрватске после распада Југославије, Степинац је био још један камен спотицања када га је папа Јован Павле Други прогласио „блаженим" 1998.

До канонизације - када се блажени проглашава за свеца - још није дошло.

„У процесу блаженог Алојзија, тако и у свим другим процесима за проглашење блаженим и светим у цркви, канонизација је завршна тачка, па се с правом једног дана она и очекује", каже Томислав Хачко, један од задужених за питање проглашења блаженим и светим у Загребачкој надбискупији, за ББЦ на српском.

После ревизије суђења Степинцу, коју је покренуо његов нећак Борис, суд у Хрватској је 2016. поништио пресуду донету шест деценија раније, закључивши да процес тада није био правичан.

„Што се тиче породице, поступак је готов.

„Радујемо се будућем проглашењу блаженог Алојзија светим", рекла је кратко Кристина Степинац Терзић, ћерка Бориса Степинца, за ББЦ на српском.

Како се постаје светац у Католичкој цркви

• Потребно је да прође пет година од смрти;
• Провера да ли је неко „Божији човек", што значи да може да се отвори истрага о његовом животу;
• Проверена чуда. Потребно је да се чудо припише молитвама;
• Канонизација - последњи корак у проглашењу појединца светим.

Став Српске православне цркве о Степинцу и могућем проглашењу за свеца ББЦ на српском није добио.

Патријарх Порфирије је раније изјавио да је „далеко од тога да поверује да је он (Степинац) био директно и непосредно умешан у било коју врсту злодела".

„Међутим, не само као свештеник, хришћанин, него као било који обичан човек, не могу да сакријем да, у најмању руку, имам дилему, проблем са одређеним Степинчевим поступцима, речима, ставовима", рекао је тада Порфирије.

Порфиријев претходник, патријарх Иринеј, упутио је писмо папи Фрањи у којем исказује противљење канонизацији Степинца.

„Кардинал Степинац свесрдно је подржао стварање НДХ, обасуо је похвалама њено вођство и вишеструко је учествовао у стварању атмосфере нетолеранције.

„Нажалост ... није протестовао него је ћутао пред чињеницом да су у његовој држави хладнокрвно, плански и системски убијана деца неподобних грађана те земље - Срба, Јевреја, Рома", наводи се у писму.

Папа Фрања је 2016. оформио католичко-православну комисију која се неколико пута састала, али су детаљи разговора остали далеко од очију јавности.

Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал" у Јерусалиму, „недвосмислено" се противио да Степинац буде проглашен за свеца.

„Подржавао је НДХ која је крива за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, а био је и лични свештеник Анте Павелића, једног од највећих масовних убица у историји", јасан је израелски историчар.

Иницијатива да он постане светац углавном се заснива на идеји да је страдао у одбрани вере од нових комунистичких власти, објашњава српски историчар Станић.

„Степинац се одлучно држао према новом комунистичком поретку, противио се национализацији црквене имовине и укидању веронауке у школама.

„Али се заборавља да се није тако чврсто држао према усташким властима и да је пропустио многе прилике да одлучније дигне глас против злочина почињених против Срба, Јевреја, Рома, али и Хрвата у НДХ", каже Станић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук