[ Beta; Objavila: J.B.Č ]

MINHEN

Šta bi donio trgovinski sporazum EU i Rusije

Sporazum o slobodnoj trgovini između EU i Rusije i drugih zemalja Evroazijske ekonomske zajednice u ovom trenutku ne djeluje kao realna mogućnost, ali bi po proračunu njemačkog Centra za međunarodnu ekonomiju njemačkog instituta Ifo svima donio koristi, saopštio je danas taj institut.

Prema rezultatima istraživanja Ifo, sveobuhvatni sporazum EU i Evroazijske ekonomske zajednice mogao bi da dovede do povećanja realnog prihoda po stanovniku u EU za 0,2 odsto, odnosno za 91 euro, dok bi u Rusiji moglo da dođe do povećanja od čak tri odsto, na 235 eura godišnje.

"U osnovi ovog povećanja je činjenica da su ekonomske strukture na svim stranama visoko komplementarne", objasnio je direktor Centra Gabrijel Felbemajer na konferenciji u ovom centru pod nazivom "Zajednički ekonomski prostor od Lisabona do Vladivostoka".

Naveo je, međutim, da ugovor o slobodnoj trgovini nije realan dok se ne riješi sukob u Ukrajini, ali da bi mogao da bude sastavni dio novog strateškog partnerstva između EU i Rusije.

Proračun ovog minhenskog instituta pokazao je da bi za Njemačku takav sporazum mogao da znači povećanje izvoza za 31 milijardu eura, od čega treba oduzeti negativne efekte sporazuma u vidu promjena tokova trgovine u vrijednosti od devet milijardi eura.

Ifo smatra da bi i druge zemlje EU imale koristi od sporazuma o slobodnoj trgovini.

Dojče vele prenosi, pozivajući se na njemačko ministarstvo spoljnih poslova, da je zbog sankcija EU Rusiji izvoz Njemačke u Rusiju opao za 26 odsto u 2015. godini u odnosu na prethodnu godinu, na 21,8 milijardi, a izvoz Rusije u Njemačku za 22 odsto, na 29,9 mlijardi eura.

Međutim, uprkos krizi, od 6.000 njemačkih kompanija koje posluju u Rusiji, 5.600 je ostalo u toj zemlji u iščekivanju ponovog pokretanja ekonomije.

Navodi se i da je u prvoj polovini 2016. godine zabilježen blagi rast trgovinskih odnosa Njemačke i Rusije, uključujući i njemačkih direktnih investicija u Rusiju.

Evroazijsku ekonomsku zajednicu činili su Bjelorusija, Kazahstan, Kirgizija, Rusija, Tadžikistan i Uzbekistan, a ova organizacija 2014. je ugašena da bi je zamijenila Evroazijska ekonomska unija koju čine Jermenija, Bjelorusija, Kazahstan, Kirgizija i Rusija.