[ Objavila: M.M ]

ZAPADNI BALKAN

Reforme i regionalna saradnja ključ razvoja

"Region Zapadnog Balkana proteklih nekoliko godina bilježi napredak i ima pozitivnu ekonomsku perspektivu, ali se još suočava sa značajnim izazovima ekonomske politike, kao i nesigurnostima u odnosima između država", saopštila je generalna sekretarka Savjeta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu na skupu u Briselu.

Održiv ekonomski rast i razvoj Zapadnog Balkana bio je glavna tema skupa predstavnika evropskih institucija, diplomatskih misija, analitičkih centara, nevladinih i poslovnih organizacija, koji je u saradnji sa Kancelarijom fondacije Fridrih Ebert (FES) za Evropsku uniju organizovao Savjet za regionalnu saradnju (RCC) u prostorijama svoje Kancelarije za vezu u Briselu. 

Bregu je rekla da uz trenutne stope rasta regionu će biti potrebno pet decenija da stigne trenutni njemački standard života i osam decenija da sustigne Njemačku.

"Siromaštvo, nejednakost, odliv visokoobrazovane radne snage, rodne nejednakosti, učešće mladih i zapošljavanje su i dalje razlozi za zabrinutost u cijelom regionu", kazala je Bregu.

„Lideri Zapadnog Balkana treba da angažovanije rade na jačanju regionalne saradnje. Odgovornost ekonomija Zapadnog Balkana je da budu aktivni učesnici u planiranju zajedničke budućnosti Evrope u regionu. Građani šest država Zapadnog Balkana se slažu da je regionalna saradnja važna. 72% građana pomenutih ekonomija (51% građana je sklono da se složi, a 21% se u potpunosti slaže) smatra da regionalna saradnja može doprinijeti političkoj, ekonomskoj i sigurnosnoj situaciji“, rekla je Bregu.

Direktor Kancelarije fondacije Fridrih Ebert u Srbiji Maks Brändl govorio je o aktivnostima fondacije, te se kao jedan od urednika studije ove fondacije o „Održivom ekonomskom rastu i razvoju na Zapadnom Balkanu“, koja je predstavljena juče u Briselu, ukratko osvrnuo na njene nalaze. U studiji se navodi da je rast ponovo realnost u Jugoistočnoj Evropi, ali da sam, međutim, nije rješenje za ekonomske i društvene izazove, te se za Zapadni Balkan preporučuje održiv, kvalitativan i uključiv rast, dok se inicijativa za regionalni ekonomski prostor ističe kao korak u pravom smjeru.

Panel diskusijom, na kojoj su učestvovali Jens Bastijan, samostalni ekonomski konsultant i finansijski analitičar, poslanici u Evropskom parlamentu Knut Flakenštajn i Eduard Kukan te Zoltán Pogáca, stručnjak za političku ekonomiju i predavač na Univerzitetu u zapadnoj Mađarskoj, predsjedavao je Dušan Reljić, direktor Kancelarije Fondacije za nauku i politiku u Briselu. Posebna pažnja je posvećena mogućnostima prevazilaženja razlika u razvoju između jugoistočne Evrope, s jedne, i srednje i istočne Evrope i prosječnog rasta Evropske unije s druge strane, pri čemu se posebno govorilo o diferenciranom korištenju direktnih stranih investicija, potrebi za razvojem nacionalnih i regionalnih politika, te potrebi za revizijom instrumenata monetarne i fiskalne politike.

Zaključeno je da su jasno i često obavještavanje građana Zapadnog Balkana o koristima otvorenih tržišta i društava, kao i podržavanje potencijala za integraciju u regionu sve važniji za pridobijanje dodatne podrške. Savjet za regionalnu saradnju se, sa svoje strane, obavezao da u narednom periodu nastavi sa intenzivnijim radom u ovom pravcu.