BOLJI OD DOSADAŠNJEG

Sindikati: Zadovoljni predlogom Zakona o štrajku

Predlog Zakona o štrajku koji je juče usvojila Vlada, bolji je od dosadašnjeg, kažu u Savezu sindikata i Uniji slobodnih sindikata Crne Gore.Predstavnici sindikata ocijenili, za Portal RTCG, da su uspjeli da poboljšaju Zakon o štrajku koji je, kako smatraju, sadržao brojne barijere za organizovanje štrajka.

U sindikatima su posebno zadovoljni načinom na koji se utvrđuje minimum procesa rada.

Naime, predviđeno je da se minimum procesa rada, u djelatnostima u kojima bi prekid rada mogao ugroziti opšti interes, utvrđuje sporazumno između nadležnog ministarstva, poslodavaca i sindikata, najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu  zakona.

 „Smatramo da će se ovim rješenjem značajno pravazići barijera u organizovanju štrajka, koju smo imali u prethodnom periodu po pitanju minimuma procesa rada“, kaže za Portal RTCG Željko Burić iz USSCG.

 U Savezu Sindikata kažu da je dobro što u određivanju minimuma procesa rada učestvuju i zaposleni.

 „Znači zaposleni i poslodavac sporazumno rješavaju koji će radnici učestvovati u procesu proizvodnje za vrijeme dok traje štrajk, jedino u slučaju ako se ne dogovore, poslodavac ima pravo da odluči koji će zaposleni raditi za vrijeme štrajka“, kazao je Nenad Marković iz SSCG.

 Ukoliko se o minimumu procesa rada ne postigne saglasnost u navednom roku, konačnu odluku donosi posebno Arbitražno vijeće za utvrđivanje minimum procesa rada, pred Agencijom za mirno rješavanje radnih sporova, najkasnije u roku od trideset dana.

 Sindikati su saglasni da je pozitivna novina to što zaposleni ubuduće za vrijeme štrajka neće morati da dolaze na posao, kao što je do sada bio slučaj.

 Isključenje iz procesa rada (Lok aut)

Za SSCG je sporna inovacija popularno nazvana Lok aut. To je pravo poslodavca da nakon 30 dana od početka štrajka, zaposlene koji ne učestvuju, otpustiti do okončanja štrajka.

U slučaju Lock out-a, zaposleni nemaju pravo na zaradu, a poslodavac je dužan da uplati doprinose iz socijalnog osiguranja kao da su na radu, u skladu sa propisima o socijalnom osiguranju.

U SSCG smatraju da ta, kontra mjera poslodavca, ostavlja prostor za zloupotrebe.

„Iz prostog razloga što je štrajk, da kažem, ekskluzivno pravo zaposlenih. Ovim se daje poslodavcima pravo na istom nivou, da i oni mogu zaposlene koji ne učestvuju u štrajku otpustiti do okončanja štrajka, što po meni nije dobro, posebno u našim privrednim društvima koji su još u procesu tranzicije, tako da se bojim da će često taj institut, makar u privredi, odgovarati nekim poslodavcima“, kazao je Marković.

U Uniji ne vide da Lock out može predstavljati barijeru za uspješno odvijanje štrajka.

 „Jer poslodavac može pribjeći takvoj mjeri tek nakon 30 dana trajanja štrajka, s tim da broj zaposlenih isključenih iz rada ne može biti veći od 1/3 zaposlenih koji učestvuju u štrajku“, saopštio je Burić.

 Spisak štrajkača

Za Uniju je, međutim, sporna naknadno unijeta norma kojom je predviđeno da je štrajkački odbor dužan da, u najkraćem roku, dostavi poslodavcu eventualne izmjene na spisku zaposlenih koji su u štrajku.

Burić napominje da takva odredba nije dogovorena u pregovorima na nivou Radne grupe.

 „Ukoliko ova odredba ostane u Zakonu, to će biti značajna barijera za sindikate u organizaciji štrajkačkih aktivnosti, jer će postojati realna opasnost da se štrajk u svakom trenutku može proglasiti nezakonitim, s obzirom da u praksi od strane sindikata nije moguće iskontrolisati da li je neki zaposleni u štrajku ili ne“, kaže Burić.

 Unija slobodnih sindikata će, najavio je, insistirati da se u Skupštini, amandmanski djeluje, kako bi se izbrisale te odredbe iz predloga Zakona.

Maša Mališić