[ Mina ]

SA EVROPSKOM ZAJEDNICOM

Bojanić pregovara o dobijanju dodatnih sati za TE

Ministar kapitalnih investicija, Mladen Bojanić, trenutno sa Evropskom zajednicom (EZ) pregovara o dobijanju dodatnih radnih sati za Termoelektranu (TE) Pljevlja, saopštili su predstavnici tog Vladinog resora.

Generalni direktor Direktorata za energetiku i energetsku efikasnost u Ministarstvu, Vladimir Durutović, kazao je da se vode intenzivni pregovori, ali da se nadaju da će ishod biti povoljan po Crnu Goru i da će dodatni sati biti odobreni.

„Sa crnogorske strane je dostavljen zahtjev za dobijanje dodatnih sati i trenutno nemamo nijedan odgovor. Tu je najveći problem što EZ možda nema ovlašćenje da odobri produženje tih radnih sati, nego to mora ići na viša tijela EU. Čim dobijemo nešto konkretnije garađani će biti obaviješteni“, rekao je Durutović na okruglom stolu o budućnosti TE, koji je organizovala nevladina organizacija (NVO) Eko-tim.

TE Pljevlja je krajem prošle godine potrošila 20 hiljada sati, koji su joj bili dozvoljeni u periodu od 2018. do 2023, a projekat ekološke rekonstrukcije još nije realizovan. Stoga je upitno da li će i pod kojim uslovima taj energetski objekat nastaviti da radi.

Durutović je kazao da je postupak ekološke rekonstrukcije TE Pljevlja u nadležnosti EPCG.

„Žao mi je što smo došli u situaciju da sada pričamo o ovom problemu i što o njemu nije raspravljano par godina ranije, kada nijesmo morali doći u situaciju da budu potrošeni svi ovi sati“, naveo je Durutović.

On je saopštio da crnogorska strana u pregovorima sa EZ ima neke olakšavajuće okolnosti, kao što je pandemija koronavirusa, koja je u prošloj godini otežala uslove za izvođenje radova ekološke rekonstrukcije.

Projektna menadžerka u NVO Eko-timu, Diana Milev Čavor, saopštila je da je Crna Gora prije sedmicu dostavila evropskoj Agenciji za zaštitu životne sredine informaciju o broju potrošenih sati TE Pljevlja.

„S obzirom da ekološka rekonstrukcija još nije završena, trenutno TE radi mimo ekoloških standarda i bez poštovanja integrisane dozvole koja joj je 2018. godine izdata privremeno“, rekla je Milev Čavor.

Ona je ocijenila da se radi o vrlo kompleksnom i složenom pitanju, jer sa jedne strane postoje negativni ekološki uticaji koje TE ima na životnu sredinu i zdravlje ljudi, a sa druge njen ogroman značaj za stabilnost snabdijevanja zemlje električnom energijom.

„Ono što je bitno je da moramo znati koja je to krajnja godina kada se očekuje prestanak korišćenja uglja u našoj zemlji. Bliži se vrijeme kada će korišćenje uglja biti dovedeno u pitanje zbog njegove nekonkurentnosti u odnosu na ostale izvore energije i finansijske neisplativosti ulaganja u takav vid energije“, poručila je Milev Čavor.

Prema njenim riječima, što prije Crna Gora postane svjesna trendova koji se već dešavaju, počne sa planiranjem procesa pravdene i energetske tranzicije i poveća udio obnovljivih izvora energije (OIE) u ukupnom energetskom miksu, spremnije će se suočiti sa svim izazovima koje energetska transformacija nosi sa sobom.

Državni sekretar u Ministarstvu ekologije, prostornog planiranja i urbanizma, Danilo Mrdak, kazao je da problem sa TE Pljevlja, pored velike ekološke, ima i ogromnu socijalnu dimenziju.

„Moramo da razmišljamo o nekoj pravednoj tranziciji, odnosno svim ljudima koji rade u tom sektoru. To je stvar jednog sveukupnog pristupa koji mora biti donijet na nivou Vlade“, dodao je Mrdak.

On smatra da je pred Crnom Gorom dovoljno vremena, jer se država obavezala da će do 2050. godine imati ekonomiju koja nije zavisna od uglja.

„Prema nekim informacijama i rezerve uglja u Rudniku uglja se poklapaju sa tom godinom, tako da smo u potpunosti na vrijeme da razmišljamo šta i kako dalje“, rekao je Mrdak.

Predstavnik EPCG, Ivan Mrvaljević, govorio je o ulozi diversifikacije proizvodnje iz OIE i projektu ekološke rekonstrukcije TE Pljevlja.

On je naveo da je EPCG 2018. godine počela novi investicioni ciklus u kojem će prioritet imati OIE.

“Cilj je diversifikacija i proizvodnja električne energije iz OIE, prvenstveno vjetra i sunca”, rekao je Mrvaljević.

On je podsjetio na projekte koji tome doprinose, među kojima su vjetroelektrana (VE) Gvozd, solarna elektrana (SE) Briska gora i hidroelektrana (HE) Komarnica.