[ Objavila: M.M ]

NOĆAS ODLUKA

Šta donosi budžet za iduću godinu?

Vlada raspravlja o nacrtu budžeta za narednu godinu kojim je planirano da državna kasa bude teška nešto preko dvije i po milijarde eura, što je 200 miliona više nego tekuće godine. Ukida se takozvani krizni porez na zarade iznad državnog prosjeka, planiran je značajan rast državnih prihoda, ali i rast zarada u prosvjeti i zdravstvu. Sjutra je krajnji rok da Vlada Prijedlog budžeta uputi Parlamentu na raspravu i usvajanje.

Veliki posao bio je danas pred Vladom, jer koliko je sjutra Parlamentu mora proslijediti Predlog budžeta za 2020-tu.

Nacrtom koji je pripremilo Ministarstvo finansija projektovana je državna kasu sa nesto preko dvije i po milijarde eura, dvijestotine miliona više nego je težak budžet za tekuću godinu.

Uvidom u dokument koji je komisija za ekonomsku politiku dostavila Vladi, a koji ce široj javnosti biti prezentovan sjutra, dominiraju dvije krupne novine Ukida se krizni porez, a prosvjetni i zdravstveni radnici imaće veće plate u narednom periodu.

Za to bi trebalo da bude opredijeljeno 20 miliona eura i dok se za sada zna da će prosvjetarima novčanici biti deblji 9 odsto u narednoj plus još tri odsto u 2021-oj, ne zna se na koliko povećanje zarada mogu računati zaposleni u zdravstvu.

S ovim povećanjima stavka za plate zaposlenih u javnom sektoru popeće se na pola milijarde eura.

Krizni porez, tako nazvan jer je uveden 2013-te kao mjera za uvećanje državnih prihoda kroz dodatno oporezivanje zarada iznad državnog prosjeka, ukida se u potpunosti, nakon sedam godina silazne putanje.

Plan je da izvorni prihodi budu oko milijardu i 900 miliona, što je 160 miliona više nego u tekućoj godini.

Računa država da će realizovati koncesioni ugovor za Aerodrome Crne Gore i po tom osnovu planira primitak od najmanje 100 miliona eura, planirana su i sredstva od drzavnog programa ekonomskog državljanstva.

Od realizacije ovih prihoda zavisiće i eventualno smanjenje doprinosa na zarade, o čemu su nedavno razgovarali ministar Radunović i poslodavci. 

Doprinosi za zrdavstveno osiguranje, shodno dogovoru koji je postignut sa sindikatima i poslodavcima, kada je povećana minimalna zarada na 222 eura od prvog jula manji su za 2 procentna poena, pa će zbog toga i prihod budžeta u narednoj godini biti manji skoro sedam i po miliona eura.

Jasno je da ne se ne planira dodatno smanjenje poreza i doprinosa u narednoj godini, ali je izjavom ministra finansija, od prije nekoliko dana, ostavljena mogućnost da se o tome razgovara sredinom naredne godine. 

Primjetno je da je projektovani kapitalni budzet 67 miliona eura manji nego tekuce godine, to je zbog ocekivane finalizacije radova na projektu stoljeca-izgradnji prve dionice auto puta Bar Boljare, koja se očekuje krajem septembra, a gro kapitalnog budžeta se upravo i odnosi na taj projekat.

Moraćemo u narednoj godini vraćati i ono sto smo vec potrošili. Za to ce državi biti potrebno 539 miliona eura, od cega je vec obezbijedjeno pola milijarde, kroz emitovanje drzavnih obveznica na medjunarodnom trzistu uz do sada najnizu kamatnu stopu od 2.55 odsto sa ročnošću od 10 godina.

U skladu sa Vladinom strategijom, predviđena je silazna putanja javnog duga, koji bi vec 2021-trebalo da bude ispod 60 odsto BDP-a, dok ce deficit budžeta pasti iznad jednog procenta.

Sam bruto društveni prozivod za narednu godinu biće nesto iznad 5 milijardi eura, preko 200 miliona više u odnosu na 2019-tu.

Zoran Leković, TVCG