Biljana Rovčanin, TVCG

STRUČNJACI

Nema ekonomske krize, samo usporen rast

Međunarodne finansijske institucije i ekonomisti predviđaju da će svijet naredne godine pogoditi nova ekonomska kriza. Sagovornici Dnevnika, međutim ne očekuju izbijanje nove krizem, ali ne spore da će doći do usporavanja ekonomskog rasta.

Kako bi region dočekao spremno 2020. sagovornici TVCG poručuju da je potrebno da svaka od država iskoristi svoje privredne i investicione prednosti pogotovo u sektoru usluga.

Bregzit, trgovinski rat Sjedinjenih Američkih Država, usporavanje evropske i kineske ekonomije, samo su neki od rizika, koji bi, kako navode međunarodne finansijske institucije, stručnjaci i zvaničnici mogli naredne godine dovesti do nove ekonomske krize. Iako ne spori da opasnosti ima, profesor na ekonomskom fakultetu u Zagrebu Ljubo Jurčić smatra da se pesimistične prognoze koje se odnose na svjetsku ekonomiju, ipak, neće ostvariti.

“U ekonomiji uvijek ima balona i sad ima ali ,ni jedan za sada nije toliko značajan i da bi mogao izazavati krizu sličnu 2008. Jedina ospasnost je iz politike, ali mislim da se tu glave hlade. Sad kada gledamo da li će biti krize ili usporavanja, ja predviđam da će biti usporavanja, jer jednostavno izvora rasta više nema”, kaže Jurić.

I privrednici regiona okupljeni u Komori šest država Zapadnog Balkana ne očekuju da se u svijetu može ponoviti scenario iz 2008. kada je došlo do kraha svjetskih berzi, bankrota bankarskih i industrijskih giganata i otpuštanja desetina hiljada radnika.

“Niko ne očekuje ono što se desilo 2008 godine da se razumemo ali ono što vidimo da politike velih igrača, trgovinski ratovi, zatvranje, izolacioni trendovi, kad je u pitanju trgovina izazivaju usporavanje privreda na globalnom nivou”, poručuje Marko Čadež, iz komorskog Investicioni forum Zapadnog Balkana.

Iako je prošlo deset godina od izbijanja krize koja je imala dalekosežnije posljedice od velike recesije 30-tih godina prošlog vijeka, jasno je kažu sagovornici TVCG da se svijet nije još potpuno oporavio.

Slično je i sa zemljama regiona. U većini njih, među kojima je i naša država, na snazi su i dalje mjere fiskalne konsolidacije, dok su porezi i javni dug na maksimumu. A, šta region može učiniti kako bi nove ekonomske udare spremnije dočekali.

“Mislim da bi saradnja na ekonomsko političkom planu puno više dala ploda nego da čekamo genijalne politike i ideje i direktive koje dolaze iz međunarodnih institucija. Moramo se više posvetiti sebi, slušati njih, ali gledati svoje specifičnosti i gledati kako iz naših specifičnih uslova krenuti prema njihovom razvoju”, kaže profesor Jurić.

Sudbina zemalja regiona u slučaju nove krize zavisiće i od ekonomske politike Evropske unije, jer nam je to ne samo spoljnopolitično odredište već i najveće tržište.

“Mi nismo ostrvo, bilo to Albanija, Crna Gora, Srbija to je potpuno nevažno mislim da mi kao privreda brže rastemo i kao privreda, s obzirom na ono što se dešavalo posljednih godina nego neke razvijenije privrede i da će se taj trend nastaviti. Ono što je zanimljivo da usluge i izvoz usluga u svim našim zemljama u regionu raste i to je dobro, jer na neki način može da kompenzuje neke stvari kada je u pitanju usporavanje proizvodnje”, zaključio je Čadež.

Kada su u pitanje lične finansije naši sagovornici građanima savjetuju da je pravo vrijeme za štednju, ali i ne i za podizanja novih velikih kredita.