Mina [ Objavio: O.Z. ]

MARKOVIĆ O AUTOPUTU

"Nijesmo dali zemlju za obezbjeđenje kredita"

Premijer Duško Marković saopštio je da ne postoje bilo kakva otvorena pitanja u vezi sa realizacijom kredita uzetog od Exim banke za gradnju dionice autopta Bar-Boljare, niti da država kasni sa otplatama, budući da period otplata nije ni počeo.

“Period otplate kredita počinje u julu 2021. godine i iznosiće 66,4 miliona USD godišnje, tokom 14 godina otplate, a činiće oko jedne petine ukupnog javnog duga”, rekao je Marković u parlamentu tokom Premijerskog sata.

Marković je, odgovarajući na pitanje poslanika Liberalne partije (LP), Andrije Popovića povodom spekulacija o visokom javnom dugu i riziku od takozvanog “dužničkog ropstva” zbog tog kredita, kazao da to dotiče i pitanje prisustva kineskog kapitala u Crnoj Gori.

“U javnosti se nerijetko pokušava problematizovati uticaj kredita kineske Exim banke na stanje naših javnih finansija sa insinuacijama o poteškoći otplate kredita, teorije zavjere o založenom zemljištu i slično. Poručujem da apsolutno ništa od onoga što se spekuliše nije tačno”, naveo je Marković.

Do sada je, kako je precizirao, povučeno oko 655 miliona USD iz kineskog kredita, a završetak prve dionice autoputa se očekuje tokom naredne godine.

“Istina je da Crna Gora nije dala zemlju kao imovinu za obezbjeđenje kredita. On je dobijen na osnovu najboljih uslova koje je konkretna banka u tom momentu ponudila na globalnom finansijskom tržištu”, rekao je Marković.

On je podsjetio da je ponuda Exim banke imala kamatnu stopu od dva odsto, a drugorangirana od 4,21 do sedam odsto, dok je i grejs period bio drastično povoljniji kod Exim banke.

“Za jačanje konkurentnosti crnogorske ekonomije i poboljšanje kvaliteta života neophodno je unaprjeđenje saobraćajne infrastrukture koja podrazumijeva izgradnju autoputa”, ocijenio je Marković.

Vlada, za navedene namjene, kontinuirano povećava kapitalni budžet, koji je u 2015. godini iznosio 228 miliona eura, a u ovoj 321 milion eura ili oko 6,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

“Kapitalni budžet se najvećim dijelom finansira iz kredita međunarodnih razvojnih banaka, pri čemu obaveze prema ovim kreditnim institucijama čine oko jedne četvrtine ukupnog javnog duga”, kazao je Marković.

Nekineska sredstva za kapitalne projekte u 2015. godini iznosila su 50 milona eura, a u ovoj 132 miliona eura.

“Nadam se da imamo jasniju sliku i da je istina na našoj strani, a ne na strani dežurnih kritizera. Kredit koji je Crna Gora dobila od kineske Exim banke i većina ostalih kredita koji čine javni dug usmjereni su na infrastrukturu sa ciljem povećanja konkurentnosti i razvoja”, naveo je Marković.

Prema njegovim riječima, multiplikativni efekti gradnje autoputa odnose se na rast bruto investicija u prošloj godini, rast u građevinarstvu, saobraćaju, kao i ekonomski rast od blizu pet odsto.

“Prema preliminarnim projekcijama Ministarstva finansija, očekivani neto efekat projekta izgradnje prioritetne dionice autoputa na realni BDP na kraju ove godine iznosiće oko 4,3 odsto, a na kraju 2021. oko 3,9 odsto”, dodao je Marković.

On je kazao da se očekuje da će nivo BDP-a u 2021. godini u odnosu na 2015. biti realno veći za oko 20 odsto, što je impresivan rast koji svoje efekte tek treba da iskaže.

“Očekuje se i da će prihodi od putarine iznositi oko jedne trećine godišnjeg anuiteta za otplatu kredita Exim banci”, dodao je Marković.

Vlada, kako je poručio, stvara pretpostavke za gradnju druge dionice autoputa, što neće biti finansirano iz kredita već kroz model koji će imati minimalne fiskalne rizike i neće usporiti opadajući trend javnog duga, koji se projektuje na ispod 60 odsto 2022. godine.

“Izgradnja autoputa je investicija u našu budućnost. Investitor je država Crna Gora, a ne Kina ili bilo koja druga zemlja”, rekao je Marković.

Istraživanje je, kako je precizirao, pokazalo da čak 76 odsto građana Crne Gore podržava izgradnju autoputa, što je mnogo važnije od pogovaranja onih koji osporavaju napredak države ili mu makar ne doprinose.

Država odlučna u namjeri da sačuva prostor maslinjaka

Država će ostati odlučna u namjeri da prostor maslinjaka u Valdanosu sačuva i koristiće sva zakonom propisana sredstva da se počinioci kazne i zaustavi devastacija prostora, saopštio je premijer Duško Marković.

Odgovarajući na pitanje poslanika i potpredsjednika Skupštine, Gencija Nimanbegua, rekao je da je Vlada, zbog okolnosti koje postoje u ulcinjskoj lokalnoj samoupravi i svjesna značaja tog grada za turizam i privredu Crne Gore, insistirala da prvi planski dokument koji je usvojen u mandatu ove izvršne vlasti bude upravo Prostorno urbanistički plan Opštine Ulcinj.

Marković je, kako je saopšteno iz Vlade, poručio da pojedinci imaju dvostruki aršine, odnosno deklarativno se zalagažu za očuvanje maslinjaka u Valdanosu, a istovremeno bespravno podižu objekte radi biznisa, imovinskog interesa, ili ličnog komfora.

Nimanbegua je zanimalo dokle se stiglo sa postupkom povraćaja imovine vlasnicima u uvali Valdanos.

Marković je saopštio da su stavljena van snage planska rješenja koja su predviđala izgradnju velikih turističkih kapaciteta, kojima se oštro protivila lokalna zajednica, a onda, upravo na lokalitetu Valdanos, u potpunosti zabranjena izgradnja stambenih i turističkih objekata.

„Ovaj prostor je rezervisan isključivo za potrebe maslinarstva i u manjem dijelu sporta i rekreacije“, objasnio je Marković.

On je rekao da je samo u aprilu ove godine identifikovano 15 osoba koja su nelegalno gradila ili grade na lokaciji maslinjaka.

„U pitanju su različite kuće za odmor, eko sela, kampovi – sve ono što je sada zabranjeno na tom lokalitetu i čemu se protivila lokalna zajednica u vrijeme kada je takve planove iskazivala država. Sa druge strane, što me posebno zabrinjava, obavješten sam da adekvatna asistencija i podrša lokalne samouprave izostaje“, poručio je Marković.

On je kazao da je 18 hiljada stabala stoljetnih maslina u Valdanosu opšte i trajno dobro.

„Zato smo obavezni da ih zaštitimo od svih oblika devastacije. Država će ostati odlučna u namjeri da prostor maslinjaka u Valdanosu sačuva i koristiće sva zakonom propisana sredstva da se počinioci kazne i zaustavi devastacija prostora“, zaključio je Marković.