[ Mina biznis; Objavila: J.B.Č. ]

SEDMICA NA BERZI

Promet ove sedmice preko 600 hiljada eura

Skoro duplo veći promet i pad indeksa obilježili su ovu sedmicu na Montenegroberzi.

Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija, MNSE10, oslabio je 4,7 odsto na 761,13 poena, a MONEX 3,4 odsto na 10.085,62 boda.

Promet je iznosio 601,79 hiljada eura i bio je 1,9 puta veći od prošlosedmičnog. Realizovan je kroz 76 transakcija.

Najveći udio u prometu imale su dionice Crnogorskog Telekoma, i to 74,62 odsto. Akcije te telekomunikacione kompanije rasle su blago na 1,5 eura.

Dionica Elektroprivrede (EPCG) pala je 23,3 odsto na 2,7 eura. Iz te kompanije je saopšteno da je na tenderu za izradu idejnog projekta ekološke rekonstrukcije prvog bloka Termoelektrane (TE) Pljevlja stiglo šest ponuda.

Zajedničku ponudu dostavile su Škoda Praha i Škoda Praha Invest iz Češke.

Na tender su se prijavile i grupe ponuđača Institut IGH, Zarubezhenergoprojekt i Centar za arhitektutu i urbanizam iz Hrvatske, Institut za građevinsrstvo i Institut za istraživanja i projektovanja u privredi Beograd, zatim Steag Energy Services Gmbh i VPC Gmbh iz Njemačke i hrvatski Konzorcijum Ekonerg – Nik Com- Esotech.

EPCG je 25. decembra prošle godine raspisala tender za izbor kompanije za izradu idejnog projekta, a shodno tehničkim specifikacijma vrijednost tendera je 900 hiljada eura sa PDV-om.

Iz EPCG je saopšteno i da su Termoelektrana (TE) Pljevlja i hidroelektrane Perućica i Piva u prošloj godini, koju je zbog dugog sušnog perioda karakterisala veoma niska hidroproizvodnja, proizvele ukupno 2,19 hiljada gigavat sati (GWh) električne energije, što je 786 GWh manje od plana.

Iz Sektora za korporativne komunikacije Elektroprivrede (EPCG) agenciji Mina biznis su saopštili da je veoma loša hidrološka situacija, zbog ekstremno male količine padavina koja je trajala skoro više od godinu, prozrokovala nedostatak dotoka.

Slabile su na sedmičnom nivou akcije Plantaža 7,7 odsto na 11,7 centi, Luke Bar 5,1 odsto na 24,2 centa i Crnogorskog elektroprenosnog ssitema (CGES) 1,6 odsto na 56,06 centi.

Crna Gora je na listi globalnih ekonomskih sloboda američke Heritage Foundation, zauzela 68. mjesto od ukupno 186 rangiranih država, što je 15 pozicija bolje u odnosu na prošlu godinu.

Iz Ministarstva finansija je saopšteno da je Crna Gora poboljšala broj bodova u odnosu na prethodnu godinu 2,3 boda, pa se sa 64,3 boda našla u zoni umjereno slobodnih zemalja.

"Odličan rezultat ostvaren je u okviru indikatora fiskalno zdravlje što je doprinijelo boljem rangiranju Crne Gore u ovogodišnjem Indeksu ekonomskih sloboda", navodi se u saopštenju.

Na regionalnoj rang listi, od ukupno 44 evropske zemlje, Crna Gora zauzima 33. mjesto, što predstavlja poboljšanje od dva mjesta u poređenju sa prethodnom godinom.

Na sedmičnom nivou rasle su akcije barske Marine 23,1 odsto na 1,6 eura, Rudnika uglja četiri odsto na 5,2 eura i Jugopetrola 3,5 odsto na 11,8 eura.

Rasle su dionice kompanije Port of Adria 5,4 odsto na 17,14 centi. Akcionari Port of Adria trebalo bi da na vanrednoj Skupštini 23. februara donesu odluku o odobrenju zaduženja kompanije kod Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Dioničari bi trebalo da donesu i odluku o zalaganju pokretne imovine barske kompanije.

Većinski vlasnik Port of Adria je turski Global Ports.

Fondovima je trgovano za svega 738 eura. euraofond je gubio 1,4 odsto na 0,69 centi, a Trend 1,2 odsto na 8,31 cent.

Promet je na podsegmentu slobodnog tržišta akcija iznosio sedam hiljada eura.

Apelacioni sud usvojio je, ove sedmice, žalbu kompanije CEAC i ukinuo rješenje predsjednika Privrednog suda, Blaža Jovanića, kojim je odbio zahtjev te firme da naloži stečajnom upravniku Kombinata aluminijuma, Veselinu Perišiću, da pokrene postupak naplate 8,72 miliona eura od države.

Vlasnik CEAC-a, Oleg Deripaska, tražio je da stečajna uprava naplati taj novac na osnovu odluke Arbitražnog suda iz Beča, a odnosi se na neisplaćene subvencije za električnu energiju prema ugovoru Vlade i te kompanije iz 2009. godine.

Ispitujući pobijano rješenje Apelacioni sud je našao da je žalba CEAC-a osnovana i da stečajni sud nije pasivni posmatrač, već ima ovlašćenje da preduzima mjere u cilju izvršavanja obaveza propisanih Zakonom o stečaju, i da shodno tome cijeni i opravdanost postupanja stečajnog upravnika, odnosno da li isti izvršava svoje obaveze propisane zakonom, pišu Vijesti.