Objavila: M.L.B.

PREPORUKE CBCG

Razmotriti smanjenje kriznog poreza

Centralna banka Crne Gore (CBCG) je, u preporukama za ekonomsku politiku u narednoj godini, predložila Vladi da razmotri smanjenje stope poreza na dobit, kriznog poreza, doprinosa i racionalizaciju zaposlenih u javnom sektoru.

U preporukama, koje su objavljene u ponedeljak na sajtu CBCG, navodi se da podržavaju fiskalnu konsolidaciju usmjerenu ka uravnoteženoj tekućoj potrošnji, širenju poreske i osnovice rasta, jačanju fiskalne održivosti i stabilnosti, uspostavljanju opadajućeg javnog duga od 2019. godine, smanjenju sive ekonomije, uvođenju podsticaja za povećanje izvoza i snaženje inspekcija radi suzbijanja rada na crno.

Kako piše Pobjeda, iz CBCG su preporučili da se uradi analiza poreske politike u dijelu visine stopa doprinosa i razmotri mogućnost njihovog smanjenja, kako bi se smanjilo opterećenje na bruto zarade i povećala konkurentnost privrede, uz istovremenu analizu sive ekonomije i iznosa minimalne zarade.

“Treba razmotriti mogućnost podsticaja u domenu smanjene stope poreza na dobit i/ili kriznog poreza. Ovom mjerom bi se stimulisalo novo zapošljavanje i suzila siva ekonomija, uz pozitivan efekat na realni sektor”, navode iz CBCG.

Oni u narednoj godini očekuju rast ekonomije od tri odsto, inflaciju od dva do tri procenta, povećanje zaposlenosti i smanjenje nezaposlenosti.

Iz CBCG predlažu i racionalizaciju zaposlenih u javnoj upravi, naročito u opštinama, povećanje budžetske discipline i pripremu detaljne strategije upravljanja dugom za srednjoročni period.

CBCG u oblasti energetike eksplicitno ne pominje drugi blok Termoelektrane. “Polazeći od nedovoljno iskorišćenih resursa u ovoj oblasti (hidro, termo, alternativni izvori), podržati izgradnju novih energetskih kapaciteta u saradnji sa renomiranim strateškim partnerima”, kaže se u preporukama.

Kako se navodi, treba povećati iskorišćenost svih energetskih potencijala koji ispunjavaju principe održivog razvoja i nemaju negativnih uticaja na životnu sredinu.

Iz CBCG predlažu da se uradi adekvatna studija održivosti Montenegro erlajnza /airlines/, koja treba da sadrži sve direktne i indirektne koristi kompanije, kao i materijalni i nematerijalni uticaj na turizam i privredu, broj zaposlenih, unapređenje postojećih ugovora, kreiranje
profitabilnih aviolinija i servisiranje postojećeg duga.