Objavila: M.M.Lj. [ Pobjeda ]

STRUČNJACI PORUČIJU

Zajedničko tržište odlaže integracije u EU

Ideja kreiranja zajedničkog tržišta je politički, a ne ekonomski projekat i predstavlja svojevrsno odlaganje integracija. To je pokušaj usaglašavanja integracione dinamike u regionu, što za jedne zemlje predstavlja podsticaj integracijama, ali za druge ne, već naprotiv - odlaganje integracija u EU, i pokušaj pravljenja balkanskog integracionog konvoja, umjesto važećeg „regata“ pristupa – izjavila je za Pobjedu profesorica na Ekonomskom fakultetu i bivša ministarka evropskih integracija Gordana Đurović.

Sa njom je saglasan i predsjednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori Momčilo Radulović, koji smatra da „neko, po ko zna koji put, ponovo pokušava da oživi koncept karavanskog pristupa EU“.

„I naravno ta je ideja i potekla i podržana od zemalja koje su iza nas u procesu i kojima ta vrsta egalitarizacije ide u prilog”, kaže Radulović.

Podsjećamo da je prošle sedmice evropski komesar za politiku susjedstva i pregovore o proširenju Johanes Han tokom posjete Beogradu izjavio da je ideja predsjednika Srbije Aleksandra Vučića o formiranju jedinstvenog tržišta u regionu sjajna, jer će obezbijediti veću privlačnost za investicije.

Đurović smatra da će se najbrže ostvariti standardi zajedničkog tržišta u regionu -  kroz proces evropskih integracija, tako što se sve zemlje postepeno pripremaju za zajedničko (evropsko) tržište.

“Međutim, ne treba da prije evropskog pravimo „zajedničko“ balkansko tržište”, naglašava ona.

Radulović ističe da postoji samo jedno jedinstveno tržište Evropske unije, kojem Crna Gora treba da se pridruži.

“Sve ostalo su vještačke zamjene i kupovina vremena od strane pojedinih evropskih struktura koje žele da naprave privid značajnog napretka u procesu evropske integracije za sve zemlje Zapadnog Balkana, a ne samo za one koje su značajno napredovale“, kaže Radulović.

On dodaje da se slično pokušavalo i sa Hrvatskom, ali je ona „odlučno odbijala takva utrpavanja u torove i neizvjesne grupne projekte“. I naravno, ušla u Evropsku uniju ranije od onih koji za to nijesu bili spremni.

“S druge strane, realizacija takve ideje je gotovo nemoguća zbog različitih ekonomskih performansi, zakonodavnih okvira i praktičnih potreba ekonomskog razvoja različitih zemalja Zapadnog Balkana “, kaže Radulović.

Profesorica Đurović smatra da je do pristupanja EU sasvim dovoljno da budemo zona slobodne trgovine zemalja regiona, kao što su bile zemlje istoka Evrope, koje su se kroz CEFTA sporazum pripremile za članstvo i tek danom pristupanja EU prestale da budu članice CEFTA sporazuma. Ona ocjenjuje da je evropska perspektiva regiona izvjesna, jer su vrata EU za sve nas otvorena.

“Međutim, kada govorimo preciznije, evropska perspektiva svake zemlje zavisi od ispunjavanja kriterijuma pristupanja te konkretne zemlje, a ne od njenog komšiluka. Ako Crna Gora brani poziciju da je CEFTA 2006. dovoljan okvir za regionalnu ekonomsku saradnju, to je njeno legitimno pravo i sasvim racionalan stav”, poručuje Đurović.

Puna saradnja u EU Lideri šest država Zapadnog Balkana trebalo bi da 12. jula na samitu u Trstu usvoje nacrt akcionog plana koji sadrži mjere u cilju stvaranja zajedničkog ekonomskog područja na inicijativu Ekonomske komisije.

Radulović kaže da je potpuno prirodno da zemlje regiona i dalje razvijaju ekonomsku saradnju i da se i dalje uklanjaju međusobne biznis barijere, sa ciljem uspostavljanja preduslova za unapređenje međusobne političke, kulturne i društvene saradnje, ali i ispunjavanja uslova za evropsku integraciju.

“ No, do pune saradnje ipak mora doći unutar Evropske unije, jer se takav eksperiment nije sprovodio kada su u pitanju zemlje Centralne i Istočne Evrope, pa zaista ne vidim razloga, zbog čega bi sada trebalo ulaziti u takvu neizvjesnu i nejasnu avanturu”,  ističe on.

Dakle, kako kaže, stav Crne Gore treba da bude jasan i decidan - ekonomska saradnja da, nejasni politički eksperimenti ne.

“ To znači da mi treba da nastavimo da pružamo pomoć i saradnju svim susjedima koji su iza nas u procesu integracije, ali da ne treba da žrtvujemo svoju poziciju i napredak zarad nejasnih kolektivističkih projekcija”, zaključuje Radulović.