Mina business

U ODNOSU NA APRIL 2016.

Marković: Prihodi veći 11,2%

Izvorni prihodi budžeta su u prva četiri mjeseca iznosili 403,2 miliona eura, što je 1,1 odsto više u odnosu na isti prošlogodišnji period, saopštio je premijer Duško Marković i dodao da se naplata realizuje u skladu sa planom. Marković je, tokom Premijerskog sata u Skupštini, kazao da su prihodi evidentirani 21. aprila u odnosu na uporedni period prošle godine veći 11,2 odsto, što su ohrabrujući podaci.

“Na rashodnoj strani potrošnja većine potrošačkih jedinica je niža od planirane, ali i kapitalna potrošnja je ispod plana. Očekujem u narednom periodu intenzivne aktivnosti na 100-odstotnoj realizaciji kapitalnog budžeta”, rekao je Marković.

On je, odgovarajući na pitanje poslanika Demokratske partije socijalista (DPS) Branimira Gvozdenovića u vezi sa dinamikom sprovođenja reformskih mjera definisanih Programom ekonomskih reformi od ove do 2019. godine, naveo da se većina prioritetnih reformskih mjera realizuje u skladu sa planom. 

“Iako je zahvaljujući dinamičnom ekonomskom rastu deceniju od obnove nezavisnosti, crnogorski bruto domaći proizvod (BDP) povećan na 42 odsto EU prosjeka, Crnoj Gori su potrebne više stope rasta i održivosti kako bi se BDP brže približavao evropskom prosjeku”, rekao je Marković.

To je, kako je dodao, i predviđeno kombinacijom mjera ekonomske politike, koje se odnose na jačanje fiskalne i finansijske stabilnosti ekonomije, rješavanje strukturnih problema u ekonomiji, odnosno otklanjanje ključnih prepreka za unaprijeđenje konkurentosti i povećanje potencijalnog privrednog rasta na srednji i dugi rok.

“Reforme su usmjerene na jačanje makroekonomske stabilnosti i unaprijeđenje konkurentnosti kako bi stopu ekonomskog rasta uvećali na nivo od oko četiri odsto godišnje i učinili je dugoročno održivom. Samo tako se crnogorski BDP može približavati evropskom, odnosno životnom standardu razvijenih evropskih društava”, rekao je Marković.

Prema njegovim riječima, prepreke se odnose na nedovoljno razvijenu fizičku infrastrukturu, ograničen pristup finansiranju malih i srednjih preduzeća, spor rast kredita, relativno visoko učešće neformalne ekonomije, nefleksibilnost i visoke troškove tržišta rada, nedovoljno predvidivu poresku politiku i neophodnost daljeg unaprijeđenja vladavine prava. 

“Strukturne reforme imaju za cilj makroekonomsku stabilnost i rast konkurentnosti naše zemlje. Program ekonomskih reformi sadrži i mjere u oblastima kao što su upravljanje javnim finansijama, energetika, saobraćaj, telekomunikacije, sektorski razvoj, smanjenje neformalne ekonomije, istaživanje i inovacije, spoljna trgovina i podsticanje investicija, obrazovanje i socijalna inkluzija", rekao je Marković. 

Komplementarno Programu ekonomskih reformi, Vlada je u aprilu prošle godine usvojila dokument Reforme za konkurentnost do 2020. godine, u kojem je primarni cilj povećanje konkurentnosti ekonomije.

“Njime su identifikovane strukturne reforme za, između ostalih, rast i razvoj preduzetništva, malih i srednjih preduzeća, tržišta rada, sistema obrazovanja i zdravstva. Te mjere treba da doprinesu unaprijeđenju ambijenta za dalji rast investicija na kojima se zasniva razvojni model države”, objasnio je Marković.

On je podsjetio da je neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) u prošloj godini činio deset odsto BDP-a.

“Snažan trend rasta nastavljen je u prva dva mjeseca ove godine, kada je neto priliv SDI iznosio 64,4 miliona eura, što je značajno više u odnosu na uporedni period”, kazao je Marković. 

Sve to, kako smatra, ide u prilog ostvarenju stope rasta BDP-a od 3,2 odsto, projektovanom u Programu ekonomskih reformi za ovu godinu.

“Projekcije naših međunarodnih partnera su još optimističnije i ohrabrujuće. Tako je Svjetska banka (SB) projektovala rast po stopi od 3,3 odsto, a Evropska komisija (EK) 3,7 odsto”, zaključio je Marković.