Mina-business [ Objavio: O.Z. ]

FINANSIJSKI NADZOR

Ključni izazov odgovornost rukovodilaca

Crna Gora je u pregovorima sa Evropskom unijom (EU) u Poglavlju 32, koje se odnosi na finansijski nadzor, ostvarila značajan napredak, ali će ključni izazov u narednom periodu biti odgovornost rukovodilaca u dijelu unutrašnjih finansijskih kontrola.

Generalna direktorka Direktorata za centralnu harmonizaciju u Ministarstvu finansija i šefica Radne grupe za to poglavlje, Ana Krsmanović, kazala je da su pregovori počeli prije skoro tri godine.

„U tom periodu smo ostvarili značajan napredak u svim oblastima koje pokriva to poglavlje, a to su sistem unutrašnjih finansijskih kontrola u javnom sektoru, borba protiv nepravilnosti, prevara i falsifikovanja eura, kao i unaprijeđenje eksterne kontrole“, rekla je Krsmanović.

Ona je danas na panel diskusija organizovanoj povodom Poglavlja 32, ocijenila da je Crna Gora, u dijelu sistema unutrašnjih finansijskih kontrola, od uvođenja koncepta decentralizovanog upravljanja, ostvarila značajan napredak.

„Ključni izazov u tom dijelu biće odgovornost rukovodilaca“, objasnila je Krsmanović.

Prema njenim riječima, postoji veliki prostor u javnom sektoru da se bolje definišu uloge i odgovornosti svih učesnika u sprovođenju javnih politika, kao i da se, uz odgovornosti koje neko treba da ponese, adekvatno definišu njegova ovlašćenja.

„Jako je teško biti odgovoran ako nijeste sigurni u to šta je obuhvat vaše odgovornosti i ukoliko nemate na raspolaganju adekvatne alate da ispunite ciljeve i zahtjeve koji se pred vas postavljaju“, kazala je Krsmanović.

Ona je saopštila da je u dijelu unutrašnje kontrole i upravljačke odgovornost primijećeno da postoji neusaglašenost između onoga što je struktura budžeta i organizaciona struktura institucija u javnom sektoru.

„Vrlo često je neusklađena organizaciona struktura. Imate situaciju da nije jasno koliko sredstava je orpedijeljeno za koju namjenu. Ne postoji dovoljno razvijeno interno izvještavanje. Interna pravila i procedure treba da postoje da bi se u okviru svake organizacije tačno znalo ko je za koji posao postupak ili korak u proceduri odgovoran, kako bi se bolje pratilo kako funkcionišu kontrole i gdje postoji nefunkcionisanje“, rekla je Krsmanović.

Crna Gora je, kako je ocijenila, u dijelu unutrašnje revizije postigla najveći uspjeh, jer se povećao broj revizora i procenat relizovanih preporuka.

Krsmanović je saopštila da je 2011. godine bilo 14 unutrašnih revizora na centralnom nivou, 2014. godine 33, a prošle 48.

Šef Nacionalnog centra za analizu novčanica u Centralnoj banci (CBCG) i član Radne grupe za Poglavlje 32, Dejan Levičar, je, govoreći o zaštiti eura od falsifikovanja, podsjetio na period hiperinflacije u Crnoj Gori.

„Jedini pozitivan momenat u čitavoj toj priči je da su ljudi koji su bili involvirani u rad s novcem stekli nevjerovatno iskustvo. Ručnom preradom tog novca, kada nije bilo moguće koristiti uređaje i mašine, to iskustvo je dalo rezultate. U tom periodu smo primijetili da se pojavljuju falsifikati novca, pa smo podigli stepen aktivnosti i prelaskom na marku postigli značjane rezultate“, objasnio je Levičar.

On je rekao da je CBCG 2012. godine potpisala Protokol o saradnji sa Upravom policije i Tužilaštvom.

„Na taj način smo napravili jedan efikasan i brz sistem. U slučaju bilo kakve sumnje na falsifikat, za kratak period se, čak za jedan dan, može završiti kompletna procedura tehničke analize i utvrđivanja eventualnog tipa falsifikata“, kazao je Levičar.

On je saopštio da je Crna Gora primijenila kompletnu evropsku regulativu u cilju zaštite eura od falsifikovanja.

„Najčešći falsifikat od uvođenja eura je bio u apoenima od 50 EUR. Nakon toga dolazi do promjene, a najčešći falsifikati su bili od 200 EUR i kovani novac od dva EUR. Potom, u periodu najvećih stranih direktnih investcija, od 2007. do 2009. godine, najčešći falsifikat je bio od 100 EUR, a danas je u Crnoj Gori najčešći falsifikat u apoenima od 20 i 50 EUR“, rekao je Levičar.

Predstavnik AFCOS kancelarija u Ministarstvu finansija, odnosno Odjeljenja za suzbijanje nepravilnosti i prevara, Anja Pavličić, podsjetila je da je Crna Gora u julu 2012. godine počela pregovore za članstvo u EU i otvaranje poglavlja.

„U okviru Poglavlja 32 javila se potreba za organizovanjem adekvatnih mehanizama za zaštitu finansijskih interesa EU. Evropska komisija (EK) je uspostavila Evropsku kancelariju za borbu protiv prevara (OLAF) i zahtijevala od svih zemalja članica i kandidata za članstvo da uspostave AFCOS u svojim zemljama“, rekla je Pavličić.

AFKOS u Crnoj Gori se sastoji iz tri segmenta – iz IPA strukture, institucija koje se bave suzbijanjem prevara, korupcije ili bilo kojeg drugog oblika nepravilnosti u sistemu i AFCOS kancelarije.

„AFCOS je donijela Strategiju za borbu protiv prevara i upravljanje nepravilnostima koja je usvojena u aprilu prošle godine. Crna Gora je jedina u regionu koja je donijela takav dokument“, dodala je Pavličić.

Predstavnik Instituta alternativa, Marko Sošić, rekao je da je uloga civilnog sektora u Poglavlju 32 najmanja.

„To poglavlje je među onima koja su više tehnička i ispunjeno je stvarima koje građani u svakodnevnom životu ne mogu osjetiti na svojoj koži, a ipak ih se tiču“, saopštio je Sošić.

On je rekao da su se primjedbe IA u tom poglavlju odnosile na nedostupnu dokumentaicju.

„Ukoliko ovaj proces ostane interni, ne možemo računati na veliki napredak“, zaključio je Sošić.