ANIMA PROTIV NASILJA

Eksperti nove Vlade da definišu pitanje prava žena

Nevladina organizacija Anima pred formiranje nove Vlade apeluje na buduće eksperte da svako u svojoj oblasti definiše pitanje pozicije i prava žena sa stanovišta rodnih politika i na taj način stvori uslove za rješavanje neravnopravnosti i za demokratizaciju društva.

Oni su napomenuli da 25. novembrom Međunarodnim Danom borbe protiv nasilja nad ženama, počinje  Kampanja 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama koju obilježava 1700 organizacija u više od 100 država svijeta, a koja se završava 10. decembra, Danom ljudskih prava.

Anima naglašava da svjetska epidemija COVID 19 osim tragičnih gubitaka ( života, ekonomije, slobode) povećava značajno stepen nasilja nad ženama.

Kao faktore koji utiču na nasilje nad ženama Anima navodi takozvane neoliberalne politike koje su stvorile društveno političke i ekonomske  standarde  koji doprinose sve većoj eksploataciji ljudskih i prirodnih resursa, korupciji, kriminalu  i brutalnijem nasilju nad ženama.

“Ekonomsko nasilje  nad ženama – koje je prisutnije od svih drugih vrsta nasilja nad ženama u Crnoj Gori (strah od gubitka posla, mala plata, dugo radno vrijeme, bez dnevnih i godišnjih odmora, nesigurni ugovori, bez prava na porodiljsko, sve do mobinga i seksualnog uznemiravanja). Nesprovođenje i nepoštovanje  usvojenih rezolucija, konvencija, zakona, nacionalnih akcionih  planova  kojim se uspostavlja ravnopravnost i zaštita ženskih prava”, navodi s eu saopštenju.

Kao jedan od faktora koji takođe doprinosi nasilju nad ženama navodi militarizam i militarizaciju društva- veće ulaganje u vojsku, policiju  i oružje, vojne poligone, vojne škole, uništavanje prirodnih resursa.

“Stvaranje klime straha, podjela, zavjera, isključivanje onih koji drugačije misle  povećava sumnju, nesigurnost  i međuljudsko nasilje, strah od mogućeg rata.  Nacionalizam, klerikalizam opstaje na patrijarhalnim kulturnim, običajnim i religioznim normama što uzrokuju bazičnu  neravnopravnost muškaraca i žena”, navodi se u saopštenju.

Nekažnjivost ratnih zločina i nesprovođenje tranzicione pravde (izostanak  pravičnih suđenja, lustracije, informacija u obrazovanju, neuvažavanje prava i dostojanstva  žrtava), takođe je jedan od faktora, što onemogućava suočavanje sa prošlošću i pomirenje u društvu.

“Fragmetirane i nesolidarne nevladine organizacije koje ne prepoznaju  suštinu i rasprostranjenost nasilja nad ženama, ne analiziraju uzroke patoloških društvenih pojava  već  pažnju usmjeravaju  samo na posledice i mogući uticaj na institucije  a ne na promjenu konteksta u kojemu se vrši nasilje nad ženama. Zarobljene institucije prije svega Parlament, Vlada ali i institucije pravosuđa, obrazovanja, zdravstva koje nemaju političke volje a ni znanja da rješavaju ovo pitanje”, navode iz Anime.

Zato apeluju da svaki ekspert buduće vlade  u svojoj oblasti definiše pitanje pozicije i prava žena  sa stanovišta rodnih politika i na taj način stvori uslove za rješavanje neravnopravnosti  i  za demokratizaciju društva.

“Pitanje ravnopravnosti  žena i muškaraca je u temeljima svih politika, kao prevencija različitog tretmana  i institucionalnog nasilja  i tako se treba tretirati”, zaključeno je u saopštenju.