NA CIJEVNU

Nema saglasnosti oko uticaja gradnje mHE

Albanija treba da uvede moratorijum na gradnju malih hidrolektrana (mHE) na Cijevni dok se ne dokaže postoji li prekogranični uticaj, ocijenili su predstavnici crnogorske vodoprivredne komisije na sastanku sa kolegama iz Albanije koji tvrde da nijesu prekršeni međunarodni standardi.

U Podgorici je danas održan sastanak međudržavnih komisija Crne Gore i Albanije za upravljanje vodama, prvi nakon potpisivanja Okvirnog sporazuma 3. jula prošle godine u Skadru.

Kako je saopšteno iz Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja, u fokusu sastanka bilo je pitanje izgradnje mHE na albanskom dijelu prekogranične rijeke Cijevne.

„Predstavnici crnogorske komisije ponovili su stav Vlade da nadležni organi Albanije nijesu blagovremeno, adekvatno ni argumentovano odgovorili na zahtjeve Crne Gore o izjašnjenju o mogućem prekograničnom uticaju projekta izgradnje mHE na Cijevni u Albaniji“, kaže se u saopštenju.

Crnogorska strana je naglasila da je dokumentacija koju je dostavila Albanija u vidu preliminarnih procjena uticaja na životnu sredinu kasno dostavljena, nepotpuna i da nema vrijednost u tehničkom smislu.

„Ovo sve iz razloga što se radi o studijama izrađenim 2016 i 2017. godine, u kojima ne postoje tehnički podaci koji bi ukazali na prekogranični uticaj mHE na ukupni režim voda“, navodi se u saopštenju.

Studije, kako je precizirano ne sadrže podatke o hidrološkim, hidrogeološkim i geološkim karakteristikama, kao ni geodetske podloge o lokalitetima mHE, tipu tih objekata, kao ni trenutnom stanju i planiranoj projekciji mHE na toj rijeci.

Navodi se da se Albanska strana, na zahtjev crnogorske komisije, obavezala da će u roku od 15 dana dostaviti informaciju o trenutnom stanju, kao i planu dalje izgradnje mHE.

Kada je u pitanju međunarodno vodno pravo, saopšten je stav crnogorske komisije je da su prekršene konvencije ESPOO i Helsinška, kao i Okvirna direktiva o vodama Evropske Unije.

„Kao dodatni razlog za ovakav stav je i to što u samim studijama stoji da će se o mogućem prekograničnom uticaju informisati ESPOO sekretarijat, što nije učinjeno“, kaže se u saopštenju.

Po tom pitanju, kako se navodi, crnogorska i albanska strana danas nijesu imale usaglašen stav.

„Dok je albanska strana smatrala da uticaj ne postoji i da nijesu prekršeni međunarodni standardi, predstavnici crnogorske vodoprivredne komisije iskazali su stav da treba uvesti moratorijum na dalje radove, sve dok se stručno i tehnički ne dokaže da li postoji uticaj ili istog nema“, kaže se u saopštenju.

Zbog neslaganja po tom pitanju, predstavnici crnogorske strane su kolegama iz Albanije saopštili da je jedini put za rješenje ovog problema direktno uključenje međunarodnih partnera sekretarijata ESPOO i Helsinške konvencije, EU Komisije, što je već pokrenuto.

Tokom današnjeg sastanka raspravljalo se i o drugim temama, kao što su nastavak određivanja repera na rijeci Bojani, kao i otvaranja svih pitanja vezanih za prekogranične vode između Crne Gore i Albanije.

Usvojen je Protokol o radu komisije, dogovorene su dalje aktivnosti na izjednačavanju geodetskih repera na rijeci Bojani.

Takođe, pokrenute su nove teme koje će biti predmet narednog sastanka međudržavne komisije, kao što su otpadne vode na Bojani i izgradnja obaloutvrda na rijeci Grnčar sa albanske strane.

„Dvije komisije su saglasne da će ubuduće u duhu dobrosusjedskih odnosa zajednički nastaviti dijalog na osnovu potpisanog Okvirnog sporazuma, potpisanih međunarodnih konvencija i direktiva, apsolutno poštujući preuzete međunarodne obaveze“, navodi se u saopštenju.