Objavio: F.R.

LJUMOVIĆ OCIJENIO

Malo preduzeća elektronski posluje

U Crnoj Gori još uvijek mali broj preduzeća koristi koncept elektronskog poslovanja, a razlog za to su nedovoljna informisanost i zadovoljenje postojećim tehnološkim platformama, ocijenio je generalni direktor za eUpravu u Ministarstvu za informaciono društvo i telekomunikacije, Stevan Ljumović.

On je danas, na poslovnom skupu „Budućnost spoljne trgovine“, kazao da se prema poslednjem izvještaju MONSTAT-a, uprkos rastu u odnosu na 2014. od 9,6 odsto, može konstatovati da još uvijek mali broj preduzeća koristi online koncept poslovanja.

„Online poslovanje je nešto što nailazi na niz različitih problema. Po meni razlozi su vrlo često iracionalne prirode. Prije svega tu je inertnost i zadovoljenje postojećim procesima i tehlološkim platformama za promet roba ili usluga kada je u pitanju e poslovanje. Tu su takođe i nedovoljna informisanost i nedovoljno znanje i nemanje sluha za te tehnologije“, istakao je Ljumović.

On je rekao da je u Crnoj Gori 24 odsto preduzeća putem interneta omogućilo prodaju svojih proizvoda i njihovu isporuku, dok više od 31 odsto preduzeća, kako je naveo, komunicira sa svojim klijentima i dobavljačima online procedurama.

Ljumović je ukazao da je vizija Strategije razvoja informativnog društva Crne Gore digitalna država.

„Prepoznat je ekonomski i društveni potencijal ICT-a, iako u ovom trenutku ICT sektor čini 4,2 odsto od BDP-a. ICT sektor je, i u ekonomiji Evropske unije, na relativno niskom procentu od 2,8 odsto, ali on generiše više od 50 odsto produktivnosti.“, pojasnio je Ljumović.

On je kazao da E trgovina u Crnoj Gori danas ima mali udio u ukupnoj trgovini i zato je cilj Vlade da, kako je istakao, dostigne jedan odsto od ukupne trgovine u Crnoj Gori.

Direktor ZZI Slovenija, Igor Zorko, rekao je da za razvoj digitalne ekonomije ne trebaju velike investicije u infrastrukturu, ali, kako je istakao, treba mnogo znanja, iskustva i saradnje firmi, država i krajnjih korisnika.

On je kazao da se u Sloveniji više od 80 odsto elektronskih carinskih postupaka izvodi na pojednostavljenim postupcima, „što znači da više firmi to radi samo, a ne uz pomoć špeditera“.

„U Sloveniji skoro sve velike firme koriste elektronsko poslovanje za rad sa svojim dobavljačima i kupcima. Male firme imaju problem, jer je infrastruktura kompleksna. Mislim da najveći napori u EU i Sloveniji je kako ponuditi malim firmama dovoljno znanja, kompetencija za elektronsko poslovanje da se same mogu pripremiti“, istakao je Zorko.

ZZI je, kako je naveo, prirpemio cijeli niz rješenja za male firme „koja su jednostavna, jeftina i pristupačna“.

„U Sloveniji smo pokrerili oko dest hiljada firmi koje koriste naše servise. Sistem je pristupačan i nije skup, to su cloud aplikacije i koštaju nekoliko centi“, rekao je Zorko.

Direktor Udruženja za informatiku i telekomunikacije Privredne komore Slovenije, Dušan Zupančič, kazao je da je ta država prepoznala značaj digitalizacije prije dvije godine, kada je, kako je navela, počela direktno sa različtim aktivnostima u cilju digitalizacije privrede.

„Na području bezpapirnog poslovanja, mogu da kažem da smo među prvima u Evropi. U Privrednoj komori smo 2001. startovali projekt eSlog, gdje smo 2003.  objavili standarde za bezpapirnu izmjenu preduzeća“, istakao je Zupančič.

Slovenija je, kako je istakao, među prvima u Evropi napravila zakon da državna uprava mora da prihvaća jedino račun u elektronskom obliku.

„Tako da smo za sada po broju primanja elektronskih računa na sedmom mjestu. U Sloveniji oko 20 hiljada firmi posluje digitalno, a inicirali smo da se u većim kompanijama formira radno mjesto digitalnog direktora, kojeg najpoznatije slovenske firme već imaju“, naveo je Zupančić.

Savjetnica u Upravi carina, Tatjana Vujisić, kazala je da ta institucija planira da preduzme niz aktivnosti, cilju pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji, kao i ubrzanju prometa na granici i smanjenja troškova i pojednostavljenja carinskih postupaka.

„Neke od najkompleksnijih aktivnosti su mjerenje vremena carinjenja robe, razvoj pojednostavljenih carinskih postupaka i ovlašćenih privrednih subjekata i reforma tranzitnog sistema“, navela je Vujisić.