Objavila: D.Ž.

MILOČERSKI FORUM

Gvozdenović: Očuvaćemo kulturnu baštinu

Crna Gora ima izuzetnu kulturnu baštinu, s nasljeđem različitih civilizacija, koja bi u narednom periodu trebalo da bude ekonomski valorizovana i očuvana, ocijenio je ministar održivog razvoja i turizma, Branimir Gvozdenović, na Miločerskom razvojnom forumu.

On je održao prezentaciju na temu „Kulturno nasljeđe Crne Gore u svjetlu strategije održivog razvoja“, predstavljajući, između ostalog, dio Nacionalne strategije održivog razvoja u kontekstu valorizacije kulturne baštine koja je, kako je ocijenio, sada nedovoljno iskorišćena. 

Gvozdenović je, kako saopštavaju iz njegovog kabineta, kazao da će Ministarstvo pristupiti projektima valorizacije kulturnih dobara u saradnji sa španskom kompanijom „Paradores de Turismo S.A.“ . Ta kompanija, kako navode, upravlja sa više od 90 hotela, koji se nalaze u objektima koji pripadaju kulturnoj baštini.

Projekat, objašnjavaju iz Ministarstva, podrazumijeva analizu potencijala za stavljanje nevalorizovanih kulturnih dobara u funkciju ekonomskog razvoja i međunarodne promocije Crne Gore. Za realizaciju aktivnosti obezbijeđena je finansijska podrška Evropske komisije, kao i besplatna ekspertska podrška Evropske investicione banke (EIB).

Nacionalna strategija održivog razvoja predviđa povezivanje kulturne ponude sa ekonomskim aktivnostima kao što je turizam ili razvoj kulturnih i kreativnih industrija.

„Iako su principi očuvanja i zaštite kulturnih dobara često suprotstavljeni ekonomskom razvoju, biće primijenjeni efikasni mehanizmi koji će spriječiti promjene koje mogu nanijeti trajnu štetu kulturnoj baštini“, ocijenio je Gvozdenović.

On je istakao da godišnji prihod od kulturne i kreativne industrije u EU iznosi preko 535 milijardi eura godišnje. Kako je naveo, taj sektor zapošljava preko sedam miliona ljudi, oko 1,5 miliona više nego sektori telekomunikacija, automobilske i hemijske industrije zajedno.

„Bogato kulturno nasljeđe Crne Gore je veliki ekonomski resurs, kako u pogledu turističke valorizacije kulturnih dobara, tako i u pogledu širenja kulturne ponude kroz razvoj domaće kulturne i kreativne industrije“, kazao je Gvozdenović.

Napomenuo je i da je opština Herceg Novi prijavom Evropskoj komisiji 2015. godine otvorila realnu mogućnost da Herceg Novi postane Evropska prijestonica kulture 2021. i tako doprinese unapređenju imidža grada, ali i Crne Gore.

Gvozdenović je na forumu govorio i o trenutnim i budućim trendovima u turizmu u narednih nekoliko godina.

On je naveo da predviđeni trendovi u svjetskom turizmu predstavljaju veliku šansu za Crnu Goru, jer se prognozira da će se u narednih 15 godina povećati broj dolazaka turista na mediteransko područje za oko 67 odsto. Takođe, napomenuo je da se očekuje da do 2026. godine godišnji prihodi od turizma premaše 1,5 milijardi eura.

Prošle godine, taj iznos je bio 794 miliona eura, a ove godine se očekuje preko 850 miliona eura. Bilježi se rast posjeta turista iz zapadne Evrope, a kroz paket podsticajnih mjera za investicije u smještajne objekte u narednom periodu Ministarstvo očekuje otvaranje 76 hotela visoke kategorije i povećanje broja smještajnih jedinica za 8100.

Gvozdenović je napomenuo da strategija razvoja Crne Gore za narednih 15 godina obuhvata unapređenje ljudskih resursa, podršku normama značajnim za održivost društva, očuvanje prirodnog kapitala, uvođenje zelene ekonomije, upravljanje i finansiranje za održivi razvoj. Nacionalna strategija održivog razvoja (NSOR) predviđa udvostručivanje crnogorskog BDP-a za 15 godina, dok je predviđeno da se učešće turističkog sektora u ukupnoj zaposlenosti sa trenutnih 10,3 odsto poveća na 13,8 odsto do 2026. godine.